0
Pre jedanaest godina Pribojac, glumac Milorad Damjanović doneo je odluku da organizuje festival u čast svog starijeg kolege i sugrađanina, tada već pokojnog Danila Lazovića.
Posle jedanaest godina festival „Dani Danila Lazovića“ postaje, ne samom prepoznatljiv već i jedinstven festival u Srbiji i regionu. Iz godine u godinu festival raste i razvija se zahvaljujući ideji obogaćivanja sadržajima i sve većim interesovanjem umetnika da u njemu učestvuju.
– Slegli su se utisci posle prošlogodišnjeg, jubilarnog festivala, sada smo još sigurniji da radimo pravu stvar za vas, za kulturu, za Priboj. Imamo velike planove, gledamo u budućnost i želimo da naš festival svake godine bude sve bolji. Zbog toga mi je zadovoljstvo što smo i ove godine u festival uneli jednu novinu pa smo ustanovili instituciju gosta pesme, koji će učestvovati na takmičarskoj večeri i biti jedan od članova žirija. Ove godine to će biti Mirjana Bobić Mojsilović – najavio je direktor festivala.
Pored institucijalne podrške zahvaljujući kojoj festival živi, Damjanović je zahvalnost iskazao i porodici Lazović koja od osnivanja festivala učestvuje u odabiru sadržaja programa.
Iako su u ideju o ovom festival najmanje verovale Miloradove kolege, danas pokazuju i interesovanje da dođu u Priboj i učestvuju u danima onog od koga su i te kako imali šta da nauče. Glumci Sloboda Mićalović i Vuk Kostić predstavili su se pribojskoj publici duodramom „Dečje povrede“.
– Prvi put sam na ovom festivalu. Zahvaljujem se Miloradu Damjanoviću što na kvalitetan način uz sadržajne programe čuva sećanje na Danila Lazovića. Predstavom smo pokušali da pokažemo kako izgleda kada dvoje ljudi zbog svojih predrasuda i strahova ne uspevaju da se okupe i postanu zajednica. Kada dođe vreme da to shvate, već je kasno. Sve je upakovano u jedan crno-humorski momenat koji izaziva smeh, ali tu i tamo i neku knedlu u grlu – rekla je Mićelović.
Vuk Kostić istakao je da mu je posebna čast što učestvuje na festivalu, budući da je lično poznavao Danila Lazovića, da ima dosta uspomena koje ga vežu za njega, kao i da je bio obožavan u njegovoj kući.
Prve festivalske večeri izveden je poetsko muzički program „Mir naš nasušni“ inspirisan stihovima Ljubomira Simovića u izvođenju Mihaila Laptoševića, Alekse Markovića, Đorđa Markovića i Stevana Miloševića.
– Živimo brzo, živimo ludo, a oaza mira je poezija. Poezija je prostor gde možemo da proživimo neko vreme sa našim unutrašnjim svetom, jer poezija budi sve pore našeg bića. Ljuba Simović, on je sve dotakao, možda i najveći živi pesnik naš sada. Radosni smo što se i on sam obradovao kada smo mu spomenuli ideju da govorimo njegove stihove, posebno se obradovao što ih govorimo ovde, u čast Danilu, rekao je Mihailo Laptošević, glumac kome je Danilo bio ujak.
O značaju poezije kao i o temi muzičko poetskog programa „Mir naš nasušni“, Đorđe Marković glumac i profesor dikcije na Fakultetu dramskih umestnosti u Beogradu, rekao je da je značaj poezije nemerljiv.
-To je iz prostog razloga što se ta poetska vertikala sve više gubi, a poezija kao sublimat misli i osećanja, i onog uzvišenog u čoveku, bi trebalo da se kazuje i misli svakodnevno. Kao što je Ljubomir Simović u svojoj poeziji dotakao i rat i mir i grad i selo, seoske motive i mitologiju, tako je isto Danilo svojim životom svedočio o tome. Ta veza između Simovićeve poezije i Danilovog života i njegove misije, kao umetnika i čoveka, je jasna i otud Ljubomir Simović i njegova poezija u okviru Danilovog lika i dela.
Da je Priboj grad talentovanih ljudi, potvrđuje raznolik sadržaj festivala koji ističe značaj, ne samo verbalnog već i umetničkog izražaja. To dokezuje i sedam slikara čija dela čine izložbu uprličenu povodom festivala u Zavičajnom muzeju. Reč je o pribojskim slikarima Emini Fazlić, Veri Tončić, Dušici Šalipur, Vladu Petrović, Dejanu Puzović, Vesni Petrović, Ervini Omeragić Džanović.
Drugog dana festivala na programu je koncert za decu Leontine Vukomanović, zatim predstava “Darovni ćilim Cvete Agnine” Momčila Antića u režiji Juga Đorđevića u izvedbi Angeline Lukić i Sofije Ristić kao i monodrama “Dejt” Sandre Silađev.
Bonus video: Teatar pod zvezdama