General Momir Stojanović tvrdi: 4.900 ratnih veterana u jednom danu dobilo pozive kosovskog tužilaštva za ratne zločine

Govoreći najpre o bivšim pripadnicima vojske, a potom šire o veteranima vojske i policije, Stojanović nije naveo izvor za ovu brojku. Zvanične potvrde da je poslato 4.900 poziva nema – Specijalno tužilaštvo Kosova ranije nije želelo da KoSSevu saopšti ni koliko je poziva upućeno na adrese u Srbiji. Ministarstvo pravde Srbije potvrdilo je, međutim, još u junu da su takva pisma pojedinim građanima stizala, ali je negiralo da su prosleđivana preko tog ministarstva ili zvaničnim kanalima Srbije, piše Kossev.

Stojanović je tvrdnju o 4.900 poziva izneo u intervjuu za „Glas javnosti“, govoreći o pozivima koji poslednjih meseci stižu bivšim pripadnicima vojske i policije u Srbiji zbog sumnji u vezi sa ratnim zločinima na Kosovu.

„Ako je 4.900 pripadnika, bivših pripadnika Vojske Savezne Republike Jugoslavije, Vojske Srbije, dobilo poziv tužilaštva nepriznate države Kosovo, koja nije članica Interpola – u jednom danu samo 4.900 poziva na svoje adrese – to govori u kakvom stanju je ovo društvo“, rekao je Stojanović.

Nešto kasnije ponovio je brojku, ovoga puta govoreći šire o veteranima.

„Veterani su dobili 4.900, kažu da ima mnogo više, ali taj podatak da u jednom danu dođe 4.900 poziva…“, naveo je.

Stojanović nije rekao od koga je dobio podatak o 4.900 poziva, kog datuma su oni navodno poslati niti je predočio dokumentaciju koja bi potvrdila ovu brojku.

KoSSev takođe nije pronašao zvanični podatak srpskih ili kosovskih institucija koji bi je potvrdio.

Ponovo pita – odakle Prištini adrese

Stojanović je ponovio sumnju koju je izneo i početkom avgusta – da je neko iz institucija Srbije kosovskom pravosuđu dostavio podatke o adresama bivših pripadnika bezbednosnih snaga.

„Kako je moguće da tužilaštvo Kosova i Metohije zna adrese naših ratnih veterana?“, upitao je.

Iznoseći svoje viđenje, tvrdio je da su podatke mogli da ustupe ljudi iz pravosuđa ili Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, pa čak izneo pretpostavku da je to možda učinjeno uz novčanu naknadu.

Istu sumnju je ranije iznosio i nekadašnji komandant Posebnih jedinica policije Goran Radosavljević Guri, jedan od optuženih u kosovskom predmetu za Račak.

On je tvrdio da činjenica da pozivi stižu na konkretne kućne adrese znači da je „neko iz naših državnih organa“ morao da ustupi podatke.

Ministarstvo pravde: Nismo dostavljali pisma

Srpske institucije su, međutim, ranije odbacile tvrdnje da je Ministarstvo pravde učestvovalo u dostavljanju takvih pisama.

Ministarstvo pravde Srbije je 24. juna potvrdilo da su pojedinim građanima na kućne adrese stizala pisma kosovskih pravosudnih organa u vezi sa krivičnim postupcima, ali je saopštilo da ona nisu dostavljena preko Ministarstva, niti je ono „na bilo koji način učestvovalo“ u njihovoj distribuciji.

Ministarstvo je tada tvrdilo i da pisma nisu stigla kroz zvanične kanale uzajamne pravne pomoći.

Pošta Srbije potom je objasnila da direktna poštanska razmena između Srbije i Kosova ne postoji i da pošiljke mogu da stižu preko međunarodnih poštanskih centara, među kojima su Beč, Ljubljana i Budimpešta.

