Španija poziva na stvaranje vojske Evropske unije

Prema Albaresovim rečima, kada se Evropska unija ne bi oslanjala na NATO, Donald Tramp ne bi mogao da utiče na njenu bezbednost pritiscima i ucenama, piše „Politiko“.

Napetosti između Madrida i Vašingtona

Madrid se našao u središtu transatlantskog spora između američkog predsednika Donalda Trampa i njegovih evropskih saveznika. Tramp je zapretio dodatnim trgovinskim carinama Španiji zbog njenog odbijanja da poveća izdvajanja za odbranu na pet odsto bruto domaćeg proizvoda.

Američki predsednik je takođe nagovestio mogućnost povlačenja američkih trupa iz baza u Španiji, pa čak i suspenzije zemlje iz NATO-a, nakon što španski premijer Pedro Sančez nije podržao njegov rat u Iranu.

„Ne možemo se svakog jutra buditi pitajući se šta će SAD sledeće uraditi. Naši građani zaslužuju bolje“, rekao je Albares za „Politiko“.

„Ovo je trenutak za evropski suverenitet i nezavisnost. Amerikanci nas i sami pozivaju na to“, dodao je on.

„Moramo da se oslobodimo zavisnosti. To znači da budemo slobodni od pritisaka, bilo da je reč o carinama ili vojnim pretnjama, ali i od posledica tuđih odluka.“

EU traži novi model bezbednosti

U Briselu se već vode brojne rasprave o budućnosti evropske bezbednosti zbog sve očiglednijeg manjka interesa Vašingtona za NATO.

Mnoge članice EU smatraju da Evropa mora više da ulaže u sopstvenu odbranu, posebno imajući u vidu da su 24 države članice Unije istovremeno i deo NATO-a.

Albares smatra da bi Evropska unija trebalo da ima sopstvenu verziju člana 5 NATO-a — klauzule o kolektivnoj odbrani prema kojoj se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

„Snaga NATO-a je u tome što niko ne želi da proverava da li član 5 zaista funkcioniše“, rekao je Albares.

„Upravo takvu moć odvraćanja moramo ponovo da izgradimo. Poruku da, ako neko želi da se sukobi sa nama, bolje da ide negde drugde, jer ćemo biti jedinstveni.“

EU već poseduje sopstvenu klauzulu o uzajamnoj odbrani, član 42.7, koji obavezuje članice da pomognu državi koja je žrtva oružanog napada. Međutim, većina evropskih zvaničnika smatra da Unija trenutno nema dovoljno vojnih kapaciteta kako bi ta odredba predstavljala ozbiljno sredstvo odvraćanja.

Zbog toga većina evropskih lidera i dalje veruje da je efikasnije jačati nacionalne vojske unutar postojećeg NATO okvira nego stvarati potpuno odvojeni evropski vojni sistem.

Evropske države su se zato saglasile da povećaju ulaganja u protivvazdušnu odbranu, raketne sisteme dugog dometa i satelitsku obaveštajnu infrastrukturu kako bi postale manje zavisne od SAD.

Rasprava u Briselu

Ministri spoljnih poslova i odbrane zemalja EU trebalo bi ove sedmice na odvojenim sastancima u Briselu da razgovaraju o vojnoj nezavisnosti Evrope.

Uoči sastanka, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas odbacila je predlog ruskog predsednika Vladimira Putina da bivši nemački kancelar Gerhard Šreder predstavlja Evropsku uniju u direktnim pregovorima sa Moskvom.

„Kada bismo Rusiji dozvolili da bira pregovarača u naše ime, to sigurno ne bi bilo mudro“, rekla je Kalas.

Ona je ocenila da je Šreder „visokopozicionirani lobista ruskih državnih kompanija“ i dodala da je jasno zašto ga Putin vidi kao pogodnog sagovornika.