"Sloveniju vode žene, a mene su kao direktorku sačekali šokovi i afere. Lakše spavam jer sam ženama otvorila vrata i film više nije muška stvar"

Jedan od pokrovitelja ove manifestacije, koja po 11. put nudi presek tamošnje kinematografije, ali i neke dragulje iz prošlosti u novom ruhu, jeste Filmski centar Slovenije.

A na čelu ove institucije, presudne za kinematografiju u toj zemlji, već devet godina je jedna dama. I to energična, ambiciozna, hitra, preduzimljiva… Pre nego što je 2016. postala direktorka Filmskog centra Slovenije Nataša Bučar vodila je festival LIFFe u Sloveniji, radila u Cankarjevom domu, Ministarstvu kulture, Kinodvoru…

Od kad je na čelnoj poziciji u Filmskom centru Slovenije tamošnja kinematografija, kako ističe Nataša Bučar u razgovoru za Nova.rs, prilično se promenila.

- Nedavno sam čula od jednog kritičara iz Srbije da nam se promenio filmski jezik. Ali, ono što je danas drugačije jeste to što puno filmova sada rade žene. To je i bila moja velika ambicija kad sam došla na čelo Filmskog centra. U stvari, ja sam prva žena direktorka u punom mandatu. Tu sam od 2016, u stabilnom mandatu kao žena. I od početka sam promovisala ideju da filmove rade rediteljke - priča Bučar.

Muškarci birali filmove

Do 2002. godine, primera radi, u Sloveniji nije postojao niti jedan film koji je potpisala žena. Zato je neminovno pitanje kako je moguće da jedna tako napredna zemlja, u koju su mnogi iz regiona gledali sa zavišću, u tom domenu tako zaostajala?

- To se i svi mi pitamo. I to je naša velika sramota. Mislim da je film ovde prosto bio muška stvar. Nekoliko žena je pokušalo, ali nikako nisu mogle da probiju taj zid muškog sveta. I to je trajalo dok nije došla Maja Vajs, naša avangardna rediteljka, koja je uradila prvi film uprkos pokušajima da je stopiraju i mimo svih - sa svojom mlađom sestrom koja je ostvarenje i producirala. Ali, posle Maje, opet žene nikako nisu dobijale priliku da snime film. A sada smo konačno kinematografija gde su žene prisutne - s ponosom ističe naša sagovornica.

Bučar se seća da, kad je započela prvi mandat krajem 2016. godine, jedna od prvih stvari koje je uradila bila je izrada studije o statistici prisustva žena u sektoru kinematografije, od prvog slovenačkog filma do tada:

- Kada sam počela da promovišem žene uvek su muškarci, posebno reditelji pričali da statistika nije tačna. I da se žene ne prijavljuju na konkurse te zato nema njihovih filmova. A meni je bilo jasno da moramo imati statistiku, jasne brojke da bi diskusija mogla da se izdigla na nivo više. I to smo uspeli. Imali smo 2018. prezentaciju te studije, i rezultati su bili šokantni. U istoriji je bilo malo više od deset odsto filmova koje su žene radile, nismo imali nijednu ženu direktorku fotografije… Strašno! I umesto da uvodimo neke kvote, počeli smo da promovišemo autorke, organizovali akcije kojima smo pozvali žene i pokazali im da za njih ima prostora. One su, prosto, mislile da za njih nema prostora. Čak i one koje su završile režiju, radile su na televiziji, ali nije im palo na pamet da rade dugometražni film. Ohrabrili smo ih, i to je bilo presudno. Od tada do danas u svakom godišnjem izveštaju pravimo evaluaciju - koliko je žena prijavilo projekte, a koliko je dobilo sredstva. Ključno je bilo i to što smo žene stavili u komisije. Statistika je pokazala da su nam uvek muškarci birali filmove, a mi smo uveli balans. Stalno pazim da ako jedne godine imamo dve žene i jednog muškarca u komisiji, sledeće godine bude barem jedna žena i dva muškarca. Puno promotivnih aktivnosti da se privuku mlade autorke, da im se garantuje nešto, statistika koja je javno predstavljena, godišnji izveštaj - sve to je podstaklo autorke i sada konačno imamo konkurenciju. A čini mi se i da ih je, kada su videle mene kao ženu na čelu Filmskog centra, to ohrabrilo - iskrena je Nataša Bučar.

