Kad proradi "super ego": Kako je Vučićev pokušaj da se približi Trampu postao jedan veliki fijasko u nastavcima

Američki novinari su tokom osmomesečne istrage otkrili opasan sistem rada u transportnoj industriji nazvan „kameleonske kompanije”, za koji je ocenjeno da je dovodio u opasnost sve Amerikance na putu. U pitanju su firme za prevoz koje menjaju identitet kako bi izbegle kazne i nastavile poslovanje uprkos ozbiljnim prekršajima u saobraćaju. Naravno, u ovoj priči izdvojila se kompanija koja ima veze sa Srbijom. U pitanju je „Super Ego Holding“, koji je pod federalnom istragom i suočava se sa kolektivnom tužbom vozača.

To je novi problem u nizu već postojećih koji ozbiljno opterećuju odnose vlasti u Beogradu sa administracijom u Vašingtonu.

Ko je platio ulaz na Republikansku večeru na Floridi

“Super Ego” je pominjan i u priči o kompanijama iz Sjedinjenih Američkih Država, čiji su vlasnici iz Srbije, a koje su navodno finasirale večeru Republikanske stranke na Floridi, kojoj je opet, prema nezvaničnim informacijama, trebalo da prisustvuje i delegacija predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Aleksandar Mimić, vlasnik "Super Ego Holding" negirao je prošle godine za Insajder da je povezan sa predsednikom Srbije i da je imalo bilokakve veze sa Vučićevom neuspešnom posetom Floridi.

Tada se, naime, pominjalo da je upravo Mimićeva firma platila pozivnicu za donatorsku večeru Republikanske stranke za delegaciju Srbije.

Prema američkim zakonima to bi moglo da se tumači kao strani uticaj na politički život, što je zabranjeno jer Mimićeva firma registrovana u Americi, a reč je o delegaciji druge države.

”Ja lično nisam, niti firma, niti niko iz moje firme. Da li je neko drugi iz Amerike lobirao, ali neki drugi ljudi, to stvarno ne znam i ne ulazim u to. Ja sam u toj večeri i tom dolazku saznao preko društvenih medija i televizije”, rekao je Mimić tada za Insajder i negirao da je bio na bilo koji način uključen u posetu delegacije Srbije.

Da, to je ona večera obavijena velom tajni, pre koje je Aleksandru Vučiću naglo pozlilo.

Predsednikov nagli povratak iz Amerike

Predsednik Srbije se, da podsetimo, prošlog proleća neplanirano vratio iz posete Sjedinjenim Američkim Državama i to već nakon dva dana, iz zdravstvenih razloga. Vučić je, prema nezvaničnim objavama medija, očekivao da se na okupljanju Republikanaca na Floridi susretne sa američkim predsednikom, ali do toga nije došlo. Čak su se pojavile i informacije da je Trampov kabinet zabranio Vučiću da uđe na taj događaj.

U međuvremenu, između najnovije afere sa kamiondžijama i skandala na Floridi, krajem prošle godine kompanija povezana sa zetom američkog predsednika odustala je do projekta “Generalštab”. To se desilo u danu kada je protiv više osoba, među kojima je i ministar kulture Nikola Selaković, podignut optužni predlog zbog nezakonitosti prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra nad zgradama „Generalštaba“, da bi na njihovom mestu mogao da gradi Trampov zet.

Problem za problemom koji je samo udaljavao vlast u Beogradu od administracije Donalda Trampa iako se predsednik Srbije još donedavno kleo u produbljivanje odnosa Beograda i Vašingtona kroz “strateški dijalog”.

Sjedinjene Američke Države već više od godinu dana nemaju ambasadora u Beogradu, pošto je prethodni Kristofer Hil iz Srbije otišao u januaru 2025. godine. Kao kandidat je nominovan Mark Brnović, Amerikanac poreklom iz naših krajeva, ali je ta kandidatura nakon nekoliko meseci povučena.

