1
Promocija nove knjige o filmu Dragana Jovićevića „Nacija, žanr”, u izdanju Filmskog centra Srbije, održana je juče u Jugoslovenskoj kinoteci. O knjizi su, uz autora, govorili Miroljub Stojanović, urednik izdanja i filmski kritičar, Saša Radojević, filmski teoretičar, scenarista i reditelj, i Mladen Đorđević, filmski reditelj.
„Živimo u zemlji koja je tokom ove novije istorije nekoliko puta promenila svoja odličja. Tokom tih godina ona ne samo da je menjala granice, već je menjala i svoja imena, a postoji i teza da, sa rađanjem jedne nove države i nacije, zapravo nastaje i nova umetnost. Mene je interesovalo šta se desilo na planu filma i koliko je nacionalni film tu dobio na aktuelnosti“, rekao je Dragan Jovićević, autor knjige, na promociji.
O temi žanra u srpskom filmu, Jovićević je istakao da kada se priča o filmu, uvek je vrlo diskutabilno i teško definisati žanr.
„Međutim, primetio sam da na početku 21. veka, nakon svih tih turbulentnih devedesetih godina, filmovi u Srbiji na neki način prevazilaze te granice žanrova i brišu ih u potpunosti. Zapravo, mnogi autori vrlo često ono što je tema filma proglašavaju žanrom za sebe. Krenuo sam prvo od definisanja toga šta su žanrovi kakve ih znamo – šta bi bila komedija, horor, fantastika, muzički film, melodrama, a zatim šta se zapravo desilo kada su se razne nacionalne traume, koje su stigle malo kasnije na naplatu i stižu nam još uvek, prevele u umetnost filma”, dodao je.
Miroljub Stojanović, urednik izdanja i filmski kritičar, o Jovićevićevom delu je rekao da je to „hrabra knjiga, promišljena, pametna, provokativna, divno napisana, ali uz sve to je i knjiga koja je po metodičnosti i sistematičnosti vrlo retka u srpskom pisanju o filmu“.
„Ovo je prva knjiga koja pokazuje da žanrovsko pitanje nije do kraja rešeno. To je jedno živo i pulsirajuće pitanje s kojim nikad nismo dovoljno raščistili, niti su jednom zauvek zasnovane nove teorijske smernice. Ono što knjiga nudi kao jednu od zanimljivih problemskih ravni jeste koliko je moguće, u duhu pravdanja naslova, danas govoriti o sinonimnosti, o identifikaciji između nacije i žanra. Da li postoje drugi nacionalni modeli i parametri koji su upotrebljivi i koji su ekvivalenti, i najzad koliko nas ovo sve zanima u situaciji kada je, poslednjih nekoliko godina, Filmski centar Srbije vrlo istrajno i vrlo sistemski insistirao na nečemu što se zove nacionalna tema“, naveo je on.
Saša Radojević, filmski teoretičar, scenarista i reditelj, ocenio je da je „vrlo inspirativno ono što je Dragan Jovićević pomenuo vezano za pojam evropskog filma, koji je neka vrsta fronta napravljenog kao otklon od američkog žanrovskog filma.
A zapravo je to veštačka konstrukcija. Jovićević vrlo tačno navodi u knjizi da, zapravo, sve te kinematografije zavise od nacionalnih filmskih centara i fondova. Mi imamo novu zemlju koja postoji 15 godina kao samostalna država, i u toj zemlji se stvara nešto što je identitet nacije i države, a naravno sa tim tokom ide i nešto što je vezano za identitet srpskog filma kao zasebnog žanra. Otvoren je put da može da se razmišlja o tome, a zaključci šta je srpski film kao žanr su tek pred nama i treba se iskristališu“, dodaje.
Mladen Đorđević, filmski reditelj, kazao je da mu je period u poslednjih tridesetak godina delovao jako haotično dok nije pročitao ovu knjigu.
„Stvarno nisam mogao da vidim koji su to pravci i smernice, nije mi bilo lako. Kad sam pročitao ovu knjigu video sam da tu ipak postoji neki sistem. Mislim da je značaj ove knjige pre svega u tome što je pokazala koje su to tendencije u savremenom srpskom filmu, a posebno mi je drago što je ovo prva knjiga u kojoj je moj opus vrlo ozbiljno proučen od početka do kraja, od kratkih filmova do dugometražnih“, rekao je.
U novoj knjizi, Jovićević donosi pregled razvoja filmskih žanrova u Srbiji, posebno u 21. veku, kada su se mnoge nacionalne teme prelile u umetnost filma. Da li je sa nastankom nove države, nastao i novi filmski žanr u Srbiji i, ako jeste, kako je on izgledao i koja bi bila njegova pravila – ključna je teza ove knjige, obrađena kroz pet poglavlja: „Recepcije žanra“, „Mapiranje žanrova novog srpskog filma“, „Formiranje nacionalnog žanra“, „Žanrovska stremljenja u novom srpskom filmu“ i „Ogledi o nacionalnom žanru“. Knjiga „Nacija, žanr“ nastala je kao proširenje i dorada doktorske disertacije „Žanrovska istorizacija i teorijsko-žanrovska problematizacija: srpski film od 1999. do 2009. godine“, koju je Dragan Jovićević odbranio 2016. na Fakultetu dramskih umetnosti, pod mentorstvom Nevene Daković.
Dragan Jovićević je nezavisni novinar sa dugogodišnjim iskustvom, pisac, muzički teoretičar, filmski kritičar i autor. Magistrirao je i doktorirao teoriju filma i medija na Fakultetu dramskih umetnosti, a diplomirao je i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Objavio je nekoliko knjiga o filmu: „Krugovi i kletve“ (2010) i „Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike“ (sa Jovanom Ristićem, 2014) oba u izdanju Filmskog centra Srbije, zatim roman „Poslednja kap“ (Admiral Books, 2016), brojne kratke priče, eseje i naučne radove iz oblasti filma i kulture. Urednik je kulturne rubrike u nedeljniku NIN.
Sarađuje s brojnim domaćim filmskim festivalima (Festival srpskog filma fantastike, FEST, Beldoks…). Autor je nekoliko scenarija, reklamnih spotova i kratkometražnih filmova, poput video-rada „Legenda o Cunamiju: Film kao moda“, prikazanog na Međunarodnoj nedelji dizajna 2014. godine, kao i hibridnog dugometražnog dokumentarnog filma „Topli film“ (u produkciji) i kratkometražnog stop-trik filma „Roksanda“ (u produkciji). Osnivač je Udruženja “Greifer”, koje okuplja umetnike različitih oblasti, sa ciljem unapređenja i razvoja nezavisnih umetničkih formi.
Bonus video: Zašto volimo da se bojimo
