INTERVJU "Došao sam u najgore vreme i upoznao Beograd koji je bio pun prevaranata": Željko Vasić o svojim počecima, muzici i alkoholu - "Volim da popijem, ali..."

Simbolično je novinare, među kojima je bila i ekipa portala Nova.rs, dočekao uz čašu vina iz njegovog koncepta "25ica". U razgovoru za naš portal, otkrio je da je veliki ljubitelj vina, kao i da često posećuje destilerije i vinarije.

"To je moja strast i hobi, volim i obilazim naše destilerije i vinarije već godinama, neko sam ko je pročitao dosta etiketa (smeh). Gde god da sam volim da prođem i obiđem vinariju, svaka ima svoju priču i stil vina", rekao je on.

Znači, ti samo pevaš i uživaš?

"U mojoj koži je veliki teret i veliko opterećenje. Na štetu ili na sreću, nisam samo pevač. Sam sam svoj majstor, većinu pesama sam komponujem, to je jedan drugi pristup muzici, mogu da se poredim sa nekim kantautorom, ali sa nekim ko je samo pevač - teško."

Objavio si pesmu "Cimet i med" i to je uvertira pred nove singlove i veliki koncert u Sava centru.

"To bi se svrstalo u neki svetski pop stil. Trenutno je u svetu popularno da pesme budu retro, ovo je jedna od takvih. Prva je u nizu, a onda sledi još jedna. Malo je drugačije, ali nisam pobegao od onoga što je esencija i osnova moje malenkosti."

Šta je najbitnije kada se organizuje koncert?

"Sve je najbitnije. Nema stvari koja je manje važna. Sava centar je velika dvorana, nisam se šalio kada sam rekao da će mi trebati građevinci, malo komplikuje život, ali imamo sastanke svakodnevno i pripremamo promociju. Ja najviše radim na muzičkom delu, koji će biti drugačiji od onoga što su ljudi mogli da čuju za sve ove godine".

Šta se pije 7. novembra?

"Pre koncerta ljuta rakija sigurno i to jedna do dve. Volim da uživam u piću, ali sam u tome sam vrlo umeren."

Da li si imao periode kada si preterivao u piću?

"Ne, to malo kad se opustim, kada je neko slavlje. Znam da se to obično vezuje za pevače i ima perioda kada si u dodiru sa svim tim stvarima, ali kod mene nije bilo nešto što bi bilo alarmantno."

Imaš svoju destileriju?

"Ne, 25ica je koncept. Snimio sam ploču, akustik i simfonijsku "25ica", a postoji i istoimeni gramofon. Što se tiče vina, sarađujem sa mojim prijateljem Lakićevićem, to je vinarija u Leposaviću, pa smo se dogovorili koji stil vina želim da dobijem. Za vino su potrebne godine, ja sam ovo davno počeo, a danas možemo da vidimo neke rezultate. Jako sam srećan i šalim se da nikome ne bih dao nijednu bocu, nego bih sve ostavio sebi. Rakija mi je isto super, ali je nema u velikoj ponudi u restoranima u Srbiji."

Da li valja da se meša vino uz druga pića?

"Možete belo, pa crveno, ali ne valja crveno, pa da se vraćate na belo."

Čuo sam da uskoro odlaziš na turneju u Ameriku?

"Često ja idem preko okeana, ali nije to turneja, već par koncerata. Odlazim tamo sa suprugom malo i na odmor, pa ćemo biti tamo nekih 15-20 dana. Pre deset godina sam prvi put bio u Americi i Kanadi, volim tamo da upoznam naše predivne ljude i da razgovaram sa njima o tome zašto su oni otišli. Ima tu mnogo razloga, ima priča 'trbuhom za kruhom', ima priča iz ratnih devedesetih, nesreća koje su nas zadesile... Većina ljudi se jako dobro snašlo, jer su to zemlje u kojima je glupo da se ne snađeš (smeh)."

Da li postoje razlozi zbog kojih bi ti otišao odavde?

"Ne, ne mogu ja odavde, to je mnogo teška priča. Rođen sam ovde, to su moji ljudi, moj grad. Iz Zaječara sam, ali Beograd je moj grad već 30 godina. Ovde mi je sve, prijatelji i porodica i Bogu hvala što ne moram da razmišljam o tome da moram da idem bilo gde."

Došao si ovde u teško vreme.

"Tako je, došao sam u najgore vreme i upoznao Beograd koji je bio pun prevaranata, šibicara. Postoji taj fenomen da neko ko živi u glavnom gradu, da je uljuljkan, ne mora da se bori jer je kod mame i tate, a ja sam bio bez mame i tate i to od 15. godine. Bio sam sam sa sobom i to je onda jedno potpuno drugačije razumevanje života. Mnogo sam brzo odrastao, to je suština, preskočio sam taj tinejdžerski period, celu tu fazu života. Nije to tužna priča, meni je to doprinelo da budem ono što sam danas. Ne znam da li bih bio ovo što sam danas da nisam morao da mislim svojom glavom i da se snalazim u to ludo vreme."

Da li pamtiš svoj prvi stan?

"Moj prvi stan je bio u ulici Moše Pijade 23, a u istoj ulici je bila moja Muzička škola "Mokranjac" i dan danas ih zovem po starim nazivima ulica (smeh). Živeo sam u ulazu pored 'Borbe', prekoputa Doma sindikata, nakon toga sam živeo na Dorćolu, Solunska ulica, pa na Zvezdari kod Novog groblja, sad sam iznenadio sam sebe jer pamtim sve ulice (smeh)", prisetio se Željko.