U pozorištima radi dve hiljade i nešto ljudi i kada tome priključite 2.353 samostalna umetnika, to je jedna omanja fabrika, a ceo sektor je tu. Kada se država prema tom sektoru ponaša kao da je mali i nebitan, imam utisak da oni samo broje glasove, koliko ih od nas mogu dobiti. Mnogo više razmišljaju o tome nego o poslu koji ta mala grupa ljudi radi, primetila je dramaturškinja Milena Minja Bogavac.
To je, smatra, baš u ovom vanrednom stanju bilo naročito vidljivo.
– Čitava umetnička scena mesec i po dana činila je besplatnim i dostupnim sve sadržaje koje je imala. Sve što su ikad napravili, umetnici su pridružili osnovnoj državnoj poruci: “Ostani kod kuće”. Bilo koja politika, koja je računala na savezništvo sa umetnicima u pomaganju ljudima da kroz sve ovo prođu donekle pristojnije, sada bi morala da pokaže razumevanje. Jer to su napravili ljudi koji takođe jedu, školuju decu, plaćaju račune i u ovoj situaciji su onemogućeni da rade – naglasila je Bogavac u razgovoru za portal Nova.rs.
Spisateljica, dramaturškinja i slem pesnikinja veruje da je pozorište najmoćnija alatka društvene emancipacije. Članica je Upravnog odbora nezavisnog Reflektor teatra, a od 2018. vodi Šabačko pozorište gde je tokom vanrednog stanja pronašla način da honorarnim saradnicima, studentima glume iz Šapca, pruži priliku da rade i zarade honorar tako što su snimanjem zanimljivih priča u vidu malih predstava ulepšavali dane izolacije mališanima.
Ističe da je nezavisna scena suočena sa strahovito teškom situacijom.
– Nikada nije ni bila u lagodnoj situaciji i u tom smislu neće biti radikalne promene, samo ne znam od čega će ljudi raditi bilo kakve programe i projekte, ni pod kakvim uslovima ćemo moći da radimo – primetila je ona.
– Nezavisna scena nije skup veselih amatera koji daruju stvari svome gradu već je visoko profesionalna. U njoj učestvuju ljudi kojima je to jedini posao i koji taj posao obavljaju odlično, svim srcem, ulažući sve svoje resurse i znanja u to. Tako da iskreno nemam mnogo optimizma. Mislim da je strašno što je Beograd ukinuo konkurse. Mislim da je neophodno da se ljudima, koji su aplicirali na konkurs i, eventualno uradili programe u prvom kvartalu godine, sredstva nadoknade. Verujem da bi grad Beograd mogao da preuzme tu obavezu, što bi bar prvih mesec dana moglo da reši pitanja egzistencije umetnika i organizacija sa nezavisne scene – istakla je Minja Bogavac.
Za najavu premijerke Ane Brnabić da će u okviru platforme „Srbija stvara“ raspisati konkurs za samostalne umetnike, kaže da su takve stvari nezahvalne.
– Apliciranjem na takav konkurs i pokušajem da ostvarite neka svoja prava, faktički treba da date legitimitet telu koje nam je potpuno nejasno. Njen Savet za kreativne industrije (koji stoji iza platforme “Srbija stvara”, prim.aut.) pravi šum u komunikaciji. Nije nam jasno ko je više nadležan za naš resor. Da li se nama bavi Ministarstvo kulture ili neko telo? Da li time što vi kao samostalni umetnik tražite da vam se pomogne na konkursu kreativnih industrija, automatski kažete da umetnost treba da izađe na tržište i da su kreativne industrije nova grana kojoj ćemo se posvetiti? Mislim da je to još jedan od predloga sličnih ovoj pomoći svim punoletnim građanima sa 100 evra, za koju treba da odgovorite na niz pitanja, što će trajno uticati na vaše političko ili drugo određenje – upozorava Bogavac.
Nema potrebe, dodaje, da se prave novi konkursi.
