Ova kompanija osnovana je 1925. godine: Za više od jednog veka nije otpustila nijednog zaposlenog

Ova američka kompanija, poznata po sirupima sa različitim ukusima koji se koriste u kafi, koktelima i drugim napicima, osnovana je još 1925. godine. Od tada je preživela Veliku depresiju, Drugi svetski rat, brojne ekonomske krize i pandemiju koronavirusa, a za više od jednog veka poslovanja, prema navodima kompanije, nije nikoga otpustila.

Mnogi ljudi su verovatno probali neki od njihovih proizvoda a da toga nisu ni bili svesni. Ako ste nekada naručili vanila late ili neki drugi zaslađeni napitak sa aromatizovanim sirupom, postoji mogućnost da je upravo Torani bio njegov sastojak.

Priča kompanije počela je u četvrti Nort Bič u San Francisku, mestu poznatom po velikoj italijanskoj zajednici.

Od pet ukusa do stotina hiljada boca dnevno

Torani su 1925. osnovali italijanski Amerikanci Rinaldo i Ezilda Tore. Nakon posete rodbini u italijanskom gradu Luka, u SAD su doneli pet ukusa sirupa koji tada nisu bili uobičajeni na američkom tržištu.

Od tih nekoliko proizvoda nastala je kompanija koja danas u ponudi ima više od 150 različitih sirupa, aroma i dodataka za napitke.

Na razvoj posla uticala je i prohibicija u SAD, kada je od 1920. do 1933. bila zabranjena proizvodnja i prodaja alkoholnih pića. Nakon ukidanja prohibicije, Torani se uključio i u proizvodnju destilovanih alkoholnih pića, a Ezilda Tore postala je jedna od prvih žena u SAD koja se bavila njihovom obradom i pripremom za prodaju.

Kompaniju je 1938. pogodila velika tragedija kada je Rinaldo Tore iznenada preminuo od srčanog udara. Ezilda je ostala sa dvoje male dece, ali je, uz podršku porodice, nastavila da vodi posao.

Današnja izvršna direktorka kompanije Melani Dulbeko kasnije je objašnjavala da se upravo taj trenutak i danas smatra važnim delom kulture firme.

„Rekli su joj: 'Pomoći ćemo ti da podigneš decu. Pomoći ćemo ti u poslu ako bude potrebno, ali ti ovo možeš.' I ona je uspela. O tome govorimo i danas jer smatramo da je to deo našeg DNK kada dođu teška vremena, držimo se zajedno kao porodica“, rekla je Dulbeko za SFGate.

Kompanija je uspela da opstane i tokom Drugog svetskog rata, ali njen veliki proboj dogodio se mnogo kasnije.

Godine 1982. Toranijev zaslađeni sirup od vanile upotrebljen je za pravljenje jednog od prvih aromatizovanih late napitaka u čuvenom kafeu Trieste u San Francisku. Kompanija se potom sve više okretala tržištu specijalizovane kafe, što joj je omogućilo snažan rast.

Danas u San Leandru u Kaliforniji ima fabriku površine oko 30.600 kvadratnih metara u kojoj se, prema navodima američkih medija, u proseku proizvede oko 450.000 boca sirupa dnevno.

Ni taj rast, međutim, nije išao bez ozbiljnih kriza.

Tokom pandemije kovida, zatvaranje kafića i restorana dovelo je do pada prodaje upravo u segmentu koji je za Torani veoma važan. Dok su mnoge kompanije tada smanjivale broj zaposlenih, rukovodstvo Toranija pokušalo je da pronađe način da sačuva sva radna mesta.

Istovremeno je kompanija sprovodila višegodišnji plan preseljenja u novi proizvodni pogon. Dulbeko je kasnije ispričala da je bilo predloga da firma ode u neku drugu američku saveznu državu kako bi smanjila poreze i dobila subvencije.

U Toraniju su to odbili.

Umesto da lokaciju fabrike biraju isključivo na osnovu troškova, prvo su analizirali gde njihovi zaposleni žive i odredili područje u kojem bi nova fabrika morala da se nalazi kako ljudi ne bi morali da se sele ili napuste posao.

„Svima smo rekli dve i po godine unapred da nam je cilj da zadržimo 100 odsto zaposlenih“, ispričala je Dulbeko za Stanford Graduate School of Business.

Radnici su čak bili uključeni u planiranje novog pogona kako bi radno mesto bilo prilagođeno njihovim potrebama.

Za Dulbeko, upravo je takav odnos prema zaposlenima pomogao kompaniji da preživi teške periode.

„Posvećenost ljudima do kojih nam je stalo na kraju koristi i samoj kompaniji, jer nam omogućava da zadržimo zamah i budemo otporniji u teškim vremenima“, rekla je ona za Fortune.

Ni veštačka inteligencija za njih nije razlog za otkaze

Novi veliki izazov za kompanije širom sveta sada predstavlja veštačka inteligencija. Automatizacija i AI već menjaju način poslovanja, a pojedine firme otvoreno govore o mogućnosti smanjenja broja zaposlenih zahvaljujući novim tehnologijama.

Torani pokušava da krene suprotnim putem.

Melani Dulbeko pridružila se kompaniji 1991. godine, kada je Torani imao svega osam zaposlenih i još funkcionisao kao mali porodični biznis. Tokom narednih decenija kompanija je značajno porasla, ali je politika prema zaposlenima ostala jedan od centralnih principa poslovanja.

Dulbeko ne očekuje da će veštačka inteligencija zaobići Torani. Naprotiv, smatra da će AI dramatično promeniti način rada.

„To će značajno promeniti stvari i svi ćemo zajedno proći kroz to, ali naš pristup biće isti kao i do sada. Pitanje je: kako da uz pomoć tih promena napravimo kvalitetna radna mesta za sve“, rekla je ona.

Umesto da AI koristi prvenstveno kao sredstvo za smanjenje troškova i broja zaposlenih, kompanija želi da tehnologija omogući radnicima da budu produktivniji i preuzmu nove vrste poslova.

Dulbeko smatra da je dugogodišnja sigurnost koju kompanija pruža zaposlenima jedan od razloga zbog kojih su oni spremniji da prihvate nove tehnologije.

Kada ljudi ne strahuju da će ih nova tehnologija zameniti, tvrdi ona, veća je verovatnoća da će želeti da je nauče i koriste.

Upravo u tome se Toranijeva poslovna filozofija razlikuje od modela koji primenjuju mnoge druge kompanije.

„Većina kompanija prvo gleda finansijske rezultate, a ljude posmatra kao alat pomoću kojeg će ih ostvariti. Mi na to gledamo obrnuto – prvo gledamo ljude. I to za nas funkcioniše veoma dobro“, zaključila je Dulbeko.

Posle više od 100 godina poslovanja, Torani je od male porodične firme sa pet ukusa sirupa izrastao u velikog proizvođača čiji proizvodi stižu širom sveta. Ali ono čime se kompanija možda najviše izdvaja nije broj proizvoda niti veličina fabrike, već tvrdnja da je kroz neke od najvećih ekonomskih i društvenih kriza poslednjeg veka uspela da sačuva svoje zaposlene.