Mesto gde se istorija sudara s holivudskim sjajem: Sve tajne porodice Kolona koja "vlada" Rimom 900 godina

Piše: Predrag Ćirković

I čitaocima portala Nova.rs otvaramo vrata koja su za obične prolaznike najčešće zaključana.

Ovo putovanje u samo središte rimske aristokratije ne bi bilo moguće bez neverovatne predusretljivosti onih koji sa neizmernom ljubavlju i znanjem upravljaju ovim kulturnim blagom. Dugujemo duboku i posebnu zahvalnost dr. Leticiji Čenči, direktorki Fondacije Palate Kolona kao i uvaženoj direktorki Palate Kolona - Patriziji Pjerđovani. Upravo zahvaljujući njihovoj viziji i velikodušnosti, Nova.rs je dobila privilegiju koja se retko ukazuje - "odrešene ruke" da se istraži i zabeleži svaki kutak ovog veličanstvenog zdanja.

Damski maniri, vrhunski profesionalizam i toplina kojima su nas ove dve izuzetne žene, zajedno sa besprekornim osobljem, dočekale, učinili su ovaj susret nezaboravnim. Biti na punoj usluzi jednom novinaru, uz takvu dozu poverenja i gospodstva, odlika je samo onih koji istinski razumeju vrednost kulture koju predstavljaju. Njihova podrška omogućila nam je da osetimo puls palate bez ikakvih barijera, a taj duh slobode i istinskog rimskog gostoprimstva utkan je u svaku rečenicu koja sledi.

Dok turistička vreva preplavljuje obližnju Fontanu di Trevi, ovde, u ulici Via della Pilotta 17, vlada tišina koja miriše na stari novac i još stariju moć. Ulaz u Palatu Kolona nije samo ulaz u muzej; to je pozivnica u privatni dom porodice koja Rimom suvereno vlada već devet stotina godina. Ovo je mesto gde se ne hoda brzo. Ovde se zastaje pred svakim mermernim stubom, jer svaki od njih ima priču koja bi mogla ispuniti tomove knjiga.

- Fondacija radi na tome da što bolje održi i unapredi kulturu. Želimo da edukujemo posetioce i da im pomognemo da shvate važnost kulture - otkriva nam suštinu njihovog rada Leticija Čenči, naglašavajući da palata nije samo muzej, već živi organizam koji prenosi poruku budućim generacijama.

Suze Odri Hepbern

Sama palata je fascinantan arhitektonski sklop koji se razvijao kroz vekove. Srce palate je veličanstvena Galerija Kolona, remek-delo baroka koje je naručio kardinal Đerolamo Kolona sredinom 17. veka. Kada kročite u ovaj prostor, prvi osećaj je blago gubljenje daha. Svetlost koja se probija kroz visoke prozore prelama se na nebrojenim zlatnim detaljima i ogromnim ogledalima ukrašenim cvetnim motivima koje je slikao Mario dei Fjori.

Centralno mesto zauzima Sala Grande (Velika dvorana). Nije to samo soba - već spomenik trijumfa. Na njenom tavanu, ogromna freska prikazuje bitku kod Lepanta, gde je Markantonio Kolona predvodio papsku flotu do pobede nad Osmanlijama. Dok gledate na gore, osećate svu težinu istorije porodice koja je direktno oblikovala sudbinu hrišćanske Evrope.

Za mnoge posetioce, Palata Kolona nije samo dom aristokrata, već i filmski set najromantičnije priče ikada ispričane na velikom platnu. Upravo u Sali Grande snimljena je legendarna završna scena filma ‘’Praznik u Rimu’’.

Zamislite taj trenutak: mlada princeza Ana, koju je maestralno tumačila Odri Hepbern, stoji pred novinarima. Baš tu, na onim istim mermernim pločama po kojima i vi danas koračate, izgovorila je da će Rim zauvek pamtiti kao svoj najdraži grad. Gregori Pek, u ulozi novinara Džoa Bredla, stajao je u dnu dvorane, a taj dugi, tihi kadar njegovog odlaska kroz praznu galeriju ostao je urezan u istoriju kinematografije. Hodajući kroz dvoranu, skoro da možete čuti odjeke filmskih kamera i osetiti melanholiju te scene koja je ovu palatu učinila besmrtnom u očima svetske javnosti.

Ožiljak rata na stepeništu

Život u palati nije uvek bio samo sjajan i glamurozan. Dok se penjete kratkim stepeništem koje povezuje glavnu dvoranu sa Dvoranom pejzaža, pogled vam mora pasti na pod. Tamo, zaglavljeno u hladnom mermeru, stoji svedočanstvo surove realnosti.

