Čiji je Geca Kon: Trvenja oko najstarije knjižare na Balkanu

"Pre tačno 76 godina, osnovano je Izdavačko preduzeće 'Prosveta'. Verovatno bismo i obeležili ovaj rođendan kako dolikuje, da je u "Prosveti" ostao još neko od zaposlenih. Ali zahvaljujući rukovodstvu postavljenom od strane Ministarstva privrede sa zadatkom da zatvori 'Prosvetu', možda se ovog datuma prisećamo poslednjii put. U 'Prosveti' nije ostao niko od zaposlenih. Ostao je Odbor direktora od tri člana u firmi bez zaposlenih. To je, kažu, po zakonu. Primaju mesečne apanaže i ne rade ništa. Svi zaposleni su, ne svojom voljom, prebačeni u 'Službeni glasnik'. Oni koji 'ponudu' nisu prihvatili, dobili su otkaz. Knjižaru 'Geca Kon', koja je trenutno u finalnoj fazi renoviranja, nakon završetka preuzeće na upravljanje 'Službeni glasnik', uz mesečnu naknadu za zakup po ceni koja je znatno manja od tržišne. Ali, kad veliki bace oko na male i uz to su još bliski vlastima, onda oni dobiju sve što požele", piše Marijana Milenković, doskorašnja urednica elektronskih izdanja u ovoj izdavačkoj kući, na zvaničnoj stranici IP "Prosveta - Beograd" na Fejsbuku.Marijana Milenković u razgovoru za Nova.rs potvrđuje da stoji iza napisanog na Fejsbuk stranici, gde navodi i da "trojica direktora koji čine rukovodstvo 'Prosvete' nikad u životu nisu imali dodirnih tačaka sa izdavaštvom"."Umesto da za 'Prosvetu' bude nadležno Ministarstvo kulture i da ovu izdavačku kuću zaštiti kao nacionalno blago (što ona i jeste), 'Prosveta' je u nadležnosti Ministarstava privrede i tretira se kao 'subjekt privatizacije'. Novo rukovodstvo odrađuje posao za koji je postavljeno - u tajnosti gasi 'Prosvetu' pod plaštom 'strateške saradnje' sa 'Službenim glasnikom'. Prethodne godine bile su teške za 'Prosvetu', ali korak po korak vraćali smo se na scenu. Uprkos teškoćama, probali smo da očuvamo ime koje ima značaj u kulturnoj istoriji Srbije, pa čak i Balkana. Onda su došli divlji i isterali pitome. Kultura se u ovoj zemlji tretira kao zadnja rupa na svirali, nije to ništa novo. A nas je bilo malo i naš glas se nije daleko čuo. Ovo je možda poslednji pokušaj da nas neko čuje. Ako već nije kasno", zaključuje ona u postu.

U razgovoru za Nova.rs ona i njena koleginica Ljubica Stjepanović Muhić, nekadašnja predsednica sindikata zaposlenih u "Prosveti" i predsednica akcionara među fizičkim licima, iza koje je i štrajk od 252 dana iz 2010. godine, kada su knjižari takođe tražili da "Geca Kon" bude zaštićen, navode da je ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji između "Prosvete" i "Službenog glasnika", potpisan pre oko godinu dana, trebalo da usvoji i Skupština akcionara.- Taj ugovor nikada nije ni predložen Skupštini akcionara, a to po zakonu ona mora da usvoji. "Službeni glasnik” je prema tom ugovoru trebalo da preuzme knjižaru "Geca Kon", naš priručni magacin kod Pančevačkog mosta, našu knjižaru u Makenzijevoj ulici, trenutno izdatu drugome. Ali su praktično uzeli u zakup celu knjižaru "Geca Kon" i trebalo je da preuzmu sve radnike i rasporede ih na mesta slična onima na kojima su radili u "Prosveti". Šestoro kolega je to prihvatilo, ja nisam i dobila sam odmah otkaz. Troje su knjižari, jedan magacioner i troje nas bilo je u redakciji. Bilo nas je malo, pa smo radili svi sve što je trebalo. Nije meni problem da radim u knjižari, ali u životu nisam radila u maloprodaji. Mogla bih to i da naučim, ali je to i stvar principa - navodi Marijana Milenković.

