Prvo beogradsko međunarodno baletsko takmičenje koje je bilo najavljeno 2019. za oktobar 2020, najpre je odložila pandemija korone, ali je već sledeće 2021. tadašnji i sadašnji odlazeći ministar kulture Maja Gojković potvrdila da se sve pomera za 2022. godinu. Takmičenje, zamišljeno kao podrška baletskom podmlatku Srbije, konačno će se održati od 10. do 12. novembra ali u Bolonji.
Razlozi su, kako u razgovoru za „Danas“ objašnjava Aja Jung, direktorka Nacionalne fondacije za umetničku igru, organizatora ovog takmičenja, nezainteresovanost nadležnih gradskih i republičkih institucija kulture.
– Projekat koji smo brižljivo pripremali bio je i namenjen i potreban Beogradu. Sreća je što nije i ugašen apsolutnom nevoljom Beograda. Sve što smo radili tokom nekoliko godina, postalo je primenljivo na oko samo 1.000 kilometara odavde. I to uz istinsku volju i dobrodošlicu gradskih vlasti i institucija kulture. Bolonja, glavni grad Emilije Romanje, širom otvorenih ruku dočekuje međunarodno takmičenje koje će dovesti baletske talente iz svih krajeva Italije, iz Litvanije, Portugala, Grčke, Srbije, Mađarske, Ukrajine, Bosne, Hrvatske, Poljske, a čiju organizaciju potpisuje mali tim našeg Beogradskog festivala igre i Nacionalne fondacije za igru – kaže Aja Jung.
Takmičenje u Bolonji Nacionalna fondacija za igru iz Beograda organizuje sa profesorima Baletskih akademija iz Beča i Budimpešte, a u saradnji sa Teatrom Duše, koje će biti centar događanja. Kad ste odlučili da se takmičenje preseli u Bolonju i zašto je izbran baš ovaj grad?
– Prepričavajući sve muke kroz koje sam prolazila pod ruku sa najboljim namerama, mojim italijanskim kolegama i bivšem ministru kulture Italije, naišla sam na interesovanje i podršku. Počeli smo da tražimo grad koji bi imao potencijal da prigrli ovaj događaj koji je Beograd odbacio. Tražili smo takođe grad koji ima veliki međunarodni aerodrom, ozbiljne smeštajne kapacitete i koji počinje na slovo B, kako ne bismo menjali logotip koji smo već napravili. Izbor je pao na Bolonju, ekonomski i sajamski epicentar Italije.
Jung će biti u žiriju i vodiće majsotske radionice. Takmičenje počinje 11. novembra.
– U Bolonju stižu pedagozi sa bogatim međunarodnim iskustvom, direktori škola i važnih trupa, kako bi mladima poklonili svoje znanje, ponudili mogućnosti za usavršavanje i angažmane. U okviru gala koncerata najavili smo izuzetne igrače u postavkama Jakopa Godanija, Paola Manđole i Valerija Longa, a diplomci iz Baletske škole Opere San Karlo iz Napulja izvodiće delove iz klasičnog repertoara. Tokom nedelju dana Bolonja će biti baletski epicentar Evrope. Scenu legendarnog Teatra Duše, koji ove godine obeležava svoju 200 sezonu, pretvaramo u mesto susreta slavnih umetnika i novih talenata. Pa neka igra počne, tamo gde su umetnost i budućnost – nasušna potreba.
Na pitanje kakvo je njeno mišljenje o srpskoj igračkoj sceni, odgovorila je:
– Naravno da nema zainteresovanih, a pošto se ništa ne preduzima biće ih sve manje. Ovde se više i ne prave audicije, nego ko god dođe mi ga ljubazno i svakodnevno molimo da ostane da svira ili igra. Nemamo drugog. Interesovanje se beleži pod mikroskopom i na nivou incidenta, jer se decenijama ne kreiraju baletski uzori, kao ni umetnička budućnost koju deca i roditelji mogu da zamisle. Mi kao društvo ne cenimo mlade umetnike. Naprotiv, njima se podsmevaju. Od drugara iz razreda koji rastu na rijalitiju i silikonima, preko mrzovoljnih nastavnika u školi, do vršnjaka iz kraja koji pljuckaju oko zgrade i šaraju po zidovima… To je tragedija do koje smo lagano, i bez opiranja stigli. Pri tom, kada govorimo o baletskim školama, mi mislimo na tri grada u celoj Srbiji. U Nišu, na primer, ne postoji nijedan baletski studio.
Sudeći prema do sada obavljenom programu 21. Beogradskog festivala, BFI ostaje u Beogradu.
– Mogla bih iz topa da nabrojim desetak evropskih gradova koji bi bili presrećni da neko može da im napravi sličan festival… Priznaćete, Beogradski festival igre je daleko iznad svega što Srbija ili region nude. Vidljiv na svetskoj mapi. Ipak, svake godine se mučimo iznova, noseći na svojim leđima ogromne frustracije i zlo jedne male zajednice i brojeći rane i uvrede od samozvanih nezavisnih, a zavisno zavidnih. Nekada me je inat pokretao, a danas razumem da sam neko vreme i energiju izgubila u kontaktu sa ljudima sa kojima, da nije bilo Festivala, ne bih ni klupu u parku podelila. Sa druge strane, pomogli smo brojnim mladim igračima, stvorili armiju verne i dragocene publike, gradili važna partnerstva i velika prijateljstva. Ako se osvrnem samo na dodelu priznanja #verujusebe, pre nekoliko večeri u našoj Fondaciji, ja sam zadovoljna. Koliko osmeha i nade! Na tom i nekim drugim tananim koncima Festival igre već godinama balansira. Usavršili smo i žongliranje, skok kroz vatreni kolut, stavljanje glave u lavlju čeljust… Videćemo dokle…
Ceo intervju Aje Jung pročitajte ovde.
Bonus video: Balet Ko to tamopeva u Ljubljani
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare