Dve trećine dece bez mesta u vrtićima u Novom Sadu

Za školsku 2025/2026. godinu sistem Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo“ obezbeđuje oko 1.500 mesta, dok se prijavljuje do 4.500 dece. To znači da dve trećine dece ostaje bez mesta, a konkurs, umesto mehanizma izbora, funkcioniše kao mehanizam raspodele oskudice. Nejednakost se produbljuje kroz finansiranje.

Grad u državnim vrtićima izdvaja oko 26.000 dinara po detetu, dok subvencije za privatne vrtiće iznose 16.000, odnosno 13.000 dinara. Uz cene od 30.000 do 45.000 dinara, roditelji doplaćuju i do 30.000 mesečno. Dok Beograd ovaj jaz ublažava gotovo potpunim subvencionisanjem privatnih vrtića, Novi Sad ga sistemski prebacuje na porodice.

Postojeća skromna sredstva za investiranje u nove objekte neracionalno se troše. Primer vrtića na Jugovićevu, vredan oko 705 miliona dinara za 2.737 m² (≈2.200 €/m²), pokazuje da se kapaciteti grade po cenama koje značajno odstupaju od uporedivih projekata u regionu.

Suština problema leži u modelu razvoja. Grad se godinama širi kroz intenzivnu stanogradnju bez izgradnje prateće javne infrastrukture. Vrtići se ne planiraju — oni se naknadno „dodaju“. Zato sistem ne kasni slučajno, već po pravilu.

Gradski odbor Novog DSS-a Novi Sad predlaže:

- uvođenje obaveze izgradnje vrtića ili finansijskog doprinosa za svaki veći stambeni kompleks;

- izjednačavanje subvencija za privatne vrtiće sa ekonomskom cenom boravka;

- usvajanje obavezujućeg plana izgradnje novih vrtića u narednih 3 do 5 godina;

- privremeno povećanje kapaciteta kroz proširenje postojećih i korišćenje dodatnih javnih prostora;

- potpunu transparentnost procesa upisa i bodovanja;

- jasno definisanje prioriteta za radno aktivne i samohrane roditelje;

- formiranje posebnog gradskog fonda za izgradnju vrtića.