Piše Gojko Božović: Hoće li biti bankrota bez Sajma knjiga?

Piše: Gojko BožovićDa li će na Sajam moći da uđu svi koji su zainteresovani ili će postojati ograničenja u broju posetilaca? Da li će i dalje na snazi biti fizička distanca? Ili ona više neće biti nužna, ali će svoje učiniti tolika upozorenja na socijalnu i fizičku distancu?Jedno je, međutim, sigurno. Za Sajam knjiga su svi zainteresovani. Beogradskom sajmu je potreban veliki sajamski događaj posle prve polovine godine u kojoj su sajmovi otkazivani, a Sajam u javnosti postao prepoznat kao privremena kovid bolnica. Izdavačima je Sajam knjiga potrebniji posle nekoliko meseci u kojima je nestalo tržište knjiga u Srbiji, da bi pred nama bili meseci u kojima će se ono teško obnavljati. Piscima je potrebna javnost, čitaocima je potrebna veća vidljivost knjiga.Sajam knjiga je suviše značajan događaj za čitaoce, pisce i izdavače, ali i za čitavu kulturu da ne bismo bili zabrinuti zbog okolnosti u kojima se Sajam organizuje ove godine. Tri su osnovna pitanja. Jedno je zdravstvena sigurnost posetilaca i zaposlenih na Sajmu knjiga. Drugo je uslovljenost Sajma knjiga velikom posetom: ako nema velike posete, nije moguć ovakav samofinansirajući model Sajma u kome posetioci plaćaju ulaznice, a izdavači sajamski prostor. Treće je tehnički aspekt organizacije u posve nejasnim epidemiološkim okolnostima. Sajam knjiga počiva na stotinama izdavača, hiljadama zaposlenih na Sajmu knjigu i desetinama hiljada posetilaca. Da li će tih stotina, hiljada i desetina hiljada biti jesenas, na najavljenom Sajmu knjiga, u novim epidemiološkim i društvenim okolnostima za koje je vrlo teško reći da su nova normalnost? Pad posete uslovio bi pad prodaje, a sve to zajedno bilo bi rizično opterećenje za izdavače koji su među nekoliko profesija koje su najteže pogođene pandemijom. Sajam knjiga ne sme zavisiti samo od interesa izdavača, niti njegovo održavanje može biti prepušteno samo njihovom riziku.Prolećna pandemija koronavirusa otkazala je neke od najvažnijih međunarodnih sajmova knjiga, od Lajpciga i Pariza do Londona i Bolonje. Nove okolnosti proistekle iz pandemije i karantinizacije dovode u pitanje organizaciju međunarodnih sajmova knjiga i u toku jeseni. Sajmovi knjiga već godinama se bore za publiku i za stvaranje novih razloga da budu privlačni kako za profesionalne učesnike, tako i za čitaoce. Neki razlozi su se u međuvremenu već pomalo iscrpeli i potrošili. Sajmovi su sve manje berza autorskih prava, jer se prava kupuju tokom cele godine, tako da se izgubila ta komunikacijska i poslovna ekskluzivnost. Dramatično povećanje broja knjiga, kao i pojava novih medija uticali su da sajmovi izgube promotivnu dimenziju, jer se promocije održavaju neprestano, u različitim medijima i formatima, simultano sa objavljivanjem knjiga.Beogradski sajam knjiga odustao je od mogućnosti koja se u jednom trenutku ukazala da postane berza autorskih prava za ovaj deo Evrope. Uporedo s tim, gubio je i programsku snagu, promotivni odjek, kao i međunarodnu privlačnost. U prvom planu ostala je prodajna dimenzija, naglašena zbog različitih problema na tržištu knjiga. Ti problemi su se menjali, ali je Sajam knjiga ostajao rešenje za kojim se najčešće posezalo.Beogradski sajam knjiga, uza sve izazove s kojima se suočavao, kao glavnu prednost imao je veliku posećenost. Iskustvo kroz koje smo prošli poslednjih meseci, i koje još nismo napustili, sada tu prednost dovodi u pitanje. Slike privremene bolnice sa Sajma i pretnje sajamskim smeštajem kao naročito važnim izvorom kolektivnih i pojedinačnih strahova nisu izbledeli. Čak i da ne bude drugog talasa pandemije, sasvim je izvesno da se ljudi neće tako brzo, ni tako lako ohrabriti da ponovo posećuju masovne javne događaje u zatvorenom prostoru. Osim toga, teško je ove godine očekivati strane pisce i strane izdavače na Sajmu knjiga. Pošto je prva polovina godine već pala u vodu, jasno je da će svakako biti manje novih knjiga i sajamskih premijera, a to je ključni razlog za posetu Sajmu. Sve to može uticati na dramatično smanjenje posete Beogradskom sajmu knjiga. Otuda o tome i svim drugima pitanjima organizacije mora se razmišljati već sada. Iz tog razmišljanja ne mogu biti isključeni izdavači. Naprotiv, Sajma knjiga nema bez izdavača. Predstavnici Sajma knjiga su kazali da su izdavači u pravu, ali da bi prihvatanjem njihovih zahteva Beogradski sajam bankrotirao. Da li bi Sajam bankrotirao ako Sajam knjiga ne bi bio održan?Posledice koje je ostavila pandemija suviše su duboke da bismo mogli da se ponašamo kako se ništa nije dogodilo. Pandemija je postojeće probleme ogolila i produbila. Toga moramo biti svesni ako želimo da smanjimo ili barem kontrolišemo štetu. Nikome nije u interesu da Sajam bankrotira ili da Sajam knjiga ne bude održan, pravi interes je da Sajam knjiga bude unapređen, ali da li će Sajma knjiga biti i kako će on izgledati zavisiće od epidemiološke situacije u oktobru, od toga da li će biti drugog talasa pandemije i, ako ga bude, da li će on biti u ranu ili u poznu jesen, kako se dvoume epidemiolozi, od strahova koje je već prvi talas doneo sa sobom i koji će nesumnjivo uticati na posetu Sajmu. Pripreme izdavača za Sajam traju mesecima, a postojeće neizvesnosti te pripreme čine naročito otežanim.Prošlogodišnji uslovi, predloženi izdavačima i posetiocima i ove godine, namenjeni su redovnim, a ne vanrednim okolnostima kakve imamo ove godine. U vremenima neizvesnosti treba sačuvati stvari koje su svima važne. Sajam knjiga ima osnivača, to je grad Beograd. Sajam je jedina nacionalna kulturna manifestacija koja počiva na biznis modelu, na iznajmljivanju prostora izdavačima i prodaji karata posetiocima. Taj model se ove godine sudario s realnošću. U ovom trenutku nijedna ozbiljna kulturna politika u Srbiji ne može se zamisliti bez odgovornog odnosa prema Sajmu knjiga.Ako su prirodno zainteresovani za Sajam knjiga, izdavači, međutim, ne mogu da prihvate da se sav rizik Sajma knjiga u neizvesnim postkarantinskim okolnostima prebaci na njih. Moramo da dođemo do modela koji je najbolji za sve: za Sajam knjiga, za Beogradski sajam, za izdavače, ali, pre svega, za čitaoce. Taj model podrazumeva razumnu podelu rizika učesnika i organizatora i osnivača Sajma knjiga. Ne nužno tim redom, ali svako od pomenutih aktera mora biti deo rešenja.(Autor je pisac i glavni urednik Izdavačke kuće Arhipelag)