Foto-istorija: Ulazak Cuce Sokić u carstvo mode

Sa Ljubicom Cucom Sokić upoznao me je kasnih 70-tih Slavoljub Ćirić, poznatiji kao Ćira, alfa i omega Galerije Kulturnog centra. Svedok svih otvaranja i prinudnih zatvaranja izložbi u  prestižnom velegradskom izložbenom prostoru. Dok sam studirao vozio sam za “Avis-rentakar”: od obrenovačkih gusaka u ford-tranzitu za Bajfordov “Poletarac” do guvernera Narodne banke Argentine i članove brojnih stranih delegacija u skupocenim limuzinama. Špartao Jugoslavijom uzduž i popreko. Zarađenim novcem kupovao sam slike. Ne samo poznatih slikara već i onih koji će se godinama kasnije pojaviti na horizontu. Mom izboru najbliži oni koji su izlazili iz Miševićeve, Srbinovićeve, Reljićeve i klase Anđelke Bojović. Premda je Reljićeva ležala na leđima sjajnog, prerano preminulog, slikara i profesora Dušana Jevtovića. Kod grafičara Emir Dragulj, pre njega Nagorni. 

Utabana slikarska staza

Po Cuci Sokić mogli ste da navijete sat, na njenoj, već utabanoj stazi od Dečanske do ateljea u Kolarčevoj zadužbini. Uvek je išla sunčanom stranom ulice. Najčešće u laganoj “slikarskoj” antilop jakni-sakou boje umbre, nešto svetlijoj, ravnoj suknji od tvida i ravnim cipelama, mokasinama. Veći deo prostranog ateljea u koji se uselila 1960. zauzimale su slike. Gotovo do poslednje poleđinom okrenute. Lice samo nekolikih, na kojima je radila i par spremljenih za prodaju, sa kojom uopšte nije žurila. I opremom slike zadržala je duh i dah proteklih vremena. Platneni paspartu boje peska oivičen tankom lajsnom prirodne boje drveta. Tu opremu zadržala je do poslednjeg poteza na platnu. Susreti, razgovori o slikama, slikarstvu, studentima, prilikama i neprilikama, Parizu, ”Desetorici”…, proizveli su kod mene brzopleti zaključak da o Cuci, manje-više, sve znam. 

Olga Kešeljević i Mark Barbeze

A onda me je prošle godine, ne prvi put,  u “kućicu” vratila Dijana Metlić, profesor  istorije umetnosti na Akademiji umetnosti  novosadskog Univerziteta. Prvi put to je učinila knjigom takođe: “Stenli Kjubrik: između slikarstva i filma” (Filmski centar Srbije). Ovoga puta otrežnjenje stiže sa “Olgom Kešeljević  i Mark Barbezaom” - Jednom sasvim (ne)običnom srpsko-francuskom vezom” (Galerija Matice srpske). Dijana otkriva, verujem ne samo meni, jednu nepoznatu Cucu Sokić. Modne i ilustracije za kozmetičke proizvode francuske farmaceutske kompanije “Žifre-Barbeze”.A sve je počelo od Pariza, druženja, prijateljstva, umetnosti nastavljenog, ugošćenog na platnu Bogdana Šuputa, koga 1942.  u novosadskoj raciji streljaju mađarski fašisti. Slika  “Kafana u Parizu” na kojoj su pored Cuce, Peđa Milosavljević i Olga Kešeljević. Jedna slika - jedna priča. Na ovoj ih je toliko da to već nisu priče, postaju saga. Kako videti, progledati? Zagrebati znači narušiti, izazvati, često i pokvariti. Metlićeva ispod teksture i iza Šuputove slike otvara niše. U jednoj Kokto, drugoj Žene, trećoj Arto, nešto većoj Alberto i Dijego Đakometi, Kami, Sartr, Tabaković, Peđa, Cuca, Lubarda, Gvozdenović… 

Uporno i strpljivo otkrila je sve pritoke, ponornice koje vode do kulturno-umetničke delte, ognjišta Kešeljević-Barbeze. Olga Kešeljević Barbeze, istoričarka umetnosti i glumica preminula je pre šest godina u Parizu, u 102 godini. Ona i suprug Mark Barbeze, suvlasnik farmaceutske kompanije vremenom su osnovali i izdavačku kuću koju krajem prošlog veka, pred smrt Marka, preuzima “Galimar”. Cuca Sokić je sredinom 30-tih radila ilustracije za “Pravdu”. Bila je i strip crtač tog predratnog dnevnika. List je bio u vlasništvu njenog oca Manojla Sokić, koga je Cuca prvi put videla sa četiri godine (1918.). Dočekala ga je  rečima: “Ja tebe znam sa slike”. 