Sporni odlazak na Floridu kao prekretnica

Dragoslav Rašeta, istraživač u organizaciji Novi treći put, potvrđuje za Nova.rs da su zbog niza okolnosti srpsko-američki odnosi ispali iz koloseka i da je sada više problema da se vrate na taj kolosek.

Podseća da je u Beloj kući sa odobravanjem prihvaćeno imenovanje Marka Đurića za ministra spoljnih poslova zbog dobrih kontakta koje je stakao dok je boravio u Vašingtonu kao ambasador.

“Očekivalo se da dođe do strateškog dijaloga koji je trebao da kulminira strateškim partnerstvom Srbije sa Sjedinjenim Državama. Činilo se da se odnosi kreću uzlaznom putanjom, ali taj nesrećni slučaj odlaska na Floridu u Mar-a-Lago koji na kraju nije realizovao u potpunosti je bio ta prekretnica. Posle nje nikako da vidimo, mada je bilo pokušaja na različite načine, direktne i indirektne, ali nikako da vidimo da se oni vraćaju na pravi kolosek”, ističe sagovornik Nova.rs.

Dodatna otežavajuća okolnost za Srbiju, prema njegovoj oceni, je što se od tada američki politički fokus pomerio prvo na Južnu Ameriku zbog Venecuele, ali sada na Bliski Istok.

“Tramp je generalno dosta sumnjičav kad su u pitanju tradicionalni diplomatski odnosi. Ogroman broj država je u kojima SAD i dalje nemaju ambasadora, među kojima se nalazi naša. U situaciji kad su međunarodni odnosi veoma komplikovani, a vi ste jedna manja država i načinili ste neke, mogu se nazvati, iznuđene greške, veoma je teško uspostaviti direktnu komunikaciju sa Vašingtonom u tom kontekstu”, precizira Rašeta.

Vašington više od godinu dana bez ambasadora u Beogradu

Međutim, činjenicu da SAD već više od godinu dana nemaju ambasadora u Srbiji naš sagovornik ne vidi kao neki poseban znak Vašingtona Beogradu.

Navodi da je to strukturalni problem američke politike već pa duži niz godina. Kao primer navodi da u vreme administracije Džo Bajdena više od tri godine Amerika nije imala ambasadora u Nju Delhiju i Rimu.

“Velika je polarizacija u američkom društvu, pa neke norme koje su se ranije poštovale za takve pozicije više ne važe i stavljaju se u prvi plan partijski interesi. Sada ti procesi traju mesecima, ako ne i godinama, i veoma je teško naći nekog ko će biti kompromisno rešenje i za republikance i i za demokrate”, precizira Rašeta.

Srbiji, prema njegovoj proceni, dve stvari trenutno predstavljaju problem u daljem približavanju Trampovoj administraciji. Prva je, kako navodi, nesigurnost Beograda da je jasnije postavi prema Trampovoj kritici Evrope i Evropske unije.

“Tramp još od prošle godine vodi ideološki rat sa Evropskom unijom ili sa određenim državama u Evropskoj uniji, dok naša ekonomija dve trećine, zavisi od robne razmene sa Evropskom unijom. Tu postoji velika opasnost za kako da se postavi kada je u pitanju i taj odnos Amerike prema Evropi”, objašnjava Rašeta.

Druga stvar, kako dodaje, je već standardna vezanost Srbije za ruske energente i potreba da kada je u pitanju rat u Ukrajini još uvek sedi na sve stolice.

“Tako da se mi kao zemlje nalazimo u izvesnom limbu kada se govori o pitanju. Sa te strane Srbiji izgleda da je najbolje da se drži po strani i da se ne pita mnogo. Zato pokušava da produbi odnose sa Vašingtonom kroz indirektne kanale ili strategije kao što je sve bliža saradnja sa Izraelom”, zaključuje Rašeta.