Politikina nagrada Vladanu Radovanoviću za izložbu„A galaksija okolo sija“

Radovanovićeva izložba održana je u prvoj polovini septembra u Hali 4 Beogradskog sajma kao monumentalna zvučno lumino-kinetička instalacija, a najboljom u 2021. godini u Srbiji proglašena je odlukom žirija koji su činili istoričari umetnosti Ljiljana Ćinkul, likovna kritičarka dnevnog lista “Politika”, profesorka na Katedri istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu Simona Čupić, kustoskinja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Svetlana Mitić i nezavisni kustos Saša Janjić (predsednik), kao i urednica Kulturnog dodatka “Politike” Marija Đorđević.“Sam rad je sastavljen od slike, skulpture, animacije, teksta i muzike ali obuhvata i arhitekturu, svetlost, taktilnost i kretanje posmatrača. Ovaj složeni rad je na neki način kruna karijere umetnika koji je na našoj umetničkoj sceni prisutan skoro sedamdeset godina i koji je svojim nekonvencionalnim pristupom i beskompromisnim stavom uspeo da spoji izuzetnu teorijsku misao i praktičan rad”, naveo je žiri u obrazloženju, objavila je “Politika”.https://www.youtube.com/watch?v=6rrVsOW2JPkZa one koji nisu uspeli da u kratkom vremenskom periodu trajanja izložbe vide, dožive i lično učestvuju u Radovanovićevom delu, žiri je citirao deo teksta profesora Čedomira Vasića koji opisuje taj rad: “Zamišljena kao zvučna lumino-kinetička instalacija polusferenog oblika (prečnika 10 m x 6 m visine) ‘A galaksija okolo sija’ se sastoji iz metalne konstrukcije čiji se gornji deo okreće u pravcu kazaljki na satu i na čijim se rebrastim, lučno savijenim aluminijumskim elementima nalaze brojni svetlosni izvori kao i zvučnici koji emituju ‘Radovanovićevu muziku horolikog tembra’ (Melita Milin) što stvara utisak nebeskog svoda u rotaciji. Na tlu prekrivenom ogledalima dva polukružna metalna zida organskih, talasastih formi oblikuju prsten (sa otvorima za ulazak) čime određuju spoljašnje i unutrašnje granice rada. Zidovi sadrže više od hiljadu zvučno-svetlećih senzora (povezanih sa 40-ak računara), raspoređenih u valovite nizove, koje posetilac sa unutrašnje strane zida aktivira dodirom a oni reaguju različitim zvučnim i bojenim vizuelnim efektima. Na taj način, posetilac sam, po svom nahođenju formira zvučne senzacije mada su one delovi jedinstvene Radovanovićeve kompozicije. Neposredno iznad zidova, na tri noseća zakrivljena stuba metalne konstrukcije nalaze se monitori koji emituju video animaciju Radovanovićevih likovnih predstava različitih momenata istorije Zemlje i ljudske civilizacije od stvaranja sveta do njegovog nestanka a koju prati posebno dramatična zvučna matrica. Na ekranima projektovane vizuelne sadržaje smenjuju određeni opšti pojmovi – posebno grafički oblikovane reči što omogućuje njihovo promenljivo čitanje i značenje u ogledalskoj slici na podu”.Reč je o obimnom i dugoročnom projektu koji pripada sintezijskoj umetnosti, koju je Radovanović zasnovao 1957. godine, a podrazumeva stapanje više raznočulnih medija koji su deterministički uodnošeni u vidu objekta, instalacija, sekvencijalnosti sa izvođačima ili bez njih... “Sintezijska umetnost predviđa podjednako korišćenje starih i novih medija, neelektronskih i elektronskih”, naveo je o svom radu Radovanović, rođen 1932. godine u Beogradu, gde je diplomirao kompoziciju na Muzičkoj akademiji.Radovanović je povodom Poltikine nagrade izjavio da ga je ta vest izuzetno obradovala i da iskreno zahvaljuje žiriju na tom visokom priznanju.“Verujem da nije bilo nimalo lako od tolikih uspelih izložbi i vrednih ostvarenja opredeliti se za jedno”, izjavio je Radovanović, čija je izložba bila u najužem izboru sa izložbama Dragane Žarevac, Ivane Ivković, Tanje Ostojić i Uroša Đurića.Radovanović stvara na području slikarstva i kompjuterske grafike, književnosti, vokalno instrumentalne i elektronske muzike, vokovizuela, zapisa snova, ideograma, rada s telom.. Napisao je više od 250 teorijskih tekstova o novim tendencijama u umetnosti. Radio je u studijima u Varšavi, Parizu, Utrehtu i Budimpešti i održao više od 28 izložbi u zemlji i instranstvu. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio-Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. godine. Predložio je osnivanje Grupe za višemedijsku umetnost na poslediplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu 2000. godine.Objavio je 12 knjiga, dve mape, šest partitura, tri autorske ploče, dve kasete i pet autorskih kompakt diskova. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada za muziku, književnost i izložbe."Politikina" nagrada sastoji se iz novčanog iznosa i diplome, a biće uručena Radovanoviću na Dan Politike 25. januara.U najužem izboru za Politikinu nagradu za 2021. godinu bile su i izložbe Dragane Žarevac “Prošireno prisustvo/Otelovljeni arhiv” u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Ivane Ivković “Posle vas” u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Tanje Ostojić “Mis(s)placed Woman?” u Galeriji “Poodrum” Kulturnog centra Beograda i Novoj galeriji vizuelnih umetnosti, te Uroša Đurića “Stanje stvari” u Galeriji Reflektor u Užicu.Bonus video: Svetska izložba u Dubaiju, roboti, usluga, animacija, turisti, posetioci

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apdubairobotids-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2527533"]