Ona dodaje da su "trenutno u firmi ostali generalni direktor, još dva člana odbora direktora, i jedna koleginica po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, nije dakle stalno zaposlena, i radi računovodstvo".- Kako je moguće da nema nijednog radnika, a ima tri direktora? Tročlani odbor direktora je imenovalo Ministarstvo privrede. Generalni direktor dr Branislav Vukasović ujedno je i zastupnik kapitala, što znači da sam sebe kontroliše. Predsednik odbora direktora je Miloš Stojilković, a u odboru je i Igor Kabiljagić iz Ministarstva privrede, iako on po zakonu ne bi mogao da bude u tom telu. Oni su ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji proglasili tajnom, čak i za akcionare, a mi smo otvoreno akcionarsko društvo. Državna preduzeća imaju 89 odsto akcija, a 11 odsto imamo mi kao fizička lica - navodi Ljubica Stjepanović Muhić.Čija je zgrada u kojoj je knjižara?Celu priču oko knjižare "Geca Kon" dodatno usložnjavaju dve činjenice. Prvo, "Prosveta" je na listi 24 sporne privatizacije, a pre više godina otvoreno je i pitanje restitucije zgrade u kojoj je 1901. knjižara otvorena.Naše sagovornice ukazuju i na tačku devet iz sporazuma, prema kojoj je "Službeni glasnik" u slučaju prodaje zgrade dužan da se iseli u roku od 30 dana.- Zašto je uneta ta tačka? Zgrada u kojoj je knjižara "Geca Kon" je i predmet restitucije. Strahinja Sekulić kaže da je ceo predmet sada na sudu, da treba da bude određen krug naslednika, a ako to ne bude moguće, da onda zgrada pripada Jevrejskoj opštini. Pre dva leta dolazila je i rodbina Gece Kona kod nas u knjižaru iz Švedske, šalili se sa nama da su nam oni nove gazde - priča Ljubica Stjepanović Muhić.- Zahtev za restituciju podneli su i Jevrejska opština, a i neki navodni naslednici Gece Kona. Ti navodni naslednici, iako se tvrdilo da on nema naslednike, pojavili su se, i oni su naslednici po nekoj liniji od nekog zeta, što je malo neobično, dobili su vreme da dostave dokumentaciju da dokažu da su pravi naslednici. I onda je direktor Vukasović pričao kako je dobio uveravanja od Agencije za restituciju da to sigurno neće biti rešeno u narednih pet godina i da je zbog toga sklopljen ugovor na to vreme sa "Službenim glasnikom" - priča Marijana Milenković.Renoviranje iz kredita Fonda za razvojRenoviranje zgrade počelo u avgustu i trebalo je da traje do početka oktobra, ali je rok produžavan i završeno je do polovine novembra, pričaju naše sagovornice. "Službeni glasnik" sada, kao zakupac, sređuje enterijer. Sređivanje enterijera finansira novi zakupac, dodaju naše sagovornice, a zgrada je renovirana iz kredita koji je "Prosveta" dobila od republičkog Fonda za razvoj koji je takođe jedan od akcionara "Prosvete", sa 17 odsto kapitala.

- Zahtev za kredit je podneo još bivši direktor Dragan Milenković u ferbruaru 2019. i oni su sa tim prilično odugovlačili. Imali smo poplave u podrumu 2018. i prošle godine u junu, kada su bile one velike kiše, i to je bilo ozbiljno. Milenković je tada sve alarmirao i ukazivao koliko je stanje ozbiljno. Kada je on smenjen, u oktobru prošle godine došao je Vukasović i dve nedelje kasnije dobijen je kredit od oko 25 miliona dinara od Fonda, to je iskorišćeno za plaćanje zaostalih obaveza i regulisanje trenutnog poslovanja. Do kraja godine dobijen je još jedan kredit od osam miliona, za održavanje tekućeg poslovanja, i kredit od 24 miliona koji je trebalo da služi za obnovu knjižare. Onda je u maju ove godine dobijen kredit od 12 miliona kao pomoć za ugrožene pandemijom, jer “Prosveta” kao akcionarsko društvo nije imala prava da dobije onu pomoć države, i onda je još jedan kredit od pet miliona tražen u septembru, pošto je izvođač radova tada rekao da je naišao na neke neplanirane radove koji moraju da se izvrše. Za te radove je, dakle, iskorišćeno 29 miliona iz kredita - kaže Marijana Milenković.Ljubica Stjepanović Muhić pita se i šta je toliko moglo da košta jer je "za taj novac mogla da bude izgrađena cela zgrada".- Cela priča oko "Prosvete" i knjižare "Geca Kon" vodi se zbog lokacije i neko će ovako da dobije prostor na dobroj lokaciji. Samo da se ne ponovi priča kao sa IPS-om. Grad bi trebalo da preuzme knjižaru i da ona bude gradska, jer je, osim što je najstarija na Balkanu, ova knjižara zaštićena i kao spomenik kulture - zaključuje Ljubica Muhić.Komentar na ove navode pokušali smo da dobijemo i od generalnog direktora "Prosvete" dr Branislava Vukasovića. Međutim, Vukasović se nije do objavljivanja ovog teksta odazivao na naše pozive na nama dva poznata broja telefona, niti je odgovarao na poruke.*Odgovor "Službenog glasnika" na optužbe objavićemo u toku dana