Lipov čaj po Cucinom “receptu”

Cuca je i posle rata ne Velikog, ali ništa manjeg Drugog, poput mnogih poznatih slikara ilustrovala knjige za decu i tada visokotiražne časopise za najmlađe poput “Poletarca”, “Zmaja” i “Pionirskih novina”. Naslovne strane knjiga iz edicje “Lastavica”, “Jelen”, “Zlatna knjiga”, “Zlatno kolo”, potpisivali su i Mića Popović, Edo Murtić, Prica, Vaništa...Na tragu tih Cucinih ilustracija za decu nalazi se, rekao bih, i rešenje za lekovite čajeve francuske farmaceutske kompanije “Žifre-Barbeza”. Gotovo edukativna poruka najmlađem uzrastu o prirodnim, organskim sastojcima čaja. U razgovoru sa dr Miomirom Gatalovićem Metlićeva saznaje da je Olgin suprug Mark bio oduševljen lekovitim travama i blagotvornim biljem rasutim po raznim krajevima Srbije. Barbeza je išao korak dalje. Sklopio je ugovor sa dobavljačima iz Srbije koji su prikupljali i slali određene biljne vrste u Francusku, od koji su nastajale mešavine čajeva koje su proizvodili u  fabrici u Desinu.

O ilustracijama Cuce Sokić za ovu farmaceutsku kompaniju malo se znalo. Izložbom u Narodnoj biblioteci Srbije kao i pratećom publikacijom istoričarke umetnosti Gorane Stevanović proširena su saznanja o radu poznate srpske slikarke. Druge ilustracije neočekivani su Cucin odgovor i ulazak u, za nju, nedodirnuti prostor mode i industrije lepote. Od farbi za kosu, lakove za nokte do pomada za lice i ruke kao i reklamu za oksigenizovanu vodu - zaštitni znak francuske kompanije.

Vredna zbirka preko noći nestala

Pred samim vratima SANU smelo je, pre toga, zakoračila u modnu ilustraciju. Kako je smelost očekivala i od svojih studenata tako ni sama nije ustuknula pred novim izazovom. Taj vetar u njena leđa po pravilu je stizao iz Francuske. U nekim rešenjima Dijana Metlić zapaža nove iskorake:Kombinujući apstrakciju i figuraciju ona realizuje interesantna rešenja na indigo plavoj pozadini, s devojkama koje poziraju i zavodljivo nameštaju kosu, odevene u jednostavne, strukirane haljine s uskim tekstilnim kaišem, ispod kojeg se šire u punu suknju. Fovistička paleta jarko crvene, žute i različitih nijansi zelene boje u potpunoj su suprotnosti s monolitno rešenom sivom odećom za Barbezaove ilustracije.

Na jednoj od slikanih minijatura devojka je odevena u raskošnu zelenu korset–haljinu bez rukava, dok su oko nje nalepljeni žuti i svetlozeleni petougao kao i crveni pravougaonik, mogu protumačiti kao paleta dostupnih boja za ponuđenu kolekciju - tumači Metlićeva.Izuzetna umetnička kolekcija slika, knjiga, prepiske prošla je kao prazan autobus bez ikakve reakcije i interesa državne kulturne politike. Štrpkana pojedinačnim otkupima, tu i tamo aukcijama kopnila je…  I tako je vredna zbirka Kešeljević-Barbeza preko noći jednostavno nestala - zaključuje dr Dijana Metlić. Bonus video:Krađa umetničkih dela

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortikradjaumetnickihdelads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2459088"]