Jovanka Broz nije bila neko ko je govorio za medije, niti se obraćala javno, bila je ispod Titovog plašta, ali je kroz svoje odevanje vrlo jasno komunicirala sa narodom. Kroz njenu odeću metaforično su prikazani svi narodi i narodnosti Jugoslavije jer ima dosta elemenata zanatskog veza koji lavira od južne Makedonije, zapadne Bosne, Prizrena, kaže za Nova.rs modni kreator Igor Todorović, direktor izložbene postavke „Jovanka u boji“ koju je od sredine septembra u Galeriji RTS videlo više od 10 hiljada posetilaca.
Jovanka Broz, rođena Budisavljević (1924–2013) bila je treća supruga predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, prva dama Jugoslavije i Pokreta nesvrstanih. Borac NOB-a, potpukovnik JNA, nosilac Partizanske spomenice, dva ordena za hrabrost i mnogih drugih mirnodopskih jugoslovenskih i međunarodnih priznanja.
Priča o njenom modnom stilu kroz izložbu „Jovanka u boji“ stavljena je van ideološkog i političkog konteksta, a kroz izabrane haljine prikazano je izuzetno vredno svedočanstvo koje govori o njenoj estetici, etici i protokolu za vreme uloge prve dame.
– Kroz ovo se vidi kako je supruga predsednika Jugoslavije, koja nije podržavala visoku modu, nosila komade koji su aklamativan primer toga. Stekli smo utisak da je prevazišla razlike u svojoj estetici, bez ijedne reči, samo kroz boju, kroj, poštovanje nasleđa zemlje koju je predstavljala, kao i zanatstva, autorstva i tekstilne industrije, koje više nema – ističe Todorović.
Zbirka Jovanke Broz, čiji su vlasnici porodice Budisavljević i Aleksić, kako kaže, broji preko 1.500 predmeta a, osim odevnih, tu su i neki lični komadi, detalji koji su vezani za modnu priču, prepiske sa ljudima koji su sarađivali sa njom, skice Anđelke Slijepčević i Aleksandra Joksimovića, vredno pismo mađarske krojačke radionice Klare Rotšild, koju su zvali „Koko Šanel iza gvozdene zavese“ jer je posle Drugog svetskog rata biti zadužena za izgled brojnih supruga državnika iz socijalističkih zemalja.
#related-news_1
– Na izložbi je četrdesetak eksponata, a procenjeni su na četvrt miliona evra. To je prva vrednost, a nakon konzervacije, reparacije, katalogizacije, muzeologije, prerasta u drugu vrednost. Mi smo od kolekcije, koja je bila vrlo narušenog zdravlja, nagriženo vremenom, vlagom, izdvojili haljine, kojih ima više od 600, i podelili smo ih u četiri grupe – objašnjava ugledni dizajner.
Jovanka je, nastavlja Todorović, u početku sarađivala sa riječkim ateljeima i kostimografima iz Narodnog pozorišta u Beogradu, jer su u poratnom vremenu krojačke radnje nestale pošto su bile aksiom buržoazije.
– Izložili smo haljinu u kojoj se 1952. prvi put predstavila kao žena maršala Jugoslavije, na prijemu britanskog premijera Entoni Idna, gde se poštuje white tie, kao najviši nivo kodeksa odevanja. Jovanka se na Belom dvoru pojavila odevena bez greške. Iz vojničkih čizama se pretvorila u neki džet set a njena haljina je bila tema velikog broja naslova u to vreme. To je bio protokol, ali kada se naredne godine u Jajcu na proslavi Dana Republike, među svojim narodom, borcima, pojavila u dugoj haljini i krznu, to je bio presedan koji je govorio da se u pozorište ne može ići u vojničkim čizmama i sa opasačem.
Od tada pa sve do 1977, kada se povukla sa javne scene, Jovanka Broz je bila ikona socijalističkog glamura, jedinstvene estetike. Posebno je vodila računa u izboru toalete za Dan Republike.
– Na izložbi je haljina koju je nosila na jednoj od tih proslava, tačnije 1970. na prijemu u SIV-u, a izrađena je u ateljeu Klare Rotšild, kao i njihova prepiska, pismo sa skicama i uzorcima materijala. To je jedna od retkih haljina koja ima etiketu. Izrađena je od pastelno roze svilenog satena rips tkanja i bogato je ukrašena ručnim vezom i perlama, kao i mantil od svilenog brokata postavljen svilom. Od istog materijala su napravljene i cipele. U znak dobre saradnje, Jovanka je Klari Rotšild poklonila pudlu po imenu Vogi – priča Todorović.
Naziv izložbe „Jovanka u boji“, nastao je kada je Ana-Marija Simonović, urednica složenih projekata u „Baštini i kulturnoj produkciji RTS-a“, prokomentarisala da mi najzad vidimo Jovanku u boji, jer kolor televizori su ušli u upotrebu 1972, pred kraj njenog povlačenja sa javne scene. Cilj tima koji je radio ovaj izuzetan projekat, među kojima su osim Igora Todorovića, kustos Mirjana Menković, koautori Maja Davidovac, Marina Medenica i Olga Mrđenović, kao i ekipa Radio – Televizije Srbije, jeste da zbirka Jovanke Broz pronađe svoju kuću i postane deo neke muzejske zbirke.
– To je na porodicama Budisavljević i Aleksić da odluče koja će to ustanova biti, a najvažnije je što žele da je poklone Republici Srbiji – kaže Igor Todorović i dodaje kako je Jovanka komunicirala sa narodom preko odeće
– Jovanka Broz ima i jednu pojavnost koja je neverbalno vrlo tačna, jer realno nije bila neko ko je govorio za medije, niti se obraćala javno direktno, bila je ispod Titovog plašta, ali je kroz svoje odevanje vrlo jasno komunicirala. Kroz njenu odeću metaforično su prikazani svi narodi i narodnosti Jugoslavije jer ima dosta elemenata zanatskog veza koji lavira od južne Makedonije, zapadne Bosne, Prizren. Zanimljivo je da Jovanka ima haljine izvedene od indijskih sarija koji su bili pokloni predstavnika Pokreta nesvrstanih. Postoji priča da su joj od jednog sarija, koji po pravilu i strukturi ima šest jardi, pravili dugačku haljinu za neki prijem poštujući formalnu etikeciju koja je bila zahtevana. – priča Igor Todorović.
Izložba „Jovanka u boji“ u Galeriji RTS-a zbog intereovanja produžena je do 15. decembra.
Bonus video: Jovanka Broz i tajne službe- gost Svetko Kovač
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare