Kako grad Beograd deli novac za kulturu: Trećina "fantomima"

Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), Srpski PEN centar i još nekoliko umetničkih udruženja podneli su još prošle godine u ovo vreme Upravnom sudu tužbu sa zahtevom da se poništi gradski konkurs iz oblasti kulture zbog “kršenja zakonske procedure i netransparentnosti postupka”. Nijedno ročište do sada nije održano, a podnosioci tužbe ne mogu ni da kažu dokle se stiglo sa tim predmetom.Članovi NKSS radili su proteklih godina analize konkursa u oblasti kulture koje je sprovodilo resorno ministarstvo, kao i komisija koju je imenovala Skupština grada Beograda. Utvrdili su, između ostalog, da je preko gradskog konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti kulture za 2019. godinu podeljeno 136.592.000 dinara, da je podneto ukupno 304 projekta, a među njima i 28 "sumnjivih". Pod "sumnjivim” podrazumevaju projekte organizacija koje nisu registrovane za oblast kulture ili su registrovane neposredno pred konkurs, pa i nakon što je on raspisan.Knežević Strika: Krše zakon iz godine u godinu- Iz tih analiza vidi se da su na konkursu učestvovale i organizacije koje nisu ispunjavale ni osnovne uslove, uopšte se ne bave kulturom, nepoznate su javnosti i niko od kolega ne zna za njih, iako nijedna oblast na konkursu nije toliko široka i poznavaoci znaju ko i kako radi. A takvim organizacijama odlazilo je i do trećine novca opredeljenog iz budžeta za konkurs. Dešavalo se da novac dobiju i organizacije osnivane nakon raspisivanja konkursa, iako je potrebno da prijavljeni predstave i prethodni rad - kaže Luka Knežević Strika, tadašnji predsednik NKSS, asocijacije koja okuplja 40 udruženja i organizacija iz oblasti kulture.On navodi i da su NKSS i druga udruženja i organizacije javno ukazivali na nepravilnosti u sprovođenju konkursa, da se vremenom pokazalo da ih je Ministarstvo kulture ispravilo, ali ne i Grad Beograd.

- Takvo održavanje konkursa je ilegalno jer nakon njih nisu regularno objavljivani rezultati, na šta ih jasno obavezuje zakon, niti kako je komisija radila i kakve kriterijume je primenjivala, nema obrazloženja za podržane projekte i obrazloženja za to što nisu podržali neke projekte... Te obaveze predviđene su zakonom, ali oni biraju da zakon krše iz godine u godinu - kaže Knežević Strika.Novac na gradskim konkursima za kulturu dobijale su i organizacije poput Udruženja za zaštitu mladih, registrovanog 2015. godine prvo kao udruženje za “zaštitu mladih u saobraćaju i nekonzumiranje alkohola” tokom vožnje, a potom su promenili ciljeve i preregistrovali se za oblast “građanskog društva i participacije mladih u javnom životu”.Prijavljujući se na konkurs 2019. godine, iz ovog udruženja su u prethodne projekte, prema analizi NKSS, naveli - promotivni štand na Adi Ciganliji (citiramo: “Članovi Udruženja za zaštitu mladih održali su promotivni štand na Adi Ciganliji. Gde su članovi udruženja delili poklone i sugerisali mlade o štetnosti bacanja smeća svuda oko nas, kao i o dugotrajnom procesu razgrađivanja.”) i predavanja u Hemijsko-tehnološkoj i dve osnovne škole u Rakovici na temu “Kulturom protiv učmalosti” (citiramo: “Кako bi se podigla svest omladine da u današnje vreme mladi sve manje postaju svesni njihovog uticaja na životnu sredinu u kojoj žive. Problem zagađenja životne sredine je sve više izraženiji kod mladih, koji se svakodnevno susreću sa dilemom 'da li se ponašati kao njihovi vršnjaci koji svakodnevno bacaju i odlažu smeće gde stignu'”).Ovom udruženju je na konkursu za projekat "Kulturom do mladih" 2019. godine dato 900.000 dinara.- Oni su dve godine dobijali novac na gradskim konkursima iz oblasti kulture. Jedne godine za pozorišnu umetnost, a druge za muziku. Oni za tu delatnost čak nisu ni registrovani, a dobijali su novac, i to dosta značajnija sredstva od udruženja i umetnika prepoznatih kao značajnih - kaže Knežević Strika.To udruženje je, ispostavilo se, formalni organizator kontraprotesta sa bakljama i ozvučenjem na krovovima kakvi se ovih dana održavaju u Beogradu.Hamović: Ispitati na šta se koristi novac iz budžetaVlasnik izdavačke kuće “Klio” Zoran Hamović, komentarišući naša saznanja, kaže da ispada da "mi plaćamo da budemo zastrašivani" i podseća da se često dešava da zapravo i ne vidimo na šta je novac iz budžeta dat na konkursu iskorišćen.

- Bilo bi interesantno ispitati šta su te organizacije uradile od svega toga za šta su dobile novac iz budžeta, pogledati na njihovim sajtovima. A često takve organizacije i nemaju sajtove. Imate, primera radi, organizaciju koja se bavi vegetarijanstvom, a konkuriše na gradski konkurs za projekte iz kulture - ukazuje Hamović.Vida Ognjenović: Diktat kulturnog neznaliceSa druge strane, Srpski PEN centar u protekle dve godine na gradskim konkursima nije dobio ni dinara.- Prošle i pretprošle godine od grada nismo dobili novac, pa nismo imali nijedno književno veče - kaže rediteljka i književnica Vida Ognjenović, predsednica Srpskog PEN-a.Na značajnu podršku nisu mogli da računaju ni na konkursima Ministarstva kulture.- Od Ministarstva smo dobili četvrtinu onoga što smo tražili, ali ni dinara za organizaciju Kongresa PEN centra kod nas, niti za bijenalnu regionalnu konferenciju, a ni za konferenciju "Evropa danas" koja je sa književne, i ne samo književne, tačke gledišta važna kao povezivanje sa svetom, skup na kom se govori o Evropi kao ujedinjenoj kulturnoj zajednici. Ove godine smo je jedva održali, a i to u smanjenom obimu, zahvaljujući tome što su učestvovali naši prijatelji - nabraja naša čuvena rediteljka i književnica.

Upitana za komentar na to što se pokazalo da je deo novca namenjen promociji kulture dodeljen udruženju koje organizuje kontraproteste sa bakljama, a sa druge strane ispada da za sektor kulture nema novca, Vida Ognjenović kaže da je “u najmanju ruku začuđujuće da se Vlada Srbije bavi toliko malo kulturom, a toliko mnogo politikom”.- Mi smo nasledili kulturu od 800 godina pre nas, a mi za sobom nećemo ostaviti ništa, jer naše savremeno društvo nije razvilo nikakvu kulturnu selekciju, osim političke. Sve može i ništa ne može. Kulturni kriterijum kod nas je diktiran ne od kulturnog znalca, nego od kulturne neznalice - ocenjuje ona.Glumac Branislav Trifunović na slično pitanje kaže da je “postalo suvišno bilo šta i komentarisati”.

- Živimo u pandemonijumu. Sve nenormalno postalo je normalno i obrnuto, sve normalno postalo je nenormalno. Nadam se da ćemo uskoro moći da razgovaramo o normalnim stvarima, a ne o ovakvim budalaštinama - zaključuje Trifunović i kaže da kod njega u kraju nema “bakljada”, nego “samo šerpe”.