"Stalno sam se pitao šta ja, ludak, tu radim": Jovan Memedović o momentu kada je gledao smrt u oči

Kako je pre nekoliko godina za „Hello“ ispričao autor emisije „Sasvim prirodno“, dramatična situacija dogodila se tokom njegovog boravka na području Severnog pola. Tada je, kako kaže, jedva izvukao živu glavu nakon što je led po kojem je vozio motorne sanke počeo naglo da se topi.

Memedović je na Severnom polu snimao svoju autorsku emisiju i tada je, priznaje, prvi put zaista pogledao smrti u oči i zapitao se šta mu je to bilo potrebno.

„Prvi put sam tako razmišljao. Vozio sam motorne sanke po debelom ledu pola metra. To izgleda kao solidna debljina, ali se led vrlo brzo topio, a pošto je bio maj, već su se pojavljivale pukotine. Kroz njih se pomaljalo odvratno crno more. Kad propadnete kroz led, nema povratka jer vas on propusti i sante se odmah skupe. Da bi sve bilo kompletno, neko je pomenuo da je prethodne godine jedan čovek tako poginuo. Tri dana, dok sam sa dvojicom Norvežana tumarao tim prostranstvom, stalno sam se pitao šta ja, ludak, tu radim. Ceo bogovetni dan, od ujutru do uveče, pratili smo tragove belog medveda“, ispričao je on za „Hello“.

Tokom jednog putovanja u Sibiru suočio se sa drugačijom vrstom izazova – ostao je bez hrane.

„U Sibiru smo u jednom trenutku ostali bez hrane. Ali kada ste u divljini koju nije takao čovek, može se doći do hrane. Jer taj živi svet vrvi oko vas. Životinje nisu u paničnom begu od vas pošto retko sreću ljude. Onda vi, kao neki lovac, dođete do plena. Jedan dan smo bili gladni, međutim, već sutradan smo se snašli. Upecali smo ribe. Imam ekipu, ovako privatno, imamo jedan kamp u divljini i tu možemo da preživimo samo od onoga što ulovimo. Tamo idemo leti“, rekao je on.

Govoreći o svojim putovanjima i motivima, Memedović ističe da ga više od same geografije pokreću priče.

„Prirodu sam istražio onoliko koliko me interesovala. Ako sam poželeo da idem u neki kraj sveta, tamo sam i otišao. Ne zato što sam imao dobro utvrđen plan i materijalnu pozadinu, već se tako samo odigralo. Moram da zahvalim sudbini. Ne verujem preterano u neke druge stvari, osim sudbine. Mene je sudbina prošetala onako kako sam ja zamišljao i kako sam sanjao. Nemam nekih većih izazova koji mi sada predstavljaju neki novi cilj da otputujem na određenu stranu sveta, više me interesuje neka određena priča. Da li sam našao sagovornika u samom Beogradu, 100 km od Beograda, da li na 5.000 km od Beograda, otići ću, spakovaću se i napraviti priču o onome što me zanima. Idem za pričom, ne za geografijom“, rekao je Memedović.