– Svi vrlo dobro znamo ko je u statusu samostalnih umetnika, koliko ih ima, kao što znamo i ko su ljudi koji honorarno igraju u predstavama institucionalnih pozorišta. A šta će biti sa ljudima koji su do sada bili frilenseri i mogli da se izdržavaju od svog rada, a nisu mogli da dobiju status samostalnog umetnika? Da li će u ovoj situaciji, kada ne mogu da rade i ostvaruju svoje prihode, ikad taj status moći da dobiju? – skreće ona pažnju na još jedan problem.
Jedina pomoć nezavisnoj sceni može biti, napominje Milena Bogavac, visok stepen znanja, velika mobilnost i prilagodljivost u vrlo lošim trenucima.
– Jedino u šta se uzdam je fleksibilnost i velika informatička pismenost nezavisne scene koja će možda pokazati da je prva i pre svih u stanju da počne da proizvodi sadržaj koji će na novi način tretirati okupljanje i koji će možda redefinisati ideju pozorišta u odnosu na ono što su nam sada uslovi. Ali, opet, nije fer ostaviti nezavisnoj sceni tako veliki i važan zadatak bez ikakvog budžeta za programe – istakla je Bogavac.
Kao moguće rešenje za opstanak nezavisne scene u ovoj situaciji vidi i veći broj koprodukcija institucionalnih i vaninstitucionalnih pozorišta.
– Institucije sada imaju odobrene budžete koje verovatno neće moći da realizuju u punom obimu do kraja godine. U tom smislu bi možda trebalo postojeće budžete prepakovati tako da se rade neki drugačiji i manji projekti uz stručnu podršku ili saradnju nezavisne scene. To bi bila malo opuštenija podela resursa kojima kultura u ovom trenutku raspolaže – rekla je ona, dodavši da će u Šabačkom pozorištu tako nešto sigurno pokušati. Nada se da će biti više sličnih inicijativa.
Reflektor teatar je sve vreme tokom vanrednog stanja proizvodio sadržaj za Instagram i Jutjub, između ostalog i „Umetnik u krizi“. To je neka vrsta veb igrane serije.
– Plan nam je da u narednim mesecima počnemo da razmišljamo o mogućnostima digitalnog teatra, predstavama koje koriste prostor na internetu, ali stvaraju utisak pravog pozorišnog iskustva. Znači, nisu snimak koji gledate, već nešto što vas uključuje i gde razumete da ste grupa sa ostalom publikom – objasnila je Bogavac.
Međutim, ne bi volela da to bude budućnost pozorišta, jer ako je tako onda je to „loša distopijska budućnost“.
– Iskreno se nadam da će doći vreme kada će pozorište moći da se vrati svom originalnom obliku koji je vrlo važan. Pozorište mora da ostane taj neposredovani, pomalo ritualni medij i mesto okupljanja. U tome je sva njegova lepota i značaj, posebno u svetu koji je toliko medijski posredovan. Dobijamo razna iskustva putem medija a pozorište je, nekako, ostalo poslednje mesto čiste i neposredovane komunikacije o važnim temama – istakla je Bogavac.
Iako ne bi volela da digitalno okruženje postane budućnost pozorišta, nada se da eksprimentisanje sa takvim formama može unaprediti predstave i njihovu dramaturgiju, mobilnost i tehničku zavijenost, pa „kada se jednom vratimo u pozorište da vidimo pozitivan uticaj stvari koje smo sada istražili“.
Njen komad „Jami distrikt“, u režiji Kokana Mladenovića, osvojio je 37 nagrada, među njima i sedam na 63. Sterijinom pozorju, uključujući i onu za najbolju predstavu. Trenutno završava novi komad „Vorland aplikacija“, koji u produkciji Šabačkog pozorišta radi sa Kokanom Mladenovićem i Markom Grubićem i celom ekipom predstave „Jami distrikt“.
– To je i pre ovog vanrednog stanja trebalo da bude forma koja uključuje nove tehnologije i mi ćemo je sada, pod uticajem svega što se desilo, raditi na način koji garantuje da njenom izvođenju ne mora da prisustvuje previše publike, ali se iskreno nadamo da ćemo moći da je izvedemo tokom leta, na otvorenom – poručila je Minja Bogavac.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar