Izložba "Dva pogleda na svet (mozaici vremena, simbola i emocija)" Čile David i Andree Nemet biće otvorena večeras u 19 časova u Galeriji SULUV u Novom Sadu.
Postavka dve autorke, koja „nameće“ pitanje koliko se u današnjem vremenu pojavom novih tehnologija promenio odnos čoveka prema umetnostima, odvijaće se od večeras do 16. decembra.
Autorke izložbe su Čila David, dugogodišnji fotoreporter lista „Magyar Szo“, jedinog dnevnog lista mađarske nacionalne manjine u Vojvodini, koja je svesna da zlatno doba fotografije polako postaje deo istorije i pamti eru analogne tehnologije kojoj se polako gubi trag; i Andrea Nemet, student druge godine Akademije umetnosti u Novom Sadu, rođena u vreme ekspanzije digitalne tehnologije, koja poznaje samo svet u kojem je manipulacija virtuelnom stvarnošću na dohvat ruke.
Autorke su majka i ćerka i taj dualizam je sastavni deo cele postavke, navodi se u saopštenju SULUV-a. Da li će tradicionalne vrednosti koje su vekovima potvrđivale svoju umetnost u trajanju, zameniti one izražavane sredstvima koje stvaraju virtuelnu stvarnost i ostavljaju iza sebe samo zapis trenutka u kom su nastale i kakav nosač memorije može da ih sačuva za buduće generacije, još su neka od pitanja koja otvara ova izložba, interaktivnog karaktera.
„Osećaj ljudske superiornosti počiva na iluziji. Početak dana označen je svitanjem. Prvim zrakom sunca, koji se pomoli s Istoka. Dan je dakle svetlost. A svetlost je život. Noć kao odsustvo sunca, jeste tek nešto poput male smrti. Sedam hiljada godina naše pisane civilizacije, živimo u uverenju da je svetlost pravilo. A tama tek prelaz između dva života. Stvari u Vasioni zapravo stoje potpuno drugačije. Ona je ispunjena beskrajnom tamom u kojoj je svetlost redak i neizreciv blagoslov. Svaki, pa i najmanji zrak svetlosti, jeste nešto poput zvezdanog praha. Onog kojim je i čovek posut. Kada bismo se suočili sa tom realnošću, zasigurno bismo se osećali tragično usamljenim. Sasvim verovatno i bespomoćno uplašenim. Svetlost je sa aspekta Vaseljene iluzija. Ali u njoj je sabrana sva naša vera i nada. I možda zarad te svesti, koju u sebi duboko nosimo, svuda oko sebe tražimo `svetlopisce`. Ljude koji talentom i vlastitom osećajnošću, svaki zrak koji upiju, drugima učine još vidljivijim“, zapisao je Ilija Tucić.
Ovaj zapis koristi se u sklopu postavke, a Tucić još beleži:
„Svojim fotoaparatima sabiraju svetlost, a onda nam isporučuju Istine veće od nas samih. I naravno… istim tim fotoaparatom bez i najmanje straha, koračaju svetom novih tehnologija. Intuicijom rođenog svetlopisca, oni znaju: Pravi umetnik na svakom zidu – napraviće prozor“.
Bonus video: Sava Šumanović, slikarstvo, Srem