Urošu Đuriću nagrada Sava Šumanović

Kako se navodi u obrazloženju žirija, Đurić je zapaženo prisutan na umetničkoj sceni već više od tri decenije, od "samog predvečerja fatalnih devedesetih godina 20. veka, uoči epohalne krize i raspada Jugoslavije".Ranu afirmaciju stekao je zajedničkim izložbenim nastupima sa generacijskim kolegom Stevanom Markušem, s kojim je 1994. godine objavio Manifest autonomizma (1994) kojim su definisali primarnost ličnog principa u pristupu životu i umetnosti.Đurićeva umetnost je, kako je naveo žiri, umetnost ponašanja koja podrazumeva sukcesivne promene kako bi se izrekao autentično subjektivistički individualistički stav o svetu i vremenu u kome umetnik živi i stvara.Neposredan povod za odluku žirija da dodeli Đuriću nagradu "Sava Šumanović" predstavlja njegova "Poslednja izložba savremene umetnosti", održana tokom oktobra i novembra 2020. godine u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda.DJurić tom izložbom sagledava poziciju pojma "savremena umetnost" u ambijentu aktuelnih socijalno-političkih odnosa pretpostavljajući da je "savremena umetnost ekvivalent kapitalizmu te da će, najverovatnije, odlaskom kapitalizma otići i savremena umetnost", naveo je žiri u obrazloženju"Zapravo, umetnik polazi od činjenice da je globalno vladajući sistem neutralisao delovanje umetnosti prisvojivši je - baš kao i sve druge oblasti svakodnevnog življenja, što je u suprotnosti sa izvornim značenjem umetničke savremenosti koja je opstajala i funkcionisala samo ako je bila kritički raspoložena prema društvenim zbivanjima, ako je sublimisala htenje zajednice i ako je imala snage da ponudi nove društvene modele i etičke napomene", istakao je žiri.Dodaje se da je žiri imao u svesti i podatak da je tokom protekle godine Muzej Albertina u Beču uvrstio u svoj fond sedam radova Đurića, nastalih od 1995. do 1997. godine."Činjenica da se Đurićevo delo našlo u svetski značajnoj zbirci Albertine koja čuva dela Leonarda da Vinčija, Mikelanđela, Rafaela, Albrehta Direra, Rembranta, Peter Paul Rubensa, Oskara Kokoške, Gustava Klimta, Egona Šilea i drugih svetski značajnih umetnika svakako je izuzetno dostignuće ne samo u biografiji jednog umetnika nego i u čitavoj našoj umetnost i kulturi", objašnjava se u obrazloženju nagrade.Žiri su činili istoričarka umetnosti i kustoskinja Savremene galerije Zrenjanin Slavica Popov, direktorka Galerije Bel art u Novom Sadu Vesna Latinović i likovni kritičar Sava Stepanov iz Novog Sada.Dosadašnji dobitnici nagrade "Sava Šumanović" su: Dragomir Ugren (1999), Mrdjan Bajić (2000), Zdravko Mandić (2001), Dušan Otašević (2002), Miodrag B. Protić (2003), Živko Grozdanić (2004), Milan Blanuša (2005), Mileta Podanović (2006), Balint Sombati (2007), Raša Todosijević (2008), Mira Brtka (2009), Vladimir Veličković (2010), Radomir Damnjanović Damnjan (2011), Zvonimir Santrač (2012), Olga Jevrić i Jerko Denegri (2013) i Slobodan Kojić (2014), Čedomir Vasić (2015) i Marija Dragojlović (2016), Rastislav Škulec (2017), Igor Antić (2018), Slavoljub Caja Radojčić (2019) i Milenko Prvački (2020).Nagradu su pre 23 godine ustanovili Novosadski sajam, Galerija Bel art i Centar za vizuelnu kulturu Zlatno oko, u želji da afirmišu delo Šumanovića (1896-1942) i podstiču razvoj savremenih umetničkih ideja na srpskoj umetničkoj sceni.