INTERVJU Ivanka Popović: Ne postoji dobro vreme za Vučića da raspiše izbore

Govoreći o novim generacijama mladih ljudi, Popović ističe da nije mogla da prepostavi da će oni biti glavna snaga pobune, ali napominje da je tragedija u Novom Sadu u svakom građaninu i građanki razotkrio sve razmere nesigurnosti u kojoj mi živimo, te da je ta spoznaja bila okidač za dovoljan broj studenata.

Intervju smo započeli pričom o novoj kampanji koju pokreće ProGlas, ovog puta je fokus na našim sunarodnicima u dijaspori. Stoga i pitanje – kako tumačite odnos matice prema našim ljudima u inostranstvu?

Imam utisak da su mnogi ljudi mišljenja da je našima u svetu dobro samim tim što su otišli odavde. Naravno da je lakše živeti u uređenijim sredinama, ali nikako ne znači da je svim iseljenicima ili ljudima na privremenom radu u inostranstvu sve potaman. Život je uvek pun izazova, bilo ovde ili negde drugde. Odluke o iseljavanju nisu ni lake ni jednostavne. Ono što verujem da nas sve vezuje, nezavisno gde živimo, je da želimo dobrobit našoj zemlji.

Deluje da postoji neka vrsta predubeđenja da te ljude ne zanima šta se dešava u Srbiji?

Verujem da je većini građana stalo do toga šta se dešava u našoj zemlji i zato je važno da se u taj razgovor uključe i naši građani koji žive u inostranstvu. Mislim da je podrška dijaspore studentskom protestu, iskazana kroz brojne skupove podrške po celom svetu, kao i kroz masovne dočeke studenata biciklista na putu u Strazbur, raspršila takve predrasude. Naravno da ima onih koje ne zanimaju dešavanja u otadžbin, ali je većina i dalje vrlo vezana za nju kroz odnos sa porodicom i prijateljima.

U odnosu na broj naših sunarodnika u inostranstvu, utisak je da malo njih izlazi na izbore. Šta mislite, zbog čega je to tako?

Mislim da je većina obeshrabrena da se upusti u glasanje po našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima zbog realnih prepreka koje postoje da se ostvari Ustavom zagarantovano građansko pravo. Prepreka ima sijaset, od same prijave za glasanje, koju mora da odobri neko naše predstavništvo, pa sve do razdaljina koje treba preći do biračkog mesta u nekim zemljama kao što su SAD i Kanada. Naša predstavništva, čast retkim izuzecima, ne podstiču naše ljude u inostranstvu sa pravom glasa da to i čine. To je za njih samo dodatni posao.

Imajući u vidu ozbiljnost situacije u kojoj se Srbija nalazi, važno je da što veći broj građana sa pravom glasa učestvuje u izbornom postupku. ProGlas se od svog osnivanja, između ostalog, bavio podsticanjem građana da izađu na glasanje. Namera naše nove akcije je da, zajedno sa Skupštinom u rasejanju i lokalnim organizacijama naših ljudi u inostranstvu, motivišemo naše građane po svetu da se angažuju da to pravo i ostvare.

Da se prebacimo na Srbiju. Verujete li da ćemo imati izbore tokom leta i kako vam deluje to konstantno pomeranje konačne odluke od strane predsednika?

Ja zaista ne bih trošila ničije vreme špekulišući o datumu izbora jer mi se čini da je svrha tih nagađanja zamajavanje građana. Predsednik konstantnim neodređenim izjavama pokušava da odvuče našu pažnju od drugih aktuelnih dešavanja. On će stalno pokušavati da nađe vreme koje je za njega lično najbolje da se izbori održe, no čini mi se da ga neće naći jer je to vreme prošlo. Mislim da više ne postoji potez koji može da povuče koji bi mu obezbedio uslove za, po njega, povoljan izborni rezultat. I konačno, mislim da je uvredljivo po građane Srbije način na koji nas dezavuiše kada će oni biti održani.

Činjenica je da atmosfera u društvu promenila i da su u velikoj meri tome doprineli studenti. Od ove generacije se to nije očekivalo, govorilo da su "izgubljeni", "da žive u virtuelnom svetu", da bi potom bili najveća snaga društvene pobune. Kao bivša rektorka, ali i profesorka, jeste li mogli da pretpostavite da imaju to u sebi?

Ne, nisam mogla to da pretpostavim jer se do pada nastrešnice i napada na studente koji mirno protestuju već mnogo toga izdešavalo što je moglo i moralo da podstakne otpor prema ovoj vlasti. Tragedija u Novom Sadu je svakom građaninu i građanki Srbije razotkrio sve razmere nesigurnosti u kojoj mi živimo, pravnoj, materijalnoj, pa čak i nesigurnosti za sopstveni i život naših bližnjih. Verujem da je ta spoznaja bila okidač za dovoljan broj studenata i mladih ljudi da nešto mora da se menja. Akcije koje su usledile i koje se realizuju ukazuju na rešenost da se istraje na ostvarivanju promena. Raduje me da studenti imaju tu snagu i da su tu energiju preneli na građane. Raduje me i što su studenti odabrali načine borbe koji su u okviru zakonskih okvira. To me ohrabruje da žele Srbiju koja živi vladavinu prava, poštuje nezavisnost institucija i podržava smenjivost vlasti. Na nama građanima je da im pomognemo da se ta vizija i ostvari.

Šta je ključna promena koju je iznedrila ova društvena pobuna?

Vidimo da su građani pokazali spremnost da se aktivno angažuju u društvenom životu. Politika nezameranja, kojoj smo svi skloni, nas je dovela do života bez perspektive. Čini mi se da smo vrlo trpeljiv narod, ali kad stvari odu predaleko, što je svakako danas slučaj, javno iskazivanje neslaganja sa dnevnom politikom interesne grupe na vlasti je postalo neophodno. Građani su se odazvali studentskom pozivu i svedoci smo zaista masovnog učešća građana u javnom životu. Nadajmo se da je ova prekretnica i najava redovnog javnog angažovanja građana u budućnosti. Nema drugog načina da se zaštitimo od zloupotrebe vlasti i moćnih interesnih grupa.

Preovladava stav da je za promene potrebna referendumska atmosfera... Da li je ona moguća ukoliko na izborima budemo imali više lista?

Saglasna sam da je referendumska atmosfere potrebna i da je neophodna. Ukoliko se obezbedi saradnja i usklađenost svih aktera koji se zalažu za vladavinu prava, broj lista nije najvažnije pitanje. Ali nije ni bez značaja. Verujem da će vlast stvoriti mnoštvo fantomskih lista sa dvosmislenim nazivima sa ciljem zbunjivanja glasača. Manji broj lista bi olakšao izbor glasačima. Značaj ovih izbora za budućnost naše zemlje prevazilazi bilo koji partikularni interes i zahteva od svih učesnika u njima zrelost da prevaziđu sitnosopstveničke interese.

Kako u tom kontekstu vidite ulogu opozicije?

Naš Ustav kaže da su građani nosioci suverenosti, a da političke stranke učestvuju u demokratskom oblikovanju političke volje građana. Opozicija u tom kontekstu ima svoju ulogu. Ona, nažalost, nosi i nasleđe nekih ranijih odluka koje su dovele do gubitka poverenja kod mnogih građana. Njihova spremnost da deluju usaglašeno sa studentskim pokretom će odrediti njihovu učinkovitost na izborima. Njihova sposobnos ili nesposobnost da to učine će svakako uticati na njihovu dalju sudbinu. Studentski pokret iskazan kroz Studentsku listu, kao najveći društveno-politički akter u ovom trenutku, po mom mišljenju nosi i odgovornost da podstakne stvaranje zajedničkog fronta koji bi doveo do pobede na predstojećim izborima, nezavisno od svih izbornih mahinacija.Nedavno održani lokalni izbori su pokazali da je saradnja između studentskih lista i političkih aktera na lokalu, kako stranaka tako i grupa građana, dalo dobre rezultate. Ta pozitvna iskustva predstavljaju dobru osnovu za dalje dogovore.

Kako vidite u svemu ulogu vašeg naslednika na mestu rektora - Vladana Đokića? Kakvo je vaše mišljenje o njemu?

Rektor Đokić je stao uz studente i podržao njihove zahteve i time nije izneverio svoj poziv. Od studenata zavisi kakvu ulogu će on igrati u vremenu koje dolazi.