Piše Neda Todorović: Za šta su se borili radnici u Čikagu

Petak, 1. maj; 6:40h.

Prvi maj! Sto trideset četiri godine star praznik koji slavi rad. Tada, posle obračuna policije sa radnicima u Čikagu, počinje borba radničke klase za ostvarenje ideala: tri puta osam, što je značilo – osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulture.

Tokom 20. veka radnici, štrajkači, organizovani u sindikate, ostvarili su veliki deo tih zahteva. Znamo li zašto smo danas opet na početku, tamo odakle su krenuli čikaški radnici? Nezasiti kapital jede svoju decu, uglavnom onu koja ga stvaraju.

„Da nam živi, živi rad!“ – pevalo se za vreme druga Tita. Kako danas, 1. maja 2020. slaviti rad, kada niko pošten ne radi?

Nedeljama svi sedimo u izolaciji a povratak na posao, za milione ljudi na planeti, nije izvesnost. Ovaj Prvi maj 2020. godine u Srbiji bi trebalo da slave jaganjci i prasići koji će izvući živu glavu i umesto na roštilju u Košutnjaku porašće u ovce, ovnove, prasice i prasce. Odahnuće i Košutnjak po kome danas neće goreti logorske vatre, i koji će ostati zelen i umiven, bez tona otpadaka. Obeležavanje praznika rada izgubilo je ovde smisao pretvaranjem u tradicionalno veliko ždranje koje je počinjalo od sabajle – urankom.

Naša rođaka Tanja je dobila virtuelni karanfil sa Tajlanda, od vršnjaka, bivšeg Titovog pionira, koji je davno otišao iz zemlje i misli da je karanfil ovde i dalje simbol Prvog maja. Mi smo dobili karanfil sa crvenom mašnom i čestitkom, Sretan prvi maj, od Z-ove rodice iz Zagreba, Jagode.

A meni, bivši student iz Amerike šalje virtuelni đurđevak koji tamo simboliše ovaj praznik. Piše mi da je, zbog korone, strogo zabranjena ulična prodaja tog prazničkog đurđevka, mogu da ga dostavljaju samo ovlašćene cvećare a mora biti spakovan po svim propisima sanitarne bezbednosti.

Kakav kraljevski tretman doživljava skromni vesnik proleća, đurđevak. Virtuelni karanfil i đurđevak nisu mi kičasti kao njihove plastične varijante.

Naravno da smo zaboravili pionirske marame, prvomajske sletove, samopupravljanje, podsticajne parole. Milena, bivša ambasadorka Srbije na Kubi, šalje mi snimak državne proslave Prvog maja u Havani, na Trgu revolucije. Kuba je, kao i sve socijalističke zemlje, preuzela Prvi maj kao državni praznik. „Živeo prvi maj, živela Kuba, živeli Fidel i Raul, živela međunardona radnička solidarnost“, odjekuje trgom sa zvučnika.

Svira se „Internacionala“, peva je milion ljudi na trgu. Mnogi su u crvenim majicama.

I danas se ježim na reči „Internacionale“: „Ustajte prezreni na svetu, svi sužnji koje mori glad“… Da li su ove reči danas pase? Hm?

Sinoć, 30.aprila, bila je Valpurgijska noć. Obeležena je i u Beogradu.

Neki su na tuđim krovovima palili vatre, tj. baklje, slaveći valjda noć veštica. „Iza tih baklji stoji ceo državni apart, a iza šerpe u koju lupam stojim ja“, reče jedan aforističar.

Srećan nam i ovakav Prvi maj!