Kad se energičnim plesom dočara slika današnjeg sveta punog paranoje i agresije: Rekapitulacija 57. Bitefa

Serž Eme Kulibali intenzivnim preplitanjem straha i besa utkanih u virtuozno izvođenje deset plesača praćenih živom muzikom na sceni, nudi sliku sveta kojim vladaju paranoja, neprihvatanje i besmislena agresija nad svim što nam nije poznato. U vreme ratova, bujanja nacionalizama i sve većeg međusobnog udaljavanja ljudi, “Wakatt” podstiče otpor ovakvim tendencijama istovremeno otvarajući prostor za promišljanje zajedničke i pravednije budućnosti.Naslov koji je Kulibali odabrao za svoj novi komad "Wakatt" jeste reč arapskog porekla i na njegovom maternjem djula jeziku znači „naše doba“. To odražava njegovu dualnost, rad i život u Bobo-Diolasu, gradu u kojem je rođen, i Briselu, njegovom novom domu. Kao i uvek u radu ovog koreografa, u osnovi istraživanja leži politika.

Posle predstave “Kalakuta Republik”, inspirisane Felom Kutijem, ali i potpuno ukorenjene u realnost Burkine Faso, on sada istražuje dinamiku straha i manipulacije, ali i želje i lepote. Uz deset plesača i muzičarem-kompozitorom Medžikom Malikom, Kulibali pažljivo osvetljava užasnu stvarnost u kojoj živimo, grčevito se držeći za nadu i telom i duhom, kroz ples koji u potpunosti pripada trenutku.Nakon predstave “Wakatt” biće proglašeni ovodišnji laureati nagrada.

Publika je tokom proteklih sedam dana uživala u predstavama koje su, svaka na svoj način, odisale “bitefovskim”, pojmom koji se tokom svih ovih godina postojanja festivala odnosio na drugačije, avangardno, angažovano, moderno...Uz nemačku predstavu „Deca sunca“ u režiji Mateje Koležnik, otvaranje festivala bilo je posebno dirljivo zbog povratka Bora Draškovića na scenu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, pola veka otkako je zabranjena njegova predstava „Kad su cvetale tikve“.Ovacijama je dočekana i „Zbogom, Lindita“ grčke mlade zvezde Marija Banušija, predstava inspirisana istorijom Balkana i njegovim zagrobnim običajima i praksama. Na suptilan i upečatljiv način donela je duboko intimnu priču o suočavanju sa gubitkom voljene osobe.

Pred punim salama uspešno su izvedene i dve domaće predstave „Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom“ Igora Koruge i „Kao i sve slobodne djevojke“ Tanje Šljivar u režiji Selme Spahić.Ovog vikenda Kalemegdan i “Cvijeta Zuzorić” bili su mesto na kojem je publika mogla da pogleda nagrađivanu operu-performans „Sunce i more“ litvanskih autorki Rugile Burzžukaite, Vaive Grainite i Line Lapelite.

Za ovaj rad, nagrađen Zlatnim lavom na Bijenalu u Veneciji, rasprodate su ulaznice za osam uzastopnih izvođenja u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“.Nakon prvih izvedbi u subotu veče, publika je sa oduševljenjem pozdravila ovaj veliki događaj. Društvene mreže preplavile su brojne fotografije i snimci plaže i raspevanog hora.Svoju premijeru imala je i mađarska opereta „Raspevana mladost“ autora Judit Berec, Bencea Đerđa Palinkaša i Matea Sigetija u produkciji Trafoa iz Budimpešte, koja je na sceni Bitef teatra izvedena i narednog dana. Kroz libreto sačinjen od izjava Viktora Orbana i drugih političara govori se o poslednjih sedamdeset godina turbulentne mađarske istorije i o ulozi umetnosti u promovisanju vladajuće ideologije.Predstavom „Restlesslegs“, takođe u produkciji Trafoa iz Budimpešte, završen je program 11. Festivala savremenog cirkusa - Cirkobalkana, čiji su programi ove godine bili izuzetno posećeni.

Osim toga, 24. Bitef polifonija se završila sinoć izvođenjem predstave „Bambi“ Malog pozorišta „Duško Radović“, čime je najavljena Polifonija koja će se održavati sve do decembra ove godine.Anja Suša vratila se na Bitef sa predstavom “#Jeanne” koju je režirala prema tekstu Ivane Sajko za Švedsko gostujuće pozorište Riksteatern i Kraljevsko dramsko pozorište Dramaten. Reč je o savremenoj verziji bajke o Jovanki Orleanki koja se bavi potencijalom otpora prema društvenoj i sistemskoj nepravdi, a izvedena je sinoć u rasprodatoj sali Pozorišta na Terazijama.

Kroz priču o mladoj devojci, buntovnici, koja rešava da pređe jezero što deli dva sveta, autorke seciraju probleme društvene nejednakosti i klasnih razlika između ta dva sveta, kao i pitanja ekološke katastrofe i klimatskih promena. Pobunivši se protiv socijalne nepravde, mlada buntovnica Žan biva nasilno zaustavljena u pokušaju da prevaziđe razlike između dva sveta, sa dve strane jezera, čime to isto jezero postaje mesto i simbolične i stvarne smrti te devojke. U vizuelno uzbudljivoj postavci izvođači autentičnim glumačkim sredstvima grade ovu priču dok ih muzičar Ade Humonen prati stvarajući živi zvučni pejzaž na sceni.

“#Jeanne” je prikazala svet na ivici uništenja. To je priča o našoj potrebi za liderima koji mogu da iznesu naše snove, a da u isto vreme svu odgovornost nose na svojim plećima i postavlja pitanja: Ko će nas zaista spasti?Bonus video: Nikita Milivojević: Bogat program 57. BITEFA-a