Topovsko đule, ispaljeno sa brda Janikulum 1849. godine tokom opsade Rima, i dalje stoji tamo gde je palo. Francuska vojska, pokušavajući da uguši pobunu Rimske republike, pogodila je palatu, a đule je prošlo kroz prozor i zarilo se u stepenice. Porodica Kolona je odlučila da ga nikada ne ukloni. Taj komad gvožđa danas služi kao fascinantan kontrast baroknoj raskoši i podsetnik da ni najlepše palate nisu imune na vetrove istorije i ratna razaranja.

Intimni svet princeze

A ako želite da osetite kako je zaista izgledao svakodnevni život rimske aristokratije u prošlom veku, morate posetiti Apartman princeze Izabele. Prelepa Libanka iz čuvene porodice Sursok, Izabela Kolona svojom harizmom i mudrošću je decenijama bila srce ove palate, i jedna od najmoćnijih žena Rima i među najuticajnijim figurama rimskog visokog društva sve do smrti 1984. godine. Tokom Drugog svetskog rata i teških posleratnih godina, bila je ta koja je svojom inteligencijom i snagom volje uspela da očuva porodično blago i integritet palate. Takođe, bila je i deo takozvanog ‘’crnog plemstva’’ (nobiltà nera) - rimskih aristokratskih porodica koje su ostale lojalne papi.

Njen apartman je ostao netaknut, kao da je princeza samo na trenutak izašla u šetnju vrtom. Ovde se nalaze dragoceni predmeti, lične fotografije sa kraljevskim porodicama iz celog sveta i čuveni pisaći sto od skupocenog drveta. Posebno su impresivni zidovi presvučeni svilom i kolekcija minijatura koja oduzima dah. Ovaj deo palate pruža toplinu doma koju velika galerija, svojom monumentalnošću, prirodno nema.

Remek-dela koja oduzimaju dah

Šetnja kroz palatu zapravo je hod kroz najbogatiju privatnu riznicu umetnosti u Rimu. Kolekcija je pažljivo raspoređena, a svaki korak vodi do novog genija slikarstva. U srcu same Galerije Kolona, oči će vam se sresti sa monumentalnim radovima majstora kao što su Bronzino, Gvido Reni, Tintoreto i Gverčino. Njihova platna, smeštena u zlatne okvire koji prate luk svodova, čine da dvorana pulsira energijom italijanskog baroka.

Ipak, istinski emotivni potres doživećete u dvorani poznatoj kao Dvorana prvobitnih slikara. Tamo, u tišini koja je potpuni kontrast pozlati glavne galerije, nalazi se čuveni "Il Mangiafagioli" (Čovek koji jede pasulj).

Autor ovog remek-dela Anibale Karači, ovim platnom je napravio pravi umetnički zemljotres. Prikaz seljaka koji, zatečen sred obroka, halapljivo jede pasulj, bila je revolucija realizma. U svetu koji je do tada priznavao samo idealizovanu lepotu bogova i svetaca, Karači se usudio da naslika život onakvim kakav jeste - sirov, neposredan i ljudski. Upravo ta slika, smeštena među zidove ove drevne palate, podseća nas na reči direktorke Čenči o važnosti razumevanja kulture: ona nas uči da vidimo lepotu i u najjednostavnijem ljudskom trenutku.

Vrtovi koji dodiruju nebo

Izlaz iz palate vodi vas u Viseći vrt. Ovaj vrt je pravo čudo hortikulture, kaskadno raspoređen na obroncima brda Kvirinal. Dok se penjete uz stepenice okružene starim statuama i mirisnim mediteranskim biljem, Rim vam se postepeno otvara. Sa najviše terase, pogled puca preko krovova, direktno ka Kupoli Svetog Petra. Ovde, među antičkim ruševinama koje su ugrađene u temelje vrta, shvatate šta znači kontinuitet. Rim nije izgrađen za dan, a Palata Kolona je živi dokaz da on nikada nije ni prestao da raste.

Poseta ovoj palati je privilegija, ne samo zbog cene ulaznice, već i zbog činjenice da je otvorena samo subotom od 9 do 13.15 časova. To je svesna odluka porodice da zadrži ekskluzivnost i mir svog doma. Izlazak iz Palate kolona i stupanje na rimsku ulicu deluje kao naglo buđenje iz prelepog sna. Buka motora i žamor turista vas vraćaju u realnost, ali osećaj da ste na trenutak bili deo jedne od najstarijih evropskih saga ostaje sa vama dugo nakon što napustite Večni grad.