U kreiranju aktuelne krizne političke scene mnogih zemalja uočljiva je sličnost s tom već viđenom istorijskom mustrom: ključa teorija zavera, spoljni neprijatelj, odbrana nacije, sveta, vođa kao spasilac, svetla budućnost...
Prvog Tuluz Lotreka iz privatne zbirke video sam početkom 80-tih u kući Vinetuovog oca, filmskog naravno i prvog muža Mire Stupice. Iz kuće Mavida Popovića, nadomak Čuburskog parka, pored drugih slika pamtim jedan ružičasti plakat. Na vrhu ispisana 1941. Ispod datum 25. mart u nastavku: Prijatelj svoga doma. U narednom redu drugi datum 27. mart Prijatelj Gornjeg doma.
Prvo vredno delo poznatog slikara nije stiglo iz seta narudžbi direktora „Mulen ruža“ plakata na kojima otkriva beli, donji veš igračice. Sasvim dovoljno da članice „Lige za vrlinu i moralnost masa“ pokušaju da prekriju „nedoličnost“. Kasno, publika se odazvala pozivu kao i onom od 27. marta 1941. „Bolje rat – nego pakt“.
Iz ratnog špila kojim je ‘43. oblepljena Srbija stižu sledeće poruke: 25. mart Dao si reč – 27. mart Uprljao si čast; 25. Mart Pravi domaćin – 27 Mart Rob tuđina…
Ujka Semov kažiprst
Možda niste čuli za Džejmsa Montgomerija Flega ali njegov uprt kašiprst uz poruku I want you for U.S. army sa ratnog plakata iz 1917. teško je zaboraviti. Isti „Ujka Sem“ je i u Drugom svetskom ratu pozivao Amerikance na regrutaciju da bi 60-tih i sam bio regrutovan. Doduše u mirnodopskim projektima „pop-arta“.
Ono što je Fleg bio za američki ratni plakat to je Abram Gejms značio za britanski Drugog svetskog rata. Među prvima „Peri noge!“ – posle „bliskog susreta“ s opojnim mirisom vojnih spavaonica. Slede pozivi dobrovoljnim davaocima krvi, teritorijalcima, ženama da se pridruže vojnoj službi do upozoravajućih: „Tvoje pričanje može da ubije tvoje drugove!“.
Gejmsov najljući kritičar bio je premijer i slikar Vinston Čerčil, koji je baš kao i rajhkancelar Adolf Hitler najčešće slikao pejsaže. Čerčil je Gejmsu zamerao da su mu plakati nalik sovjetskim. Neke je vlastitom odlukom skidao sa zida. Bez obzira na premijersku ljutnju Gejms je tokom rata redovno dobijao narudžbine raznih ministarstava.
Bilo kakvo cepanje, dopisivanje prelepljivanje plakata tokom okupacije bilo je strogo zabranjeno. Već 14. aprila 1941. Nemci lepe „Oglas o zauzetoj jugoslovenskoj teritoriji“. Druga tačka Oglasa ne otvara prostor za dodatno tumačenja: „…cepanje i povređivanje zalepljenih objava…,smatraće se delom sabotaže i nasilja koje će se najstrože kazniti“. Slične objave nalazile su se na više mesta posle savezničkog bombardovanja Beograda 1944. kojim je upozoreno da svaka krađa napuštenih domova povlači smrtnu kaznu.
RAF nije laf
Upravo ta bomdardovanja – ne samo gradova u Srbiji – postala su materijal za nastavak rata drugim sredstvima. Plakatima. Na jednom od njih iz 1944. pilot RAF-a stoji nad civilnim žrtvama, razorenim crkvama i katedralama koji poručuje „Mi nosimo kulturu“. Drugi iz istog autorskog tima nosi naslov „Engleska Božićna poslanica“ uz poruku: „Gini srpski narode“.
