U srži izložbe Biljane Đurđević je nesmirena slika modernog sveta i čoveka, piše između ostalog Gojko Božović o izložbi "Poslednja večera".
Izložba „Poslednja večera“ Biljane Đurđević otvorena je u sredu u umetničkoj rezidenciji i galeriji „Hestia“, i moći će da se pogleda do 12. maja. U pitanju je nastavak višegodišnjeg projekta „Studija slučaja“ koji obuhvata slikarstvo, animacije i grafički roman, a gde je fokus upravo na eksploatisanom, umornom telu – našem zajedničkom, globalnom telu.
Gojko Božović, pesnik i urednik „Arhipelaga“, napisao je na Tviteru svoj osvrt na „Poslednju večeru“, gde pominje da je u pitanju nevelik broj radova, uglavnom višedelnih, ali čitav jedan likovni i kulturni događaj.
„U srži izložbe Biljane Đurđević je nesmirena slika modernog sveta i čoveka. U tom svetu nadziranih i kažnjenih ima mnogo više stvari nego ljudi. Ali uglavnom odsutnim ljudima i vidljivim, često nagomilanim stvarima jedno je zajedničko: rashodovani ljudi i rashodovane stvari. Likovnost Biljane Đurđević produbljena je iznijansiranom pričom. Složene kompozicije iskazuju dramu savremenog sveta. Recimo: Pothodnik bez kraja na koji pada škrto svetlo, iz koga možda i nema izlaza. Svet kao pothodnik“, konstatuje Božović i dodaje:
„Čovek koji se vraća u stanje fetusa. Ispražnjen krevet. Složene cipele, ostavljene u pustom uglu neke sobe na kraju umornog dana, kao jedina stvar u svetu koja je na svom mestu. Stolice složene u gomili. Prazne i bez uloge. Prazan sto. Bez stolica i ljudi. Pomenimo i višedelnu sliku s dve figure. Jedna je uvek u istoj pozi: čovek leži na ulici, savladan i odbačen. Konačna žrtva. Drugo je nasilnik koji se neprestano transformiše u prizorima ohole samouverenosti. Ne propustite ovu izložbu. Ona tako mnogo govori o duhu vremena“, zaključuje Gojko Božović.
Biljana Đurđević magistrirala je na odseku slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Doktorsku tezu odbranila je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo. Bila je gostujući predavač na Parsons novoj školi dizajna od 2010. do 2011. godine. Dok se ranijih godina koncentrisala uglavnom na slikarstvo, nedavno je počela da svoje velike slike razvija u stop-motion animacije. Godine 2020. objavila je grafički roman zasnovan na novijim delima iz ciklusa „Oruđe delanja”.
Bonus video: Priča o Urošu Prediću: Slikar čija dela čuvaju istoriju srpskog naroda
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar