Žiri naknadno uvrstio u finale knjigu koja je proglašena najboljom shodno Pravilniku o nagradi

Ovo delo ponelo je priznanje "Špiro Matijević", iako nije bilo niti u široj niti u užoj selekciji za nagradu. Nije, zapravo, ni bilo prijavljeno na konkurs za ovo književno priznanje.

I kako se desilo da knjiga koja nije bila prijavljena na konkurs za nagradu "Špiro Matijević", te stoga nije bila uvrštena ni u širi ni u uži izbor, ponese priznanje za najbolje delo u 2025? Žiri je, naime, shodno Pravilniku o nagradi “Dr Špiro Matijević” naknadno uvrstio u finale četiri knjige među kojima i studiju "Srpska kultura dvadesetog veka" Petra Pijanovića, koju je i nagradio s 15.000 evra.

Ivan Negrišorac, predsednik žirija za dodelu ovog književnog priznanja, kao i kolege, članovi Aleksandar Jerkov i Selimir Radulović, odlučili su da u finale, pored ranije odabranih sedam naslova uvrste još četiri knjige, među kojima je bila, ispostaviće se, pobednička. Ta četiri, naknadno dodata dela bila su "Još uvek" Tanje Kragujević, "Srpska kultura dvadesetog veka" Petra Pijanovića, "Metamorfoze Milorada Pavića" Jelene Marićević Balać i roman "Razgovori s Vješticom" Vladimira Vujovića. Takva odluka doneta je na osnovu Pravilnika o nagradi, članu 5, koji žiriju daje mogućnost da sam kandiduje pojedine naslove uprkos činjenici da nisu stigli na konkurs koji je raspisala Fondacija "Špiro Matijević".

Na konkurs je, inače, stiglo 96 naslova, od kojih je žiri najpre načinio širi izbor s 20 naslova, a potom i uži u kom su se našli "Proljeća Vladana Desnice" Vladana Bajčete, "Sve su smrti (samo) deo našeg sata" Zorana Bognara, "Raške oči srpske književnosti" Milana Gromovića, "Pastir i runolist" Nebojše Lapčevića, "Etno" Igora Marojevića, "Ježevi" Saše Radojčića i "Bekos" Enesa Halilovića. Ali, nijedan od tih sedam naslova nije, deluje, zavredeo naklonost žirija, te je među četiri naknadno uvrštena dela u finale, bio onaj koji je trijumfovao.

Informacija o proširenju spiska naslova u finalu za ovo priznanje sa sedam na 11 objavljena je, inače, samo u štampanom izdanju novosadskog Dnevnika uoči saopštavanja laureata. U većinu redakcija, pa tako ni u našu redakciju nije stigla.

Žiri je obrazložio jednoglasnu odluku o dodeli priznanja rečima da je studijom "Srpska kultura dvadesetog veka" Petar Pijanović dovršio i krunisao dugogodišnji usredsređeni i izuzetno plodan rad na povesti srpske kulture. Pružio je, naveli su članovi žirija u obrazloženju, obuhvatan pogled na zlosrećni vek za nama, srpsku i jugoslovensku ideju u njemu, sudbinu jedne mlade, obnovljene kraljevine i niz uzastopnih propasti više Jugoslavija, ali sve to iz ugla kulture i književnosti, što je redak slučaj u našim susretima s izazovima ovog doba.

Ovaj naslov, u izdanju Matice srpske, u kojoj rade dva člana žirija nagrade "Špiro Matijević", januara 2025. ovenčana je i nagradom “Dimitrije Bogdanović” za najbolju knjigu u oblasti humanističkih nauka, doduše ravnopravno s delom “Granice srpske književnosti: i druge srpsko-hrvatsko-jugoslovenske književne i jezičke teme” Nenada Nikolića.