Alan Ford u Srbiji: Lažna epizoda sa Titom jedini fejk njuz

Ovo je siže "Bunkera", najprodavanije epizode stripa "Alan Ford", koji u stvari nije bio "Alan Ford". Ako vam ništa nije jasno, odgovor bi bio, kako bi se danas reklo, lažna vest. Ili popularnije "fake news".E, tako je slovenački list "Mladina" sebi napravio posao 1989. godine prodajući "nepostojeću" epizodu "Alana Forda", navodno cenzurisanu i držanu zbog Tita u bunkeru deceniju i nešto.A sve je to "zamrsio" jedan zagrebački ilustrator, fenomenalno imitirajući tvorce kultnog stripa Maksa Bunkera i Roberta Magnusa. I taj primerak "Mladine" ponosno je izložen u Muzeju Jugoslavija, kraj replike stolice ozloglašenog Broja Jedan.

To je i jedini "lažnjak" na izložbi "Alan Ford trči počasni krug", koja je od danas do 31. januara naredne godine otvorena u Muzeju Jugoslavije. Sve ostalo je stvarno. Uključujući u prva izdanja stripa – italijansko, srpsko i slovenačko.U ogromnom prostoru izložene su čak 152 originalne crtačke table iz prvih 75 izdanja kultnog stripa. Kako ulazite u prostor tako vas dočekuje razvučena policijska traka na kojoj je natpis "Stop, milicija" uz poruku kriminalca: "Ovde je bio Superhik koji krade siromašnima i daje bogatima".https://www.youtube.com/watch?v=BZ9mCqs48cw&feature=youtu.beSećate li se Alana Forda? Ili kada i gde ste ga čitali. Ako je verovati sećanju ili autorima izložbe, to je najčešće bilo - u dnevnoj sobi, klupi u parku, krišom tokom časova u školskim klupama, ali i u toaletu, tačnije na WC šolji.Otuda su svi ovi "objekti" prisutni na postavci, a ukrašeni su sa po nekoliko dobro očuvanih strip epizoda. Pa, i toalet papirom...

A ko je Alan Ford? Glavni lik istoimenog stripa, koji je stupio na scenu pre pola veka. U vreme kada je za superherojima vladala pomama.- A Alan je ultranaivni anti Džejms Bond, koji sasvim slučajno postaje član smotane grupe samozvanih tajnih agenata kojom upravlja metuzalemski drevni tiranin Broj Jedan u invalidskim kolicima. Oni su potpuno disfunkcionalni, nemaju nikakav trening za svoje "zvanje", uvek su gladni i kao takvi parodija čitavog žanra tajnih agenata koja je u to vreme imala vrhunac – podseća stručni saradnik na ovoj izložbi i autor knjige "Cvećarnica u Kući cveća" Lazar Džamić.Kada je svet ludeo za Bondom, autori "Alana Forda", Italijani Maks Bunker i Roberto Magnus, napravili su ne jednog, već sedam "tajnih agenata". I tako je rođena grupa TNT.- Tu je njegova visost Broj jedan, starkelja nepoznate dobi, koji non stop nešto komanduje, glup je do besvesti, ali ima malu crnu knjižicu. A setite se kako je u doba SFRJ ta knjižica važila za sinonim UDBE. Danas bismo mogli reći da je to bio Vikiliks pre Vikiliksa – priča autor izložbe, slovenački kolekcionar koji nam se ovako predstavlja: "Ja sam Rok Glavan. Godište rođenja: Alan Ford!"

I samo je taj Broj Jedan dokaz koliko je ovaj strip, koji uživa status institucije na ovim prostorima, bio vidovit…"Jao! Jao! Jao! Bla...bla..la… Ble ble ble...O čemu je riječ gospode? Nešto opasno? Nije valjda zarazno?", detalj je iz 64. po redu epizode iz 1974. godine koji je izložen.Nije li Sir Oliver, kao karikatura plemstva, oličenje karikaturalnog vremena u kome živimo. Ili Bob Rok, mali čovek velikog nosa. A trebalo je bude obrnuto. I hoće da postane lep i sakuplja novac da ide na operaciju