Jerkov o uzbuni u književnoj javnosti: Žiri je uredno izvestio o odluci da proširi listu razmatranih knjiga, šteta što to nije provereno

Kako se desilo da knjiga koja nije bila prijavljena na konkurs za nagradu "Špiro Matijević" ponese priznanje za najbolje delo u 2025? Da studija profesora, teoretičara književnosti i književnog kritičara Petra Pijanovića "Srpska kultura dvadesetog veka" trijumfuje?

Žiri kog su činili Ivan Negrišorac (ujedno i predsednik), Aleksandar Jerkov i Selimir Radulović je naknadno, pored ranije odabranih sedam naslova, uvrstio u finalnu selekciju četiri knjige. Ta četiri dela bila su: "Još uvek" Tanje Kragujević, "Srpska kultura dvadesetog veka" Petra Pijanovića, "Metamorfoze Milorada Pavića" Jelene Marićević Balać i roman "Razgovori s Vješticom" Vladimira Vujovića. Odluka je doneta na osnovu Pravilnika o nagradi “Dr Špiro Matijević”, članu 5, koji žiriju daje mogućnost da sam kandiduje pojedine naslove uprkos činjenici da nisu stigli na konkurs koji je raspisala Fondacija "Špiro Matijević" a bio je otvoren do 30. novembra 2025.

Na konkurs je, inače, stiglo 96 naslova, od kojih je žiri najpre načinio širi izbor s 20 naslova, a potom i uži u kom su se našli "Proljeća Vladana Desnice" Vladana Bajčete, "Sve su smrti (samo) deo našeg sata" Zorana Bognara, "Raške oči srpske književnosti" Milana Gromovića, "Pastir i runolist" Nebojše Lapčevića, "Etno" Igora Marojevića, "Ježevi" Saše Radojčića i "Bekos" Enesa Halilovića. Ali, nijedan od tih sedam naslova nije, deluje, zavredeo naklonost žirija, te je među četiri naknadno uvrštena dela u finale bio onaj koji je trijumfovao.

Žiri je obrazložio odluku o dodeli priznanja rečima da studijom "Srpska kultura dvadesetog veka" Petar Pijanović "gleda razvoj i napredak srpske kulture koliko i politička i državna posrtanja, te uzajamnost i saodgovornost ovih procesa. Ovo je studija u kojoj se sabira i zrelo pokazuje kakva je bila sudbina srpskog simboličkog kapitala u jednom dobu ekstrema, kako je nazvan ovaj vek".

Ova odluka o laureatu naišla je na iznenađenje mnogih, pa i redakcije Nova.rs, s obzirom da informaciju o naknadnom proširenju spiska finalista sa sedam na 11 nismo dobili. Otuda i, ispostaviće se, pogrešna ocena ali i uzbuna u književnoj javnosti da se desio presedan jer nagrađeno delo nije bilo niti u jednom krugu razmatranja za priznanje. A istine radi, informacija o proširenju finalnog odabira objavljena je samo u štampanom izdanju novosadskog "Dnevnika" uoči saopštavanja laureata, a tek potom i na sajtu Fondacije "Špiro Matijević" koja dodeljuje novčano najunosnije književno priznanje u nas.

I dok član žirija za dodelu ovog priznanja Selimir Radulović nije odgovarao na naše pozive, drugi član, profesor doktor Aleksandar Jerkov poradovao se upitu za izjavu i tome da se, kako kaže za Nova.rs, obnovi neposredna komunikacija, "što je dobra praksa koja pomaže da se izbegnu nesporazumi":

- Jer žiri je uredno prošle nedelje izvestio o svojoj odluci da u skladu sa Pravilnikom o dodeli nagrade "Dr Špiro Matijević" proširi listu razmatranih knjiga i da uzme u obzir još četiri vredna ostvarenja, Tanje Kragujević, Petra Pijanovića, Jelene Marićević Balać i Vladimira Vujovića - dve studije i po jednu zbirku pesama i roman ovog mladog pisca koji je veliko i lepo prošlogodišnje iznenađenje. Žiri je, tek da se i to zna, isto tako i ranijih godina dopunjavao spisak dela koja su u konkurenciji, jer je jasan cilj ove plemenite nagrade koja čuva uspomenu na čoveka, stvaraoca i profesora koji je mučki pogubljen devedesetih godina: da se nagrada dodeli najvrednijoj knjizi u nekom od različitih žanrova u kojima se onaj čije ime nosi izrazio pre no što je njegov život okončan hicem ispaljenim u njegovom domu u Tuzli. Šteta je ukoliko to nije bilo provereno na sajtu Fondacije, gde se informacija nalazi, i ukoliko je ostalo nedovoljno poznato u medijima - konstatuje Jerkov.

Upitan da objasni šta je to što pobedničko delo izdvaja od ostalih ukazuje Jerkov da nije u malo reči lako reći ni najosnovnije o knjizi koja zaokružuje trotomni projekat srpske kulture u srednjem veku u prvom i kulture u osamnaestom i devetnaestom veku u drugom tomu. Kao i da će u petak, na dodeli priznanja "Špiro Matijević" u Matici srpskoj, na svečanosti otvaranja tradicionalnih Dana Špire Matijevića o knjizi biti mnogo više reči.

- Pijanović gleda celinu srpske kulture sa svim njenim vrhuncima i preovlađujućim kvalitetima, ali razmatra i sve njene izazove i teškoće, posebno posledice neslobode, ratova i političkih zloupotreba koje ćemo i danas lako razumeti. Pijanović se posebno oslanja na književnost, što je i pravično, a njegovo stanovište reprezentuje Rakić: gorljivi evropejac i veliki nacionalni pesnik. U tom stanovištu, u kritičkom pogledu i u širini temeljnog viđenja žiri je našao delo koje nije smeo da zanemari. Nadam se da ćemo uskoro sva tri toma imati u jednom izdanju, pa će biti još jasnije kakav je i koliki je ovo podvig Petra Pijanovića, i kolika je to dobrobit za sve nas - zaključuje Aleksandar Jerkov.