Kontroverze, netransparentnost i sumnje u sukob interesa oko nagrade vredne 15 hiljada evra: "Žiri bi trebalo da se zamisli, zbog ovakvih odluka se gubi ugled"

Kada je 23. februara Fondacija "Špiro Matijević" saopštila da je osmi laureat književne nagrade "Špiro Matijević" studija "Srpska kultura dvadesetog veka" Petra Pijanovića ta vest izazvala je, malo je reći, zbrku u javnosti. Naime, najboljom knjigom u 2025. godini proglašeno je delo koje nije bilo niti u široj niti u užoj selekciji za nagradu. Nije, zapravo, ni bilo prijavljeno na konkurs za ovo književno priznanje.

Desilo se da knjiga koja nije bila prijavljena na konkurs za nagradu "Špiro Matijević" ponese priznanje za najbolje delo jer je žiri, kog čine Ivan Negrišorac (ujedno i predsednik), Aleksandar Jerkov i Selimir Radulović naknadno, na osnovu Pravilnika o nagradi “Dr Špiro Matijević”, članu 5, uvrstio u finale još četiri knjige. I to pored ranije odabranih sedam naslova za finale: "Proljeća Vladana Desnice" Vladana Bajčete, "Sve su smrti (samo) deo našeg sata" Zorana Bognara, "Raške oči srpske književnosti" Milana Gromovića, "Pastir i runolist" Nebojše Lapčevića, "Etno" Igora Marojevića, "Ježevi" Saše Radojčića i "Bekos" Enesa Halilovića.

I među ta četiri naknadno uvrštena dela bilo je i ono iz pera profesora, teoretičara književnosti i književnog kritičara Petra Pijanovića koje će na kraju trijumfovati. A taj čin izazvao je, blago rečeno, kontroverze u stručnoj javnosti.

Iznenađenje svakako, naročito u medijima. Jer, mediji nisu bili obavešteni o naknadnom proširenju spiska finalista sa sedam na 11, izuzev jednog, novosadskog "Dnevnika" koji je tu informaciju objavio samo u štampanom izdanju uoči saopštavanja laureata 23. februara. To obaveštenje je tek naknadno, po obnarodovanju imena dobitnika, objavljeno i na sajtu Fondacije "Špiro Matijević" koja dodeljuje novčano najunosnije književno priznanje od 15.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Otuda komentari da se desio presedan, u negativnom smislu, jer nagrađeno delo nije bilo niti u jednom krugu razmatranja za priznanje.

Osim toga, knjigu, koja je ovenčana priznanjem, objavila je 2025. Matica srpska na čijem je čelu Dragan Stanić koji i predsedava žirijem nagrade "Špiro Matijević", ali pod svojim pseudonimom - Ivan Negrišorac. A drugi član žirija Selimir Radulović upravnik je Biblioteke Matice srpske…

Član žirija, profesor doktor Aleksandar Jerkov kazao je, podsetimo, za Nova.rs da je žiri uredno prošle nedelje izvestio o svojoj odluci da u skladu sa Pravilnikom o dodeli nagrade "Špiro Matijević" proširi listu razmatranih knjiga i da uzme u obzir još četiri vredna ostvarenja - Tanje Kragujević, Petra Pijanovića, Jelene Marićević Balać i Vladimira Vujovića.

- Šteta je ukoliko to nije bilo provereno na sajtu Fondacije, gde se informacija nalazi, i ukoliko je ostalo nedovoljno poznato u medijima - istakao je Jerkov.

Svakodnevna čuda

Većina pisaca koji su sa svojim knjigama ušli u finale izbora za ovu nagradu nisu znali za naknadno uvrštavanje još četiri dela, među kojima je bilo i pobedničko. Jedan od njih je i pisac, pesnik i esejista Zoran Bognar, koji ističe za Nova.rs da mu ne vredi da se nervira oko stvari na koje ne može da utiče:

- Znam da sam napisao dobru knjigu, dobio sam potvrdu i od esnafa, širom Srbije imam književne večeri i promocije, i to je za mene najveća nagrada. Za 40 godina dobio sam dosta naših i međunarodnih nagrada. Ima i onih koje su me mimoišle. I to je okej - priča Bognar.

Nije upoznat, precizira, sa propozicijama ove nagrade, ali je ispoštovao proceduru - da pošalje knjigu na vreme na konkurs.

- Nije zahvalno komentarisati rad kolega, znam to jer sam i sam bio član žirija i radim u izdavačkoj kući "Dereta". I kakva god da je, poštujem njihovu odluku, jer znaju zašto su je doneli. A znamo i mi gde živimo, ovde su čuda svakodnevna - naglašava Zoran Bognar.

Muško bratstvo

Međutim, naučna saradnica Fakulteta političkih nauka, koosnivačica organizacije "Pobunjene čitateljke", i nekadašnja članica žirija književnog priznanja "Štefica Cvek" Nađa Bobičić, osvrćući se na saopštavanje osmog laureata nagrade "Špiro Matijević", naglašava za Nova.rs da ovakva situacija nije uobičajena:

- Većina ozbiljnih književnih nagrada teži transparentnosti. Dobro je da se svaki korak žirija komunicira sa zainteresovanom javnošću i publikom, bilo da je u pitanju nagrada "Man Buker" ili bilo koja druga. Kada dodeljujemo "Šteficu Cvek" trudimo se da i širi i uži krug komuniciramo javno. Važno je da čitalačka publika bude deo procesa da bi, između ostalog, imala priliku da pročita knjige i diskutuje o njima. Postoji i druga opcija, kakve se drži Nobelova nagrada za književnost. Tu se kriju svi koraci, i samo se objavi konačni izbor. Ali ta nagrada je unikatna. Međutim, nagrada koja teži da ima ugled treba da bude što je moguće transparentnija prema publici. Na taj način se poštuju i publika i zainteresovana javnost - smatra Bobičić.

Ako uzme u obzir Pravilnik ove nagrade koji je žiriju i dao mogućnost da naknadno uvrsti dela u finalni odabir, ali i činjenicu da je pobedničko delo izdanje Matice srpske, u kojoj rade dvojica članova žirija, Bobičić ponavlja:

- Ukoliko je žiri naknadno dobio informaciju o nekoj knjizi dobro bi bilo da je, iz poštovanja kolega, zajednice i publike, iskomunicirao sve i na kraju objasnio javno zašto je baš ta knjiga bila izuzetno vredna. Takođe, trebalo bi znati i da li je bilo ko bio u sukobu interesa - u smislu istog izdavača, urednika, urednice - u ovom slučaju Matice srpske.

Napominje Bobičić još jednu važnu stvar koja "upada u oči" - da ni u širem, ni u užem izboru, kao ni u žiriju, niti među ranijim dobitnicima nema žena, uprkos tome što su naknadno u finale uvrštene dve knjige iz pera dama.

- Fascinantna je, u negativnom svetlu, količina jednog muškog bratstva koje dodeljuje nagrade po različitim kriterijumima saradnje, bilo da je u pitanju rod ili su to nekakvi direktni interesi. Zbog svih navedenih stvari jedna nagrada gubi ugled. Pomalo je i neprofesionalno sve ovo što se desilo, i bespotrebno. Bez obzira na pravilnike, kriterijume, mislim da bi taj žiri trebalo da se zamisli nad ovakvom odlukom i nad onim što radi - poručuje Nađa Bobičić.