Jedinstvena izložba „Ishodište slike“ u Užicu: Celokupan fond crteža Save Šumanovića iz Narodnog muzeja

Izložba predstavlja celokupan fond crteža Save Šumanovića koji se nalazi u zbirci Narodnog muzeja Srbije što je 78 crteža, dve litografije i jedno ulje na platnu. Prvi put je otvorena u Narodnom muzeju Srbije pre dve godine a predstavlja jedan sasvim nov doživljaj neponovljivog Save Šumanovića. Poznat kao slikar i autor ogromnog broja svojih dela, ova izložba predstavlja jednog novog Šumanovića, crtača.

„On je sada tu da nam pokaže da je on od samog početka svog stvaralaštva, još od studija u Zagrebu, crtež uzimao kao oslonac za svaku svoju sliku. Ti crteži predstavljaju ishodište slike u pravom smislu reči. Možemo slobodno da kažemo da za svaku sliku koju je Sava radio postoji crtež kao predložak. Imamo jedino Savino ulje na platnu iz zbirke Narodnog muzeja za koje postoji predložak. Svi ostali radovi, za koje imamo predloške, se uglavnom nalaze u Galeriji slika Save Šumanovića u Šidu. Uz crteže se uglavnom nalaze reprodukcije slika, to su monumentalni formati. Mi smo tako želeli da pokažemo tu vezu jer se tako moraju posmatrati, tako sve dobija neki smisao. Vidimo koje su bile intencije umetnika, vidimo Savu kao sjajnog crtača, gde su njegove slike u drugom planu ali to ne gubi na umetničkoj vrednosti već dobija. Tek tako se vidi do koje preciznosti je išao i koliko je dirljivo kako taj umetnik postaje iskusan“, kazala je autorka izložbe Dragana Ljubenović.

Ono što je interesantno jeste hronološki opus radova. Veliki je boj radova koje je Šumanović radio u Parizu odakle ih donosi u Šid i tamo po njima radi slike. Razlika u nastajanju između crteža i slike nekada je bila i po deset i 20 godia.

„Ovo su uglavnom čuveni ciklusi tih pariskih crnki, budući da tada nije imao na raspolaganju ni jedan model za rad. Kada je oformio svoj atelje i počeo sam da stvara i pravi svoje boje, ima potpunu kontrolu nad svojim radom od početka do kraja. Tada mu se ukazuje prilika da pronađe jedan model koji je do samog kraja njegovog života ostao uz njega, a to je bila jedna kafanska pevačica u Šidu, koja se zvala Beti ili Betika. Tako je nastao ciklus Šidijanki, koje se nalaze u Šidu, ambijentalna celina, neprevaziđena u našem slikarstvu. Mi u našem muzeju posedujemo crtež za gotovo svaku sliku tih Šidijanki“, dodala je autorka.

Na pitanje Nove.rs, kolika je umetnička vrednost Šumanovićevih crteža i koliko je šira javnost upoznata sa njim kao crtačem, autorka kaže da je to nerazdvojivo.

„Sava kao crtač i Sava kao slikar su zapravo nerazdvojni. On se mora posmatrati kao jedinstvo i sinteza, nikako odvojeno. Tako možemo da vidimo da je on izuzetan crtač isto kao što je bio i slikar. Svaki predložak i svaka slika su umetničko delo. Umetnička vrednost je velika, ne mogu baš svi crteži dostići umetničku vrednost slike ali se pojedinačno posmatrano svakako tretira kao umetničko delo. Može se videti da on koristi i olovke u boji, zanimljivo je da on dopisuje tonske vrednosti koje vidi u prirodi i u potpunosti dokumentuje prizor koji vidi. Kada bi došao u atelje, u potpunosti bi se oslonio na crtež gde je u osnovi sve rešeno, na šta dolazi velika količina boje i nastaju slike koje nemaju mane“, kazala je za naš portal Dragana Ljubenović.

Izložbu je otvorila direktorka Narodnog muzeja Srbije, Bojana Borić Brešković, koja je ovom prilikom istakla značaj i vezu ove izložbe sa 180-om godišnjicom Narodnog muzeja Srbije i ovogodišnjom prestonicom kulture. Rekla je da izložena dela pružaju dragocenu priliku za studiozno sagledavanje Šumanovićevog opusa.

„Imajući u vidu da po broju primeraka, hronološkom opsegu, raznovrsnom dokumentarnom značaju a u pojedinim slučajevima i izuzetnoj likovnoj vrednosti, izložena dela na reprezentativan način predstavljaju gotovo trećinu ukupno sačuvanih crteža Save Šumanovića, nadmašujući sve druge muzejske i privatne kolekcije pa čak i opus koji poseduje galerija slika u Šidu. Nadamo se da će ova izložba i prateća studija ishodišta slika, poslužiti kao polazna osnova za nove interpretacije i razumevanja Šumanovićevih slikarskih afiniteta, objedinjenih u njegovom konačnom povratku u Šid, u stil koji je sam nazvao – Kako znam i umem“, rekla je zvanično otvarajući izložbu Brešković.

Direktir Gradske galerije u Užice Zoran Cvetić, osvrnuo se na zvuk i znak reči Ishodište, koja nije samo lepa stara srpska reč i nije samo vezana za konstantno ishodište, oslonac u građenju strukture i tonskih vrednosti Save Šumanovića.

„ Ishodište ovog događaja možemo razumeti i kao krunu naše dugogodišnje saradnje sa Narodnim muzejom Srbije. Ishodište te višedecenijske saradnje kao i saradnje sa Srpskom akademijom nauka i Umetnosti i Muzejom savremene umetnosti, predstavlja dragocenu praksu da se blago nacinalne likovne baštine prezentuje Užičanima. To je zasigurno jedan od razloga zašto je Užice važan kulturni centar koji je ove godine poneo titulu kulturne prestonice. Pred radovima slikarskog genija Save Šumanoića, sa neupitnom sigurnošću, ishodište možemo razumeti kao trijumf crteža, kao drevne likovne discipline koja odoleva svim preobražajima fenomena likovnosti tokom epoha, koja odoleva pred svim izazovima novih oblika vizuelne kulture“, rekao je Cvetić.

Srpski slikar Sava Šumanović rođen je u Vinkovcima 1896.godine i smatra se jednim od najznačajnijih slikara srpske umetnosti. Uvršten je u 100 najznamenitijih Srba a njegov opus obuhvata 800 slika i 400 crteža. Savu Šumanovića su zverski ubile ustaše 30.avgusta 1942.godine. Najpre je odveden u zatvor u Sremskoj Mitrovici gde je dva dana mučen a kasnije streljan sa ostalim zarobljenicima.

Izložba „Ishodište slike“ u gradskoj galeriji u Užice biće otvorena do kraja meseca.

Bonus video: "Put pravih vrednosti" - Izložba olimpizma u Srbiji