Ko će postati Orban umesto Orbana? Ovih pet političara su kandidati za novu glavnu crnu ovcu EU

Ova promena dolazi u osetljivom trenutku, kada se EU oslanja na jedinstvo kako bi donosila ključne odluke o sankcijama, budžetu i drugim pitanjima koja i dalje zahtevaju jednoglasnost. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nije gubila vreme nakon Orbanovog poraza, već je odmah predložila izmene pravila glasanja kako bi se ubuduće izbegle blokade.

Godinama je borbeni mađarski premijer koristio pravo veta da zaustavi važne inicijative, naročito kada je reč o podršci Evropske unije Ukrajini. Nakon teškog izbornog poraza u nedelju, uskoro će ga zameniti Peter Mađar, političar desnog centra koji je najavio spremnost na bližu saradnju sa Briselom. Mnogi se nadaju da će njegova pobeda olakšati postizanje dogovora.

„Moj utisak je da se politički model zasnovan na sistemskom i stalnom opstruiranju urušio sa teškim porazom Fidesa“, rekao je jedan diplomata EU, koji je želeo da ostane anoniman.

Ipak, Orbanov odlazak ne znači da Fon der Lajen, niti Kijev, mogu da odahnu. U Evropskom savetu, gde svih 27 lidera donosi odluke, i dalje ima nekoliko Orbanovih saveznika, koji bi mogli da nastave da blokiraju neke odluke, piše Politiko.

Ovo su lideri koji bi mogli da preuzmu njegovu ulogu.

Orbanov „saborac“: Robert Fico

Slovački premijer često je bio Orbanov najbliži partner u blokiranju odluka, posebno kada je reč o sankcijama Rusiji i pomoći Ukrajini. Sa Orbanovim odlaskom, Fico ostaje najbliži, a možda i poslednji, saveznik Kremlja unutar EU.

„Želim da budem konstruktivan član Evropske unije, ali ne na štetu Slovačke“, poručio je Fico prošlog leta.

On je nedavno upozorio da bi mogao da blokira paket pomoći Ukrajini od 90 milijardi evra, ukoliko Orban izgubi izbore. Sada se postavlja pitanje da li će zaista ispuniti tu pretnju ili će ipak slediti stav većine u EU. Do sada je Fico u ključnim trenucima često popuštao i podržavao zajedničke odluke.

Populistički milijarder: Andrej Babiš

Češki premijer, milijarder i političar koga često nazivaju „češkim Trampom“, već pokazuje sklonost ka Orbanovom stilu politike. Zajedno sa Orbanom i Ficom, tražio je izuzeće od pomoći Ukrajini i zalagao se za smanjenje podrške Kijevu.

Takođe je oštar kritičar klimatske politike EU, tvrdeći da sistem trgovine emisijama šteti češkoj industriji.

Ipak, očekuje se da desno orijentisani lideri neće blokirati sve odluke, već će biti „teški pregovarači“ u pojedinim pitanjima.

Balansiranje između Brisela i desnice: Đorđa Meloni

Italijanska premijerka vodi pažljivo izbalansiranu politiku, kombinujući desničarske stavove sa pragmatičnim odnosom prema EU. Umesto otvorene blokade, pokušava da utiče na odluke kroz saradnju i konsenzus.

Jedan diplomata EU ocenio ju je kao „potpuno drugačiji tip političara“ od Orbana, ali drugi upozoravaju da ne treba zanemariti ideološku bliskost između njih.

„Na poslednjem samitu EU, jedina koja je pokazala razumevanje za Orbanovu poziciju bila je Meloni“, rekao je jedan diplomata.

Povratnik među populistima: Janez Janša

Bivši slovenački premijer, desničarski populista i otvoreni Trampov simpatizer, mogao bi da se vrati na vlast nakon neizvesnih izbora.

Za razliku od Orbana i Fica, Janša ipak ima drugačiji stav o Ukrajini, snažno podržava njeno približavanje EU i već je 2022. posetio Kijev kao znak podrške.

Neizvesni faktor: Rumen Radev

Bivši predsednik Bugarske, koji je osnovao novu stranku, mogao bi da ostvari značajan izborni uspeh. Njegov dolazak na vlast mogao bi da zakomplikuje odnose unutar EU.

Radev je ranije izjavio da je Ukrajina „osuđena na poraz“ i kritikovao povećanje vojne pomoći, smatrajući da to samo produžava sukob. Njegovi stavovi izazvali su i oštru reakciju ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog tokom njihovog javnog sukoba 2023. godine.