Zahtevi izdavača da se cene zakupa izlagačkog prostora i ulaznica za Sajam knjiga na jesen snize za 50 odsto, uz besplatan ulaz za učenike i penzionere, opravdani su, ali sa druge strane, ako bi oni bili ispunjeni, Beogradski sajam bi bankrotirao i morao bi da bude zatvoren, kaže dramski pisac Dušan Kovačević, predsednik Odbora za organizaciju Međunarodnog sajma knjiga.
Sa Beogradskog sajma upućen je poziv izdavačima da se prijave za Sajam knjiga planiran za jesen, uz uslove kakvi su bili prošle godine, i dat im je rok da se o učešću izjasne i pošalju dokumentaciju do 19. juna. Sa druge strane, čelnici izdavačkih kuća okupljeni u dva udruženja, kao i predstavnici samostalnih izdavača, u pismu Sajmu, Gradu Beogradu kao osnivaču i republičkim vlastima predložili su da se, s obzirom na posledice pandemijske krize po njihovo poslovanje i očekivanu manju posetu, cena zakupa prepolovi u odnosu na prošlu godinu, kao i cene ulaznica.
U pismu sa potpisima predstavnika samostalnih izdavača Žarka Čigoje („Čigoja štampa“), predsednika Udruženja profesionalnih izdavača Srbije Zorana Hamovića („Klio“) i predsednika Udruženja izdavača i knjižara Srbije Dejana Papića („Laguna“) zatražen je i sastanak pre nego što istekne rok za prijave. Sastanka sa izdavačima, prema našim saznanjima, do danas nije bilo, ali je održan sastanak na Beogradskom sajmu da bi se, između ostalog, razmotrile i mogućnosti navedene u pismu.
Predsednik Odbora za organizaciju Sajma knjiga, dramski pisac Dušan Kovačević, kaže da bi, „uz svo navijanje za izdavače“, ipak trebalo sagledati i širu sliku.
– Postavljaju se uslovi, a još se ne zna pouzdano ni da li će Sajma knjiga biti. Sve je to još „mož’ da bidne, al’ ne mora da znači“. Izdavači hoće da se osiguraju, to razumem, ali ako njihovi zahtevi budu ispunjeni, Sajam bi bio u gubitku od oko 50 miliona dinara. To je kolektivno samoubistvo. Beogradski sajam nema ni dinara od pomoćnih delatnosti, u proteklom periodu ni Sajam nije radio i poslovao je na nuli. A ako uđe u dugove, bankrotiraće i moći će samo da ga zatvore. Uz svo navijanje za izdavače, ko će da pokrije tu razliku? – kaže Kovačević.
Kovačević ovu situaciju poredi i sa stanjem u Zvezdara teatru, na čijem je čelu.
– Sličnu situaciju imamo i kod nas u pozorištu. Ko će da igra besplatno, ako ne budu naplaćene karte? Osim toga, ko garantuje da, sa ovim okupljanjima i utakmicama, neće biti novog talasa korone? Mi suštinski i dalje živimo u vanrednom stanju, a pravimo se da sve to nije ništa – napominje Kovačević.
Pročitajte još:
On smatra i da su priče o uslovima izlaganja i ulaznicama pomalo preuranjene.
– Sve će biti znatno izvesnije u avgustu, sve je sada na čekanju i svako ozbiljan razmišlja imajući u vidu celu tu skalu, od nula do 100. Svi bismo voleli da sve bude u redu i da Sajma knjiga bude – kaže Kovačević.
Upitan za to što izdavači traže da po jedan predstavnik oba udruženja (UIKS i UPIS), kao i jedan predstavnik samostalnih izdavača uđu u Odbor, Kovačević kaže da nema ništa protiv toga.
– To nije nikakav problem. Najveći problem je u tome što su njihovi zahtevi opravdani, ali gledajući sa druge strane, ako bi se oni ispunili Beogradskog sajma neće biti. Sajam to ne može da izdrži, osim ako Grad ili Republika ne finansiraju razliku. Ali to, s obzirom na okolnosti, trenutno ne zvuči realno. Nisam ja ekonomista, ja sam u Odboru iz drugih razloga. U vezi sa Sajmom knjiga postoje estetske želje i ekonomske mogućnosti, ali je ekonomija na prvom mestu. Bez ekonomskih mogućnosti nema ni estetike – zaključuje predsednik Odbora.
O mogućnosti da država podrži i Beogradski sajam i Sajam knjiga razgovaralo se nedavno i na sastanku predstavnika „Kreativne Srbije“ sa premijerkom Anom Brnabić.
– Ispred izdavača sam tražio da Vlada Srbije nađe načina da podrži i Beogradski sajam, koji je pretvorenu kovid bolnicu, kao i Sajam knjiga. Oni su to prihvatili i obećali da Sajam knjiga neće biti doveden u situaciju da ne bude održan ili da bude odložen, kao što su to već uradili neki svetski sajmovi. Činjenica je da su sa Sajma već pozvani izdavači, ali je najveći broj njih negodovao zbog toga što su cene ostale iste i po tome se ne vide mere poboljšanja. U ovom trenutku ne očekujemo ni mnogo publike, niti veliku produkciju novih naslova, a mnogi izdavači ne bi ni izašli jer ne mogu da plate za učešće. U tom smislu smo tražimo da se pomogne i Beogradskom sajmu, a i Sajmu knjiga, da bi manifestacija mogla da se organizuje, a da ne budu oštećeni ni izdavači ni Beogradski sajam – kaže Zoran Hamović.
Podsetimo, izdavači su u pismu istakli da su veoma zainteresovani da Sajam knjiga bude održan i da se njegova tradicija očuva i unapredi, ali da „ne mogu da prihvate da sav rizik i trošak održavanja Sajma knjiga podnesu izlagači“.
Oni podsećaju da tokom vanrednog stanja većina njihovih kuća nije radila i da je produkcija od početka godine manja, a da se za Sajam knjiga pripremaju „svesni da će epidemiološke mere za izlagače i publiku biti više nego obavezne“, ali da očekuju značajan pad posete iz više razloga, poput straha od zaraze i različitih posledica krize.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare