EU sa Tobom – za prilike na Zapadnom Balkanu

„Podrška EU nije apstraktna. Ona se vidi na ulicama naših gradova, u poslovima koje vode naši susedi i u prilikama koje naši mladi ostvaruju“, izjavila je Plamena Halacheva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, otvarajući plenarni deo. Ovaj pristup odredio je ton celog događaja: prelazak sa jezika politike na stvarno životno iskustvo.

Marie Brancaleone iz Generalnog direktorata za proširenje i istočno susedstvo, podsetila je učesnike da je proces pristupanja EU, u svojoj suštini, proces transformacije koji utiče na svakodnevni život, od vazduha koji ljudi udišu do tržišta na koja plasiraju svoje proizvode. Raluca Costache, voditeljka WeBalkans programa, i Selena Tasić, menadžerka za javnu diplomatiju, zatim su predstavile kampanju EU sa Tobom kao vezu između regionalnih reformi i građana čije živote te reforme treba da unaprede.

Od istraživačkih laboratorija do globalnih tržišta

Jutarnji „Lightning talk“ održao je Oskar Marko, direktor Centra za informacione tehnologije Instituta BioSense iz Srbije. Njegova poruka bila je jasna: prilike koje nudi EU daju rezultate kada institucije znaju kako da ih iskoriste. BioSense je razvio praksu korišćenja Horizon Europe grantova za inovacije u poljoprivredi značajne za poljoprivrednike širom regiona, dokaz da je put od EU finansiranja do stvarnog efekta kraći nego što se često misli.

Tri razgovora, jedna poruka

Tematski paneli koji su usledili prikazali su ekonomsku sliku Zapadnog Balkana iz tri različite perspektive.

U sesiji posvećenoj WBIF-u, koju je moderirao Filip Lukić N1, šest govornika prikazalo je kako je Investicioni okvir za Zapadni Balkan mobilisao gotovo 9 milijardi evra i podržao više od 600.000 preduzeća širom regiona. Benedykt Klimowski iz Evropske komisije sažeo je to jednostavno: „Kada vam lokalna banka ponudi bolje uslove, iza toga stoji podrška EU.“

Edina Hadžić, osnivačica bh. brenda održive mode „Sugar on Top“, naglasila je prednost manjeg tržišta: „Morate biti iskreni o tome gde se nalazite. Sve se svodi na stvarnu transparentnost.“ S druge strane, Tina Mihajlović, suosnivačica AI startapa u solarnoj energiji Solarise Technologies iz Srbije, govorila je o jazu između tehničkog znanja i spremnosti za tržište, kao i o ulozi mentorstva u njegovom prevazilaženju.

Panel koji je podržao EBRD moderirala je Aleksandra Vukosavljević, direktorka za Finansijske institucije za Zapadni Balkan i Istočnu Evropu. Razgovor se fokusirao na zelena i konkurentna mala i srednja preduzeća. Zaključak je bio jasan: održivost više nije izbor, već nužnost nametnuta zahtevima tržišta, rastućim troškovima energije i pristupom finansiranju. ESG standardi danas su ključni faktor u odlučivanju banaka i investitora. S obzirom na to da MSP čine 98–99% kompanija u regionu, pitanje njihovog usklađivanja sa EU standardima uz istovremeno konkurisanje na većim tržištima nalazi se u samom središtu ekonomskog razvoja.

Treći panel, uz učešće Delegacija EU iz regiona i uz moderaciju Marie Brancaleone, bavio se Planom rasta za Zapadni Balkan kao okvirom za ekonomsku transformaciju. Predstavnici svih šest ekonomija razgovarali su o tome kako izgleda naredna faza integracije na terenu.

Poruke koje šaljemo

Prvi dan završen je diskusijom koja je jasno istakla svrhu događaja. Novinarke Greta Topjana iz Albanije i Višnja Višnjić Milić iz Srbije zajedno sa WeBalkans timom dale su pregled ključnih poruka i govorile o tome kako priče o EU putuju i gde se gube. Ključna poruka bila je da programi i finansijski instrumenti postoje, ali su nedovoljno iskorišćeni zbog fragmentisane komunikacije i nedovoljne vidljivosti. Upravo zatvaranje tog jaza bio je cilj Kreativnog HUB-a.

Drugi dan: od politika do komunikacije

Tokom drugog dana prešlo se iz diskusije u produkciju. U okviru Laboratorije za kreiranje sadržaja i produkciju, koju su vodili Samra Lučkin, Arian Rexhepi, Vullnet Gacaferri i Stanislava Marojević, učesnici su podeljeni u radne grupe kako bi razgovore iz prethodnog dana pretvorili u zanimljiv i deljiv sadržaj — objave za društvene mreže, fotografije, kratke izjave, intervjue s učesnicima, kao i planove za duže video forme i novinarske priče koje će biti objavljene u sedmicama koje slede. Istovremeno, u drugoj sali WeBalkans partnerska mreža omogućila je učesnicima da kroz kratka, petominutna predstavljanja svog rada pronađu nove saradnike i povežu se s partnerima iz cele regije.

Rezultati tog rada trajaće i nakon samog događaja, na WeBalkans platformama, partnerskim kanalima i društvenim mrežama, gde nova generacija građana Zapadnog Balkana susreće EU kao partnera u svakodnevnom životu.

EU sa Tobom

Beogradski „Kreativni HUB“ prvi je u nizu događaja koje WeBalkans organizuje u okviru kampanje EU sa Tobom širom regiona. U narednim sedmicama, na digitalnim kanalima WeBalkans biće objavljene nove priče i aktivnosti iz kampanje.