Infrastruktura, energetika, bolnice, škole... Donosimo spisak oblasti u kojima će se najviše osetiti gubitak novca iz EU fondova

Prošle nedelje, briselski portal Politiko objavio je da Srbiji preti gubitak do 1,5 milijardi evra sredstava iz EU, dok Evropska komisija razmatra obustavu finansiranja zbog nazadovanja u oblasti demokratije i bliskih veza zemlje sa Rusijom.

„Sve smo više zabrinuti zbog onoga što se dešava u Srbiji, od zakona koji potkopavaju nezavisnost pravosuđa do gušenja protesta i učestalog mešanja u rad nezavisnih medija“, izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos za briselski portal Politiko.

Ona je dodala da EU komisija procenjuje da li zemlja i dalje ispunjava uslove za „isplate u okviru finansijskih instrumenata EU“.

Prema navodima četiri zvaničnika EU koji rade na proširenju, koji su govorili za taj portal, poslednjih nedelja raste pritisak unutar Komisije da se sredstva uskrate.

Iako nije članica EU, Srbija je od 2014. godine u pregovorima o pristupanju, što joj omogućava pristup fondovima i grantovima namenjenim sprovođenju pravnih reformi. Odluka o obustavi isplata dodatno bi zakomplikovala proces proširenja EU, ali bi imala i veliki uticaj na život građana Srbije.

Kakav?

Dragana Đurica iz Evropskog pokreta u Srbiji navodi da je za našu zemlju iz Plana rasta predviđeno gotovo 1,6 milijardi evra, ali da taj novac nije zagarantovan.

„Jasno je da isplaćivanje tranši zavisi od ispunjivanja preciznih reformskih i politčkih uslova. Komisija zadržava pravo da ova sredstva zamrzne, umanji ili čak prebaci drugim korisnicima, odnosno zemljama kandidatima", kaže Đurica.

Podseća da je komesarka za proširenje, Marta Kos, još u februaru i martu upozorila da EU preispituje sredstva za Srbiju zbog osnovnih pitanja poput vladavine prava, pluralistčkih medija, sloboda...

„Jasno je da je EK nezadovljna stagniranjem i nazadovanjem u ovim oblastima. Iz prve tranše smo već dobili umanjena sredstva i to za polovinu, što pokazuje da mehanizam već radi i da je ova situacja veoma ozbiljna i da bi mogla da ima dvostruki efekat, a to je da novac ode nekome drugom ko ispunjava uslove", upozorava Đurica.

Gde ide najviše novca i šta bi građani prvo osetili?

Sagovornica Nove precizira da kada se pogleda struktura agende, najviše novca za Srbiju je raspoređeno na poslovno okruženje, privatan sektor, oblasti vladavine prava, digitalzaciju, zelenu tranziju, energetiku...", navodi ona.

„To pokazuje da u slučaju revizije paketa za Srbiju, pitanje ne bi bilo samo gubitak novca, već širok udar na reforme institucija i poslovni ambijent", navodi sagovornica Nove.

Na pitanje gde bi građani najbrže i najopipljivije osetili posledice, Đurica kaže:

„To bii bila infrastruktura i javne usluge. Oko 50 odsto ukupnog novca koj ide preko Investicionog fonda za Zapadni Balkan - ide u investicije, u razvojne projekte, a kada pogledamo šta se preko toga već finansira u Srbiji, vidi se da je to transport, energetika, životna sredina, klima.. To su projekti koji obuhvataju puteve, železnicu, vodu, kanalizaciju, upravljanje otpadom, energetsku efikasnost, kao i investicije u obrazovne o zdravstvene objekte. EU je najveći donator i investitor u Srbiji, a ukidanje novca potencijalno znači da država može da se okrene alternativnim opasnim izvorima", navodi naša sagovornica.

Zaključuje da će politički ceh vlasti platiti građani kroz sporiji razvoj, odloženu modernizaciju i propuštene investicije.

Srbija u januaru dobila deo novca i to umanjen

Evropska komisija odlučila je u januaru da delimično oslobodi finansijska sredstva za Srbiju u okviru prve isplate iz Plana rasta. Reč je o 61,1 milion evra, umesto 112 miliona evra predviđenih za prvu isplatu, odnosno o nešto više od polovine planiranog iznosa.

„Ova odluka usledila je nakon procene ispunjenosti preduslova i sprovedenih reformskih koraka, nakon čega je Komisija zaključila da je Srbija ispunila tri od sedam predviđenih reformskih koraka", naglasio je za RSE tada portparol EK.