Prey je odličan primer filma kakve strimeri treba da realizuju u svojoj produkciji. S jedne strane on se oslanja na popularnu bioskopsku franšizu (i na taj način već "ima interesovanje" prosečnog gledaoca), dok s druge on u potpunosti funkcioniše unutar aktuelnih društvenih ("woke") trendova koji nalažu veću inkluzivnost i multikulturalnost kada su u pitanju i teme i akteri modernih filmova, ali to ne postiže uobičajenim "držilekcijašenjem".
Uspeh Prey još je bizarniji time što iza njega stoje scenarista kome je ovo prvi igrani film (Patrick Aison) i reditelj Dan Trachtenberg kome je ovo tek drugi film u karijeri (prvi, 10 Cloverfield Lane, je također bio deo serijala).
Predatora se sećate? On je ratnički koncipirani vanzemaljac sa mogućnošću kamuflažnog utapanja u okolinu što ga čini nevidljivim i svoj debi je imao sa Schwarzeneggerom u filmu Johna McTiernana koji je u suštini bio njegov Rambo (i to drugi deo). Ovaj put, nismo u zlatnim godinama američkog CIA-škog paravojnog ratovanja po latinskom regionu, već na početku 18. veka među Komančima. Koje posećuje Predator, ili neki njegov čukun-deda. Naći ćete negde da je Prey priča o poreklu Predatora, ali to nije slučaj – mi iz ovog filma ne saznajemo apsolutno ništa (više) o njemu, nego što smo naučili u McTiernanovom filmu.
Glavna junakinja je Naru (izgleda kao ljupkija, Komanči verzija Aubrey Plaze) koja, poput Hrabre Meride, treba da se u konzervativnom muškom okruženju izbori za svoje mesto (poštovane ratnice). Na početku filma vidimo je kako barata raznim veštinama, potom u lovu na lava sa bratom i njegovom ekipom, da bi najveći deo filma proveli gledajući je kako pokušava da Predatoru dođe glave. I dok vama može izgledati smešno da se „lukom i strelom“ ide na tehnologiju koju je do zuba naoružani Švarci jedva savladao, Trachtenberg pravi vrlo, vrlo dobar akcioni sukob koji je u isto vreme i proces tokom koga naša junakinja odrasta i zaslužuje svoje (počasno) mesto u plemenu.
Dobra stvar je da Trachtenberg prednost daje priči i ljudskom, da praktično ni na koji način ne unapređuje vizuelnu prezentaciju Predatora (nema nepotrebnog iživljavanja efektima) i na prilično dobar način gradi metaforu susreta osvajača/kolonizatora i potlačenog naroda koji se ne da (što ubačeni „Francuzi“ nepotrebno potrcrtavaju). Film, možda očekivano, slabije stoji sa kastom Komanča koji prečesto deluju i govore kao da su malo pre zamenili džins i mobilne telefone odećom svojih predaka i na tom polju su stvari mogle autentičnije da se stilizuju.
U aktuelnom horor trešu Them/They, jedan od junaka kaže da se ljudi dele na „predatore“ i na „plen“. Trachtenberg efektno re-mitologizuje tu postavku čak i kada se ona opire svojoj izvesnoj i okrutnoj istorijskoj istini.
OCENA: 7/10
Bonus video: Čolović o filmu „Ala je lep ovaj svet“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar