Odakle početi s nobelovkom: Sve što treba da znate o opusu Ani Erno

U Srbiji je to izdavačka kuća "Štrik".Ako niste do sada imali prilike da u ruke uzmete roman Ani Erno, evo nekoliko saveta odakle da počnete, a po preporuci književnog kritičara "Gardijana".Polazna tačkaPraksa Ani Erno je da u svojim pričama često kruži i vraća se unazad: istim ljudima, temama ili situacijama. Da bismo razumeli kakva je ona spisateljica, dobro mesto za početak su njene formativne godine i uticaj koji su određeni ključni ljudi izvršili na nju da postane pisac. U svom poslednjem delu, “Shame”, ona ispituje – na svoj tipično bistar način – svog oca i njegove motive, njegov strah od neuspeha i gubitka obraza. Njeni roditelji imaju značajno mesto u njenim narativima (u “I Remain in Darkness” pokušava da se pomiri sa demencijom svoje majke). U prvim redovima “Shame” piše: “Moj otac je pokušao da ubije moju majku jedne nedelje juna, u ranim popodnevnim satima.”

Knjiga koju ćete preporučivati drugimaIma mnogo stvari koje Erno radi dobro, ali ona je bez premca kada je reč o želji i ljubavi: puna radosti, ali i brutalnih padova. “Jednostavna strast” je knjiga koja prikazuje slobodan pad opsesivne ljubavi i afere. Arno je perfektna u opisima dinamike moći i nejednakostima odnosa.Ako ste u žurbiDve njene nedavno objavljene knjige imaju 40 i 48 stranica. U jednoj priča prati mladića koji je u vezi sa mnogo mlađim studentom. U njenom radu preovladavaju sećanja pri tome pokazujući kako sećanje nije daleka, nedostižna stvar, već nešto što vreba sadašnjost. Proživljavanje tih divljih dana sa mlađim muškarcem pokreće meditaciju o starosti i smrtnosti. Kada je bila devojčica, Erno je napisala frazu „Pisaću da osvetim svoj narod“ u svom dnevniku. Trebalo je da osvetli put njenog spisateljskog života, i objavljena je kao naslov njenog govora za Nobelovu nagradu 2022, gde ona strastveno ističe važnost pisanja i kreativnosti.

Remek-delo“A Girl’s Story” počinje kasnih 1950-ih, kada je Erno bila tinejdžerka i radila u letnjem kampu. Priča se kreće napred-nazad u događaje tog leta i njen pokušaj da o tome piše 60 godina kasnije. Nju "progoni devojka iz '58" i boji se da će umreti pre nego što priču prenese na papir."I ja sam želela da zaboravim tu devojku, odnosno da prestanem da žudim da pišem o njoj". Ovo je srž knjige - nemogućnost da se izbriše deo tog leta i kako ju je to oblikovalo. Želja, jedna od njenih stalnih tema, uvek je prisutna, a sada gledajući unazad, užasnuta je kako su ona i druge žene bile postiđene zbog istraživanja fizičkog kontakta i seksa.Erno razotkriva ovu inherentnu diskriminaciju: kako je seksualna želja normalizovana kao deo života muškaraca, ali ne i kod žena. “A Girl’s Story” je više od fiktivnog prikaza ključnog leta, proširuje se na zanat pisanja i mogućnosti onoga što ono može da uradi. Godinama kasnije, na internetu, ona traži čoveka koji se prema njoj loše ponašao i pronalazi trijumfalni mir: „Ne zavidim mu: ja sam ta koja piše.”Ono delo koje nikada nećete zaboravitiGodine 1963, kada se dešava radnja, abortus je još uvek bio nezakonit u Francuskoj. Suočena sa neplaniranom trudnoćom, u ovoj knjizi predstavlja putovanje kroz emocije dok pokušava da nagovori doktora da izvrši abortus. Postoji osnovni nivo straha: od njene situacije, ali i od života kojem je želela da izmakne. Stid se vraća, ukrštajući se sa beznađem.Erno je uvek antisentimentalista, nikada ne traži, niti joj treba sažaljenje od čitaoca, a posebno ovde. Ona je takođe pragmatičar, neko ko zna šta je potrebno da bi održala svoj san da bude pisac. Ani Erno priča priču, ali kroz karakterističnu ličnost „ja“, koja se kreće između prepričavanja činjenica iz tog vremena i njenog tumačenja tih događaja kao starije žene i kao spisateljice.

Onaj roman koji zaslužuje više pažnjeMnogi ljudi posežu za Ani Erno zbog strasti, veza i prikaza ljudskih stanja, tako da “Exteriors” stoji pomalo neusaglašeno sa njenim drugim radom. To ne znači da je manje dostojno. U ovom delu se vidi kako pisac izlazi iz često klaustrofobičnog, unutrašnjeg sveta svojih međuljudskih odnosa u spoljašnji svet. Erno nam nudi uvid u prostore koji se ukrštaju sa njenim životom: čekaonice zubara, hipermarketi, železničke stanice, sve predstavljeno kao lirski snimci.U rasponu od 1941. do 2006. godine, mnogi ljudi smatraju "Godine" njenim velikim delom. To je roman koje zamagljuje linije memoara, kulturnog posmatranja i auto-fikcije, a vrti se kroz istoriju, jezik, ideje i sećanje.Glas klizi sa zajedničkog „mi“ na treće lice „ona“, suprotstavljajući misli akciji, činjenice protiv razmišljanja. Jednostavno rečeno, to je prikaz jedne žene koja se kreće svetom – preko poslova, dece, pisanja – i pokušava da se pomiri sa protokom vremena. To je njena najbolja knjiga, koja objedinjuje sve stvari za koje je sposobna kao pisac.Ani Erno je verovatno jedna od najvećih književnica danas, zato pročitajte sve njene knjige koje su vam dostupne!Bonus video: Ani Erno je na imanju gde živi obaveštena da je postala dobitnica Nobelove nagrade za književnost

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=aniernosaznajezanobelovunagraduds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4261221"]