Saradnja sa njim je bila kao iz bajke. Bio je beskrajno darovit, mogao je sve da igra, na sceni je bio čaroban. Privatno je bio plemenit, imao je izuzetno dobru dušu i srce, priča za Nova.rs Ljiljana Dragutinović o Radku Poliču, jednom od najcenjenijih glumaca nekadašnje Jugoslavije koji je preminuo juče u 80. godini.
Rođen je 1942. u Črnomelju u Kraljevini Italiji. Diplomirao je na katedri drama i umetnički govor na AGRFT-u 1965. godine. Ostvario je više od stotinu pozorišnih, pedeset filmskih i desetine radijskih uloga.
– Mnogo sam ga volela. U jednom periodu, dok je radio u Beogradu, stanovao je kod mene i mog supruga. Stan je bio u potkrovlju, i stepenište je bilo posebno osvetljeno, sve dok nije došao Rac. Kako upali svetlo, pukne sijalica. „Je l‘ vidiš ti kako ja začaravam ovaj stan, kako to da se meni uvek ovo dogodi“. Smejali smo se, a onda smo se navikli jer to se nastavilo u kupatilu, kuhinji… a on bi govorio, „Ne brini, začaravam“.
Dragutinović dodaje da Poličev život nije bio lak, ali da je umeo to da nosi i ponaša se kao da se ništa nije desilo.
– Zvao me je Lilija i imao je običaj da me u Zelenom salonu Ateljea 212, koji se nalazio tik pred izlazak na scenu, uči slovenački jezik, a on je perfektno, bez akcenta, pričao srpsko-hrvatski. Rac je imao mladost, polet i posebno su ga voleli mladi glumci. Mnogo, mnogo mi je žao, njegov odlazak je veliki gubitak.
Bonus video: Sahrana Branka Cvejića
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar