"Imao je 33 godine kada je poginuo, a ja sam mislio da je starac": Slavni srcolomac izgubio je oca u napadu 11. septembra - ćerki dao ime po njemu

Bliži se 25. godišnjica napada, koja je posebno tužna i emotivna za Dejvidsona, koji je nedavno postao otac.

„Pomislio sam: ‘Oh, bio je starac. Imao je 33 godine.’ Ali sada sam ja u tim godinama i imam dete, a to bi bilo kao da moje dete nema svog oca. Dakle, ova godina je posebno teška, ali i posebno lepa jer mogu da provedem taj dan sa Skoti. Biće to veoma isceljujuće i posebno“, rekao je Pit, koji u novembru puni 33 godine, za The New York Post.

Komičar je u decembru dobio ćerku Skoti sa manekenkom Elsi Hjuit. Par je raskinuo ubrzo nakon njenog rođenja, ali je Dejvidson istakao da su bili složni kada je reč o imenu njihove ćerke.

„Bilo je zaista sjajno što je i Elsi želela da joj damo ime Skoti. Moj tata se zvao Skot, ali njegov nadimak bio je Skoti. Kada je stigla, oboje smo je pogledali i pomislili: ‘Izgleda kao Skoti.’ Lepo je što to ime nastavlja da živi“, ispričao je Dejvidson i dodao da je njegova ćerka privržena dedi kojeg nikada neće upoznati.

„Kada se Skoti rodila, kupali smo je u lavabou, a iznad njega je bila slika mog tate. Uvek je zurila u nju. Pomislio bih: ‘Ne znam da li je to zato što je to jedina slika tamo, a ona je tek rođena i samo posmatra stvari.’ Ali onda sam se vratio u Bruklin i stavio sliku na drugo mesto. Kada hodam okolo, Skoti uvek okrene glavu i pogleda ga. Ne znam u šta da verujem, ali volim da mislim da je on uvek nekako prisutan“, ispričao je Pit.

Tokom razgovora rekao je i da još nije smislio kako će ćerki objasniti očevu smrt.

„Srećom, imam još malo vremena. Iskreno, ova godina mi je mnogo teža nego što mi je bila već dugo, jer imam Skoti, a sada sam došao u godine u kojima je moj tata umro“, rekao je komičar, koji jedva čeka da ćerki ispriča zašto su joj on i Elsi dali to ime.

Pit Dejvidson će ove godine obeležiti godišnjicu napada humanitarnom akcijom koju organizuje sa dugogodišnjim prijateljem Džonom Stjuartom. Zajedno će 10. septembra voditi humanitarni program „NYC Still Rising After 25 Years: A 9/11 Comedy Benefit“ u Madison Square Gardenu, a prihod od događaja biće namenjen humanitarnim organizacijama koje pružaju podršku pripadnicima hitnih službi koji su učestvovali u spasavanju nakon napada.

„Džon Stjuart je moj čovek. Kada govorimo o nekome ko je toliko njujorški i predstavlja čitavo područje tri savezne države – uz to je i pravi simbol dobre volje. Mi smo prijatelji. Organizovali smo program povodom 20. godišnjice u Gardenu i imali smo sve najbolje komičare. Bila je to zaista posebna noć. Humanitarni događaji mogu da budu nezgodni, a 11. septembar je veoma tužna tema. Zato mi je jedna od najdražih stvari to što sve to možemo da ostavimo pred vratima i dobro se zabavimo, a pritom učinimo nešto dobro za važan cilj. Ovo je zabavno i nama jer dolaze svi ti vatrogasci, pripadnici hitnih službi, policajci i medicinski radnici, a mi smo njihovi obožavaoci. Mnogi od tih ljudi bili su prijatelji i kolege mog tate“, ispričao je Dejvidson.

Džon Stjuart postao je zagovornik radnika koji su učestvovali u spasavanju i sanaciji nakon što su mnogi od njih razvili teška respiratorna oboljenja i rak zbog otrovne prašine. Takođe je pomogao da se izvrši pritisak na Kongres kako bi se obezbedili dugoročna zdravstvena zaštita i novčane naknade kroz Zakon Džejmsa Zadroge o zdravlju i naknadama za žrtve 11. septembra. Zakon je donet 2019. godine, a njegovo finansiranje obezbeđeno je do 2092. godine.

Dejvidson je objasnio da je nastavak odavanja počasti preživelim pripadnicima hitnih službi istovremeno nešto lično, ali i deo onoga što znači biti Njujorčanin.

„Poštujete te ljude i uvek cenite te momke. To su pravi heroji. Ako postoji išta što bih ikada mogao da učinim za bilo koga, učinio bih to. Zaista uživam u tome i volim da odam počast svom tati i održim to sećanje živim“, poručio je Dejvidson, koji takođe pomaže zajednici koja se brinula o njemu nakon očeve smrti.

Pit i njegova sestra Kejsi pohađali su America’s Camp, terapijski letnji kamp za decu pogođenu terorističkim napadom.

„Išao sam šest ili sedam godina. Moja sestra i ja odlazili smo svakog leta na nedelju dana i bilo je sjajno. Imali smo savetnike iz celog sveta, poput Velsa i Australije, koji su volontirali. Bio je to besplatan kamp. Ljudi su tamo radili samo iz ljubavi“, rekao je, dodavši da je i dalje u kontaktu sa drugom decom iz kampa.

„Volimo jedni druge. Tu su ljudi iz Bostona i Nju Hempšira. Nismo izgubili samo vatrogasce i policajce. Izgubili smo ljude u avionima i ljude koji su tog dana bili u gradu“, istakao je.

Dejvidson se osvrnuo i na pretvaranje napada u internet mimove i rekao da želi da tome stane na put.

„U našoj zemlji događa se neka čudna stvar – tragedija vremenom postane svojevrsni praznik. A onda, koliko znam, mladi ljudi na internetu koriste mimove o 11. septembru kao šale. Neko će reći: ‘Ova pesma gori’, a onda će objaviti sliku tornjeva... a mi smo ti koji to s*anje moramo stalno da gledamo. I veoma je lepo što ljudi koji s tim nemaju nikakve veze tog dana objave fotografiju i kažu da nikada neće zaboraviti. Ali isto tako, ljudi, vi zapravo nemate nikakve veze s tim i nemate pojma kako je to“, naglasio je Dejvidson.