Specijalno tužilaštvo Kosova na pitanja KoSSeva tada nije odgovorilo koliko je ukupno poziva poslato na adrese u Srbiji, niti na koji način su adrese pribavljene i pošiljke dostavljene.

EULEX je potvrdio da u dostavljanju nije posredovao.

Stojanović: Meni novi poziv stigao iz Tužilaštva Srbije

Stojanović je u istom intervjuu govorio i o svom slučaju, navodeći da njegov najnoviji poziv, kako kaže, nije direktno stigao iz Prištine, već od Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije.

Naveo je da je pozvan da se 30. septembra ponovo pojavi i da iskaz u vezi sa predmetom za koji tvrdi da je u Srbiji već bio istraživan.

„Pre deetak dana ponovo dobijam poziv Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije da se povodom istog slučaja, istog predmeta, 30. septembra javim radi davanja iskaza“, rekao je.

Stojanović tvrdi da je u ranijem postupku, koji je trajao od 2016. do 2019, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije proveravalo njegovu odgovornost i da je predmet potom obustavljen zbog nedostatka dokaza.

Dokumentaciju o tome objavio je početkom avgusta, kada je i KoSSev izvestio o njegovom novom pozivu.

Sada tvrdi da „naše tužilaštvo postupa po zahtevima tužilaštva Kosova“.

Meja, Račak i problem dostavljanja poziva

Stojanović je jedan od 53 optuženih u velikom predmetu kosovskog Specijalnog tužilaštva za Meju i okolna sela u opštini Đakovica.

Tužilaštvo ga u tom predmetu tereti kao nekadašnjeg načelnika bezbednosti Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije i tvrdi da je imao vodeću ulogu u operaciji tokom koje su, prema optužnici, u aprilu 1999. ubijene stotine albanskih civila. Stojanović to odbacuje, tvrdeći da sa „predmetnim događajem nema nikakve ni indirektne, ni direktne veze“ i da je to, kako kaže, „potpuno lako dokazivo“.

Upravo je način obaveštavanja optuženih postao jedno od ključnih procesnih pitanja u ovom predmetu. Apelacioni sud Kosova početkom juna ukinuo je potvrdu optužnice protiv 53 osobe i predmet vratio na ponovno odlučivanje, ocenivši da nisu učinjeni „razumni napori“ da optuženi budu obavešteni o postupku i da nisu bili ispunjeni uslovi za suđenje u odsustvu.

Kosovski Zakonik o krivičnom postupku omogućava vođenje suđenja u odsustvu za ratne zločine ukoliko sud utvrdi da su preduzeti „razumni napori“ da optuženi bude obavešten o postupku i da se obezbedi njegovo prisustvo. Među tim merama zakon predviđa pozive, naloge za hapšenje, pokušaje pronalaženja adrese, objavljivanje poziva i optužnice, kao i javnu informativnu kampanju. Osoba kojoj je suđeno u odsustvu ima pravo na potpuno ponovno suđenje ukoliko se naknadno pojavi i to zatraži.

Mogućnost ovakvih postupaka uvedena je zakonskim izmenama iz 2019. godine, a prvo suđenje za ratne zločine u odsustvu počelo je u novembru 2023. protiv Čedomira Aksića. Broj optužnica i postupaka u odsustvu potom je naročito porastao tokom 2025. i 2026. godine.

Nekoliko nedelja nakon odluke Apelacionog suda u predmetu Meja, počeo je postupak u odsustvu protiv 21 osobe za Račak. Specijalno tužilaštvo je tada posebno naglasilo da su optuženima pozivi upućivani putem međunarodne pravne pomoći, kao i da su izdati nalozi za hapšenje i domaće i međunarodne poternice, tvrdeći da su time ispunjeni uslovi za vođenje postupka u odsustvu.

U tom kontekstu, način na koji se pozivi dostavljaju, adrese na koje stižu i pitanje kojim putem pravosudni organi dolaze do tih podataka postali su važan deo procesnih rasprava u ovim predmetima.