Labović: Svako ko dođe u Portorož - dobro se oseća, a raduje me ako Slovenija služi kao primer Srbiji

Uoči finiša još jedne ugledne filmske smotre u Sloveniji, direktor Festivala slovenskog filma Portorož Bojan Labović priznaje za Nova.rs da nije više od četvrt veka lako održavati festival koji je fokusiran isključivo na nacionalnu kinematografiju, ali da, opet, sve teškoće i izazove zaborave kad vide odziv publike:

- I prošlih godina je poseta bila veoma dobra, ali mislim da će ove biti rekordna. No, radili smo na tome, na publici, moram to neskromno da kažem. Osobito smo radili na privlačenju mlade publike, na studentima, koji su sad nekako uzeli ovaj festival "pod svoje". Dolaze ovde u Portorož, budu čitavu nedelju, posećuju projekcije i ostale događaje, ali - što je najvažnije - prave vajb festivala.

Većina filmske javnosti, a i svi oni koji vole film u podsvesti imaju, dodaje Labović za naš sajt, Portorož kao mesto za festival posvećen nacionalnoj kinematografiji:

- Zato svi pokušaji da se ovaj festival, zbog logističkih i sličnih razloga, pomera u druge slovenačke gradove nisu uspeli, i uvek se vraćao ovde, u Portorož. Čak sam, kao direktor uradio to da sam festivalu dao geografsku odrednicu. Pre se zvao samo Festival slovenskog filma, a sad je zvaničan naziv Festival slovenskog filma Portorož. Možda je logistički teže održavati ga ovde, jer svi znamo da su u turističkim mestima smeštajni i svi ostali kapaciteti, kao i sama organizacija skuplja nego u gradovima. Međutim, Festival slovenskog filma ima ovde svoj dom - izričit je Labović.

Poslednjih godina na srpskima, ali i regionalnim festivalima, sve su češći filmski naslovi iz Slovenije. Letos je jedan od glavnih filmova u takmičarskom programu Sarajevo film festivala bio "Porodična terapija" Sonje Prosenc, dok je nedavno u Beogradu na festivalu Dok` n` Ritam viđen dokumentarac "Praslovan" Slobodana Maksimovića o Zoranu Predinu. Oba filma ovih dana gledala je i publika Festivala slovenskog filma. Upitan kolika je mogućnost izbora u selekciji filmova za ovaj festival, odnosno koliko je bogata slovenačka kinematografija, Labović kaže:

- Najpre, ovaj festival je specifičan po tome što u selekciji nisu samo dugometražne forme, već i srednjemetražne i kratke. Dakle, imamo sve tipove filmova - od igranih, preko dokumentarnih, do animiranih i eksperimentalnih. Čak imamo i kategoriju studentskih filmova. I ogroman je broj filmova koji bivaju prijavljeni za festival, čak ne možemo sve ni da prihvatimo. A to znači da je produkcija filmova u Sloveniji na vrlo zavidnom nivou. I nadam se da nas u narednim godinama očekuje, ne samo još veći broj filmova, već što više kvalitetnih naslova. I, što je još važnije, filmova različitih žanrova, i s raznovrsnijim temama. U Sloveniji se, na primer, ne prave istorijski filmovi, neki ih nazivaju ozbiljnim - ne mislim tu na obradu teme, već produkciju, pa se nadam da će i toga biti. Dosta je kod nas takozvanih generacijskih filmova, onih koje prave mladi ljudi, i to su im najčešće prvi, debitantski filmovi, a uglavnom obrađuju u njima svoje živote, i život svoje generacije. Voleo bih da bude više filmova koje obrađuju aktuelne teme, one iz sadašnjosti, ali i istorijske.

S obzirom da su na Festivalu slovenskog filma Portorož prethodnih dana bile projekcije filmova iz Srbije, Crne Gore, BiH, koje su rađene kao manjinske slovenačke koprodukcije, poput "Čuvara formule", "Flašaroša", "Praslovana", "Živi i zdravi", "Gym" Bojan Labović naglašava da je regionalna saradnja veoma bitna za sve kinematografije bivših jugoslovenskih republika.

- Mi smo kulturni prostor koji je ostao povezan u mnogo polja. Ta regionalna saradnja je, po mom mišljenju, veoma kvalitetna. Puno dobrih koprodukcijskih filmova nam dolazi ovde na festival. Čak imamo i nagradu Vesna u Portorožu za manjinsku koprodukciju, dakle dajemo je stranom filmu gde je Slovenija manjinski koproducent. Počeli smo da se širimo i izvan regiona. Već imamo koprodukcije sa zemljama koje nisu blizu Slovenije, nisu iz regiona. Ali, svakako saradnja sa zemljama iz naše bivše Jugoslavije će se sigurno nastaviti, na naše zadovoljstvo.

Iako će 27. Festival slovenskog filma Portorož oboriti rekorde posećenosti, pitamo Labovića koji je sledeći zadatak stavio pred sebe, gde vidi ovu tamičarsku smotru u bućnosti?

- Festival bi trebalo da razvija dodatne programe, koje sada ne može zbog ograničenih mogućnosti. Na svakom festivalu najbitniji su dobri filmovi. A osobito na nacionalnom festivalu, gde ne možeš da biraš sve po svom ukusu iz svetske kinematografije, već praviš program iz onoga što imaš u tekućoj produkcijskoj godini. S obzirom da se pred slovenačkim filmom otvaraju nove mogućnosti, to znači da će biti više filmova, zbog čega će možda koncept festivala morati malo da se modifikuje. Ali, mislim da je dosta dobar. Nisam veliki poklonik toga da na nacionalnim festivalima ima previše međunarodnih programa. Svima koji se zalažu da se fokus stavi na međunarodni karakter uvek kažem da je ovo nacionalni festival.

A pošto je kod nas, u Srbiji nedavno najavljeno da ćemo sledeće godine dobiti Festival nacionalnog filma na Zlatiboru, pitamo za kraj Bojana Labovića misli li da je Slovenija poslužila kao primer?

- Ako sam bilo šta uradio kao direktor Festivala slovenskog filma u tom smislu veoma me to raduje. I raduje me da će i Srbija dobiti takav festival. Jer, jedino mi, ovde u Sloveniji, kao i Hrvati u regionu imamo nacionalne festivale. Ako smo mi tome doprineli - super. Znam da svi koji iz regiona dolaze na naš festival vide da imamo dobar, nacionalni koncept, a i ovde, u Portorožu se uvek dobro osećaju.

Bonus video: Meg Rajan u Sarajevu