https://www.youtube.com/watch?v=D65RPyYXOfo

A upitana kakva je generalno pozicija žena u slovenačkom društvu, da li su ravnopravne s muškarcima odgovara:

- Slovenačko društvo gaji ravnopravnost. Nedavno sam učestvovala u jednom evropskom projektu na temu razlika u rastu primanja između polova. I kad smo dobili statistiku o razlici u platama Slovenija je bila najbolja. Ali, s druge strane smo u filmu najgori u filmu i tu su razlike velike. A zašto je to tako, nemam objašnjenje. Jer, mi imamo prvu predsednicu države u istoriji, pa predsednicu parlamenta, te ministarku kulture. Dakle, čitavo to ustrojstvo čine žene. Pošto imam utisak da se zbog svih svetskih događaja urušava demokratija, da su se neka prava smanjila, osećam da je sad ivreme da ženama otvorimo još prostora - odsečna je direktorka Filmskog centra Slovenije.

https://www.youtube.com/watch?v=2daAcgPNA38

A ima li razlika u ženskoj i muškoj poetici na filmu, u pristupu temama, pitamo je?

- Ima velikih razlika. Žene su senzibilnije, jednostavnije. Filmski jezik je drugačiji, a još je važnije da je sada mnogo više glavnih junakinja u ostvarenjima. Ženski lik koji napiše žena je drugačiji od ženskog lika koji napiše muškarac. Ranije sam uvek govorila da u slovenačkim filmovima nemam s kim da se identifikujem, da nema ženskih likova koji bi me privukli, ali to je zato što su ih stvarali, uglavnom, muški autori. Film je napola zdrav ako ga rade samo muškarci.

Nasilje sve prisutnije

Upitana koja je to zajednička nit koja vezuje slovenačke filmove, šta je glavna preokupacija slovenačkih filmskih stvaralaca, koji žive u uređenom društvu, odavno su u EU, i nemaju probleme s kojima se suočavaju Srbija, BiH ili Makedonija, odgovara da se i oni susreću s brojnim izazovima i dodaje:

- Česta tema filmova su mladi, odnosno problemi mladih ljudi u modernom društvu. Od posla, do kupovine stanova u razvijenom evropskom društvu - sve to predstavlja problem. U poslednje vreme imamo i filmove koji se bave - starima. Dakle, izazovima starosti, onih koji su na rubu, više "ne ispunjavaju" estetske i funkcionalne kriterijume društva. Uočavam kao jednu od tema i nasilje. To je nešto što je u srpskom filmu odavno prisutno, a postaje univerzalna tema.

Došlo je, dodaje, i do smene generacija, te se sada Slovenija diči rediteljima koji ispredaju neke nove, drugačije priče.

- Meni je drago da i u Srbiji postoje festivali koji biraju slovenačke fimove u selekcije. Tu su i Dani slovenačkog filma u Beogradu. Često čujem rečenicu da filmski jezik nije prvi izraz Slovenaca. Nikada ranije nije bilo dobrih uslova, i tek poslednjih godina stvari idu na bolje. Stvaramo slobodu mladoj generaciji da preuzme jezik filma kao prvi jezik.

Od ove, 2025. godine Filmski centar Slovenije, kako naglašava naša sagovornica, dobio je od države veća izdvajanja za kinematografiju. Ali, koliko su ta sredstva dovoljna da se snimi film, s obzirom dam primera radi, u Srbiji niko ne može samo s novcem Filmskog centra Srbije da realizuje projekat i da li je filmskim stvaraocima u Sloveniji lakše?

- Nije bilo ništa lakše proteklih godina. Od Filmskog centra bi samo dobili prvi novac, da bi potom sredstva za realizaciju tražili dalje. Ali, uz ovo povećanje budžeta odlučili smo da individualnim filmovima dodeljujemo više novca i tako omogućimo sigurniju pripremu projekta filma, a ne da dajemo malo i niko ne može u snimanje. Nadam se da će se sada to promeniti, jer je strateški cilj da se svakom projektu dodeljuje maksimalan iznos. Da nisu svi u frustraciji - kako dalje.

Bučar napominje da su im oduvek bile bitne koprodukcije, a da je Srbija uvek bila jedan od najznačajnijih i najboljih partnera.

- Organski naši filmski stvaraoci rade s kolegama iz Srbije. A i ja od početka mandata odlično sarađujem s Filmskim centrom Srbije - navodi direktorka Filmskog centra Slovenije koji sarađuje sa Srbijom i kroz još jedan projekat - "ReActing as a Star" koji se svakog juna održava u toj zemlji:

- To je projekat koji za cilj ima veću prepoznatljivost glumaca iz regiona. Shvatili smo da je, s obzirom da mnogo stranaca snima filmove u regionu, bitno da imamo regionalnu "bazu" glumaca. Pošto se ionako snima na stranim jezicima, oni ne posmatraju dramske umetnike kao glumce iz Slovenije, ili Bosne, već iz regiona. I ova inicijativa, koja je pokrenuta u Sloveniji, promoviše glumce s ovih prostora i drago mi je da su i ostali centri iz regiona prepoznali to kao dobru ideju.

Slovenci vole more

Institucija koju predvodi stoji i iza Festivala slovenskog filma koji se svakog oktobra održava u Portorožu. Ove godine biće održan po 28. put, a Nataša Bučar s ponosom kazuje da su jedna od retkih država u regionu, čak i u Evropi koja ima festival nacionalnog filma.

- Festival je bio veliki izazov za nas od samog početka. U Sloveniji imamo malu zajednicu filmskih radnika koja je jako konkurentna, a dodeljujemo državne, nacionalne nagrade. Iako je festival nastao u Portorožu, jedno vreme je održavan u Celju, ali pošto slovenački autori vole more i da snimaju na moru, vratio se na primorje. Naša ambicija s ovim festivalom jeste da "poraste" na međunarodnom planu, i da proširimo indastri program.

A u Kranju se održava još jedan festival - Kraft, posvećen isključivo glumcima.

- Osnovan je tek pre nekoliko godina, ali već je postao veliki festival. Prve godine gosti su bili Goran Bogdan i Dragan Bjelogrlić i tako je sve krenulo. Festival, iza kojeg stoji Udruženje glumaca, sigurna sam, ima dobru budućnost, jer filmove biraju glumci, nagrade koje se dodeljuju su isključivo glumačke. Ponovo su glumci u fokusu i zato je taj festival super!

Posle gotovo devet godina na čelu Filmskog centra Slovenije pitamo Natašu Bučar da li je zadovoljna onim što je uradila i koji su ciljevi još uvek nedosanjani?

- Zadovoljna sam. Najpre jer sam uspela da podignem nivo komunikacije i profesionalizma u sektoru, da se ne dešavaju afere, napadi, kucanje na vrata. Moj strateški cilj jeste i da uvedemo etičke standarde sektora, koji će se promenjivati na sve projekte koje finansira Filmski centar Slovenije, a predviđa još strože stvari kad je u pitanju komunikacija, eventualno zlostavljanje, zloupotrebe… Od prvog dana bio mi je bitan i novac. Kad sam došla imala sam budžet od 4,3 miliona evra, a sada je skoro 15 miliona. A treća bitna stvar jesu žene. I do kraja života ću lakše spavati jer sam uspela da otvorim vrata ženama. Cilj mi je i da se poboljša distribucija u bioskopima, kao i da se otvori prostor za žanrovski film. Nismo dobri u komedijama, nemamo smisao za humor koji imate vi u Srbiji, hladniji smo, naklonjeniji u tom smislu Austriji. Zato ove godine otvaramo konkurs za razvoj scenarija za žanr - za komedije, istorijske filmove, kostimirane drame. I nadam se da ćemo 2026. otvoriti produkcijski konkurs za proizvodnju tih filmova. Distribucija, žanr i etički standardi - to je ono što je na vrhu mojih prioriteta.

https://www.youtube.com/watch?v=UsB0T8zKTjY

Bonus video: Čuvari formule