"Vlada otela srpski paviljon": Selaković i Tamara Vučić otvorili izložbu na Venecijanskom bijenalu, neki posetioci protestovali

Izložba obuhvata ciklus radova koji propituju odnos istorije i identiteta, otvarajući pitanje kako pojedinac opstaje pod pritiskom prošlosti i ideologije.

Đaković je za instalaciju u Veneciji odabrao hiljade artefakata iz svog arhiva koji je prikupljao godinama, uključujući kofere iz Aušvica, koje mu je dala rodbina žrtava tog koncentracionog logora. Ličnu sudbinu želeo je da povež e sa sudbinom naroda koji je prošao kroz svojevrsnu golgotu tokom istorije, ali je opstao i ostao samosvojan.

Otvarajući izložbu Đakovića i kustosa Tomaša Koudele, ministar kulture Nikola Selaković rekao je da izložba “Od golgote do vaskrsa” odgovara na temu “U molskim ključevima” umetničke direktorke 61. Bijenala umetnosti Kojo Kou kroz individualno iskustvo, kolektivno pamćenje i univerzalnu ljudsku sudbinu.

Istakao je da Đaković vizuelnim prikazima i “tihim i jakim svedočanstvima, propituje odnos istorije i identiteta”, suočavajući posetioce sa procesima u kojima se čovek oblikuje i preoblikuje silama istorije.

Selaković se osvrnuo i na kritike i, kako je naveo, govor mržnje upućen na račun Đakovićeve postavke pre otvaranja, navodeći da autentična univerzalnost izvire iz posebnosti iskustva jednog naroda, a da negiranje tog elementarnog uvida predstavlja samo poklič autošovinizma ili provincijalnosti, kojima nije mesto u ozbiljnom pristupu umetnosti.

Ministar je, kao i supruga predsednika Srbije Tamara Vučić, podsetio na vizionarstvo kneza Pavla Karađorđevića koji je 1938. godine inicirao kupovinu prostora u Đardinima, zahvaljujući čemu Srbija ima paviljon u Veneciji – nekadašnji jugoslovenski.

Tamara Vučić rekla je da je kupovina paviljona u Đardinima bila poruka da “kulturnu politiku smatramo sredstvom razumevanja, da umetnost može biti univerzalni diplomatski jezik, neretko i snažniji od politike”, te da je ona “presek individualnosti i univerzalnog božanskog poretka”.

Navodeći da kupovina paviljona nije bila slučajnost, Tamara Vučić istakla je i da mir nije slučajnost, već svesna odluka, a da je umetnost njegov najtrajniji saveznik.

- Ne smemo zaboraviti da je 1938. poslednja godina mira na podeljenom starom kontinentu. Upravo u takvom istorijskom trenutku, na samoj ivici sunovrata, nastajale su dalekovide inicijative koje su u kulturi videle šansu za premošćavanje podela i postavljanje temelja budućnosti - rekla je Tamara Vučić.

Predstavnik Srbije u Veneciji je nepoznat većini aktera domaće umetničke scene, koji su posle njegovog izbora pokrenuli onlajn peticiju kojom su zatražili povlačenje te odluke, uz poziv svim kolegama, umetnicima, teoretičarima, kustosima i građanima da se pridruže i jasno kažu "ne" isključenju struke i nameštanju konkursa u kulturi, kako bi zajedno ustali u odbranu autonomije umetničke struke i sprečili dalju degradaciju savremenog stvaralaštva, manipulaciju i instrumentalizaciju umetnosti.

"Smatramo da je njegov izbor rezultat neprofesionalnog i netransparentnog postupka Komisije koja je zloupotrebila svoju nadležnost, a ne rezultat vrednovanja savremenog umetničkog stvaralaštva i reprezentativnosti za domaću i svetsku kulturnu scenu", naveli su potpisnici peticije, a neki od posetilaca na otvaranju izložbe nosili su bedeževe s natpisom "Vlada je otela srpski paviljon".

Đaković je, kako je naveo u biografiji na svom sajtu, najveći broj samostalnih izložbi imao u Češkoj, u kojoj živi i radi već decenjama.

U Beogradu je izlagao 2009. godine u tadašnjoj galeriji Progres, a poslednji put 2018. godine u galeriji Doma Vojske Srbije, kada se predstavio izložbom sličnog naziva kao projekat kojim je konkurisao za 61. Bijenale u Veneciji - “Golgota i Vaskrs”.

Za učešće na Bijenalu u Veneciji predložio ga je Arhiv Vojvodine, a organizator nastupa je Muzej grada Beograda.