"Dok publika prolazi između tenkovskih gusenica i huliganskih bejzbol palica, jedini odgovor na represiju je bojkot": Otvoreno pismo javnosti okupirane Srbije Vladimira Paskaljevića

Pre sedam dana, 11. septembra Vlada Srbije je na sednici odlučila da Jugoslav Pantelić više ne bude direktor Jugoslovenske kinoteke. Umesto Pantelića, za v.d. direktora ove institucije imenovan je Aleksandar Erdeljanović, istoričar filma i dugogodišnji upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke. Pantelić je nakon smene izjavio da mu razlozi za ovu odluku nisu predočeni, i dodao:

"Moj drugi mandat kao direktora Jugoslovenske kinoteke istekao je u februaru prošle godine, nakon čega me je tadašnji Upravni odbor, na javnom konkursu, ponovo izabrao na to mesto. Međutim, Ministarstvo kulture se nikada nije izjasnilo o tome, tačnije, nije ni potvrdilo ni odbacilo izbor Upravnog odbora. Odluka o smeni stoga i nije bila tako neočekivana, jer sam to dugo ćutanje ministarstva mogao da tumačim na jedan jedini način. O nekim konkretnijim zaključcima, kao što rekoh, kao i svojim daljim koracima i aktivnostima, pozabaviću se u narednom periodu", naveo je Jugoslav Pantelić.

Nakon smene Pantelića i najavljene retrospektive filmova Gorana Paskaljevića, planirane za 25, odnosno 26. septembar u Kinoteci, kada se navršava pet godina od smrti jednog od najznačajnijih srpskih sineasta i laureata Zlatnog pečata ove institucije, reagovao je sin reditelja, takođe režiser Vladimir Paskaljević. "Otvoreno pismo javnosti okupirane Srbije", koje je Vladimir Paskaljević dostavio našoj redakciji, prenosimo u celosti:

"U Srbiji danas na sceni nije čak ni represija totalitarne ideologije, već ogoljeni varvarizam i huligansko-navijačke horde puštene s lanca, kojima se pridružuju i oružane snage. U pitanju je sirov teror u kojem se huligani slave zato što razbijaju devojkama vilice, i što se žene nasumično hapse i ponižavaju u policijskim stanicama".

'Uklanjanje' Jugoslava Pantelića iz Jugoslovenske kinoteke iz partijskih razloga, nije samo kap koja preliva čašu, već direktan čin agresije koja se kapilarno širi na sve institucije društva, i ja tom činu ne želim da dam privid legitimiteta. Zato zahtevam da se retrospektiva mog pokojnog oca u Kinoteci otkaže dokle god je ona pod agresijom režima.

Podsetio bih javnost da je Goranov očuh Filip Aćimović (kog sam ja zvao deda), zajedno sa svojim kolegama gradio Kinoteku kao mesto okupljanja slobodnomislećih filmofila i studenata filma. Filip Aćimović bio je žrtva sličnog režimskog nasilja. Kao mlad pijanista, zbog jedne rečenice kojom je pohvalio 'nepodobne' kompozitore, Udba mu je zabranila da ikada više javno svira - iako je bio borac NOB-a od prve ratne godine.

I to ga pak nije slomilo: govorio je šest jezika, i od cepača karata ubrzo je postao zamenik upravnika Kinoteke. Njegovim zalaganjem i saradnjom sa ostalim kinotekama sveta, stvoren je fond od desetina hiljada filmskih kopija, čime je Kinoteka postala četvrti filmski arhiv u svetu, a zaslužan je i za međunarodni sporazum da nijedna kolekcija ne može biti razdeljena sukcesijom država. Bio je protivnik svake represije i prvi je poveo mog oca Gorana u Kinoteku, gde je zavoleo film.

Zato osećam obavezu da danas dignem glas: vreme agresije će proći, a retrospektiva filmova Gorana Paskaljevića treba da se dogodi kako dolikuje - u slobodnom društvu, a ne dok publika prolazi između tenkovskih gusenica i huliganskih bejzbol palica.

Moj otac je često izgovarao rečenicu koju je, kako mi je znao reći, naučio od svog školskog druga, Vaclava Havela:

'Kad okupator uđe u prostoriju, vi izađite'. Stoga je jedini odgovor na represiju potpuni bojkot i povlačenje svakog privida legitimiteta", zaključuje Vladimir Paskaljević.