Postoje jasne naznake da je jedan deo plakata koji reklamiraju nemačke vojne uspehe ili na direktan način tumače nemačku politiku u strateškim okvirima štampan direktno u Propagandnom odeljenju nemačke Vrhovne komande u Berlinu. Ovakvi plakati tipski su se radili za šire područje Evrope pod nemačkom kontrolom. Njihov sadržaj je univerzalan, a prevod prilagođen lokalnoj sredini u kojoj se distrubuira – objašnjava Darko Ćirić, viši kustos Muzeja grada Beograda. On je sa Biljanom Stanić autor knjige „Vreme na zidu“ (Muzej grada Beograda) kojom precizno prate i tumače poruke ne samo političkog, ratnog već i poratnog plakata. Sve do 2000. godine.
Ta „zvona na uzbunu“ posredstvom nemačkih propagandnih plakata tokom Drugog svetskog rata bila su usmerena na „borbu za spas Srbije od aveti i nosilaca smrtnih pretnji“. Opasnosti koja ne preti samo Srbiji već i Evropi: komunizam, boljševizam, partizani, petokraka, Staljin, Tito… Otuda se u tim porukama pliva u krvi dok se sa plakata bekelje kosači smrti. Plakati su pokrivali sve državne ustanove, bioskope, kafane, trgovine, hotele, železničke stanice…
Antimasonska izložba u Beogradu
Na nemačkim plakatima Jevreji su godinama pre rata zauzimali posebno mesto. Prikazivani su kao brutalni kapitalisti, lihvari, gospodari tokova novca i svetske politike uz svesrdnu podršku masona i boljševika. U Beogradu oktobra ‘41 vlada Milana Nedića organizovala je veliku antimasonsku izložbu. Najavljivana je pitanjem „Ko su grobari srpskog naroda?“. Tako su na jednom mestu ovešani svi kreatori svetskih zavera: masoni, Jevreji, boljševici kao proverene, stare mete nacista. Izložbu su finansirali Nemci kako bi se ovdašnje stanovništvo uverilo u postojanje globalne zavere.
U aktuelnom kreiranju krizne političke scene mnogih zemalja uočljiva je sličnost s tom već viđenom istorijskom mustrom: ključa teorija zavera, spoljni neprijatelj koji nemiruje, odbrana nacije, sveta, vođa kao spasilac, akciono jedinstvo, svetla budućnost…
Obešeni na licu mesta
Objave, saopštenja okupacionih vlasti nisu bila usmerena samo koju stranu trotoara koristiti već su služila i da zastraše: „Selo Skela je spaljivanjem sravnjeno sa zemljom“ jer su „neki stanovnici sela znali da će komunistčka banda pucati na nemačko vojno vozilo“ pa su zato „oni muški stanovnici sela čije je saučesništvo utvrđeno streljani“ dok je „pedeset komunista obešeno na licu mesta.“
Centralni pres biro srpske vlade na čelu sa Đorđem Perićem, kasnije preimenovan u Odeljenje državne propagande Predsedništva Ministarskog savete vlade Milana Nedića, organizovan je u dva odseka: Odsek za štampu i Odsek za opštu propagandu pored ostalog zadužen za produkciju i distribuciju plakata.
Jedini plakat za koji možemo, istina posrednim putem, pouzdano da utvrdimo autora je poznat motiv „Majko Srbijo, pomozi“ – navodi Ćirić. Ovaj dramatičan apel za pomoć izbeglicama široko ekploatisan tokom rata delo je velikog srpskog crtača karikaturiste i slikara Dragoslava Stojanovića. Zbog rada na ovom plakatu kao i drugih crteža, bez političke konotacije objavljenih u štampi tokom rata janura 1945. Stojanović je isključen iz ULUS-a, posle čega je streljan. Poslednji ratni plakat u Beogradu postavljen je deset dana pre konačnog oslobođenja grada 1944. godine.
Bonus video: Najstariji murali u Beogradu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar