INTERVJU Vladislav Bajac: Norvežani dele naš osećaj za humor

Podeli:
Vladislav Bajac Foto:Zoran Lončarević /Nova.rs

Norvežani su veoma jednostavni, prostodušni, pošteni i zanimljivi ljudi. Nemaju našu tegobu vezanu za istoriju, ali mi i oni smo spremni na duhovitost u svakom pogledu i to je jedna vrlo velika sličnost, kaže za Nova.rs, Vladislav Bajac, pisac i vlasnik “Geopoetike“, koji je dobio orden Kraljevine Norveške.

Izdavaču i piscu Vladislavu Bajcu nedavno je u rezidenciji norveškog ambasadora uručen Orden za zasluge u rangu Zapovednika Kraljevine Norveške, za promociju norveške književnosti. Bajca je odlikovao norveški kralj Harald za razvoj kulturnih odnosa između Norveške i Srbije, a Orden i Povelju su mu uručili ambasador Jorn Eugen Jelstad i supruga Trine Ditlevsen.

To je bio povod da sa našim piscem popričamo o norveškoj književnosti, o odnosima Srbije i Norveške, ali i o raznim drugim temama vezanim za književnost.

Gospodine Bajac, kakav je osećaj dobiti ovakav orden? Šta vam on znači?

Bio sam zatečen kada sam sam čuo da sam dobio orden, ja uvek mislim da nešto nisam zaslužio. Ali sigurno je da je to jedan divan osećaj, pogotovo što ne znam ko je bio inicijator tog predloga. Čak ni ambasador Kraljevine Norveške nije znao ko je uputio taj predlog.

Vladislav Bajac Foto:Zoran Lončarević /Nova.rs

„Geopoetika“ je već dugo poznata po prevodima norveških pisaca. Kako je sve to krenulo?

Kao izdavač sam 1995. bio na Međunarodnom sajmu knjiga u Parizu. Do nas je Norveška imala svoj štand. Tu je stajao jedan pisac skoro ne znajući šta će sa sobom. I tako sam se ja upoznao sa Justejnom Gorderom. On je tada bio tek na putu da postane poznat, jer je pre toga napisao knjigu „Sofijin svet“. To je postala jedna divna saradnja, i mi smo tada prvi put kao jedan nekomercijalan izdavač prvi put počeli da zarađujemo neki novac. On nas je delimično i izdržavao. Ljudi ne znaju da je on sada jedan od najprodavanijih pisaca na svetu, prodao je preko 40 miliona primeraka „Sofijinog sveta“.

Da li ste prijatelj sa još nekim od norveških pisaca?

Naravno, izdvojiću jednog dosta drugačijeg pisca od Gordera, a to je Erlend Lu. Njega sam upoznao u Beču kada je davno dobio nagradu za mladog pisca. On piše knjige koje su izrazito duhovite i koje su i kod nas postale popularne. On je čovek koji je dolazio u Beograd više puta, i Atelje 212 je postavio predstavu po jednoj od njegovih knjiga.Norvežani su veoma jednostavni, prostodušni, pošteni i zanimljivi ljudi. Oni imaju sličnosti sa našim narodom u delu karaktera, taj neki individualizam koji ume da bude malo raspušten. Oni nemaju našu tegobu vezanu za istoriju, ali mi i oni smo spremni na duhovitost u svakom pogledu i to je jedna vrlo velika sličnost.

Koliko su važni kvalitetni prevodi knjiga i da prevodilac poznaje kulturu zemlje sa čijeg jezika prevodi?

To je užasno važno. Mi smo kao kuća i došli na dobar glas upravo zbog dobrih prevoda. Prevodilac mora da bude obrazovan, talentovan i da prevodi na svoj maternji jezik. Teško je postići to sveto trojstvo. Mi smo imali sreće sa prevodiocima sa norveškog, pa i drugih skandinavskih jezika. Kada je profesor Ljubiša Rajić, legenda skandinavistike, bio još u procesu pokušaja da se stvori odsek skandinavistike na Filološkom fakultetu, mi smo postali partneri.Mi smo ozbiljno radili na tome da izgradimo zajedno jednu generaciju prevodilaca, i to smo i uspeli. Bivši Rajićevi studenti su sada profesori na skandinavistici i to su nekadašnja deca, divni ljudi, koji ono što su naučili, sada uče druge. Oni su i dalje naši saradnici.

Šta Geopoetika sprema za novi Sajam knjiga u oktobru?

Od važnijih stvari spremamo treći roman Sali Runi, mlade britanske spisateljice, koja je već napravila bum sa prethodna dva koja smo mi takođe objavili. Novi roman se zove „Bajni svete, gde si ti?“ i izaći će nekoliko dana posle britanskog izdanja. Knjiga prati trag onoga što je autorka do sada radila, s tim što unosi socio-političku brigu za planetu, uz teme međusobnih individualnih odnosa kojima se bavi u svim romanima.

Knjizara Geopoetika foto Nemanja Jovanovic Nova rs
Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Postali ste član Odbora Sajma knjiga kao predstavnik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije. Šta očekujete od toga?

Pre svega jedno dobro međusobno upoznavanje. Mi se stalno borimo kao strane koje su jedne protiv druge. Tako imamo nekad nesporazume sa Gradom, sa Sajmom kao preduzećem… Želimo da izdavači imaju uticaj u Odboru, veći uticaj u javnosti, i da odlučuju o stvarima u koje se najviše razumeju.

Da li vi pišete nešto novo?

„Najzad sam počeo. Ja nažalost imam problem svoje dvostruke ličnosti, da ne kažem šizoidnosti, u izdavaštvu i autorstvu. Izdavaštvo, naročito uz koronu, traži mnogo više truda i rada, i onda to otkidam od svog autorskog vremena. Međutim, radim nešto i sebi čudno, prerano je da o tome pričam, ali upustio sam se u vode koje sam priželjkivao“, kaže Vladislav Bajac.

Dejan Tiago Stanković u „Probudi se“

Komentari

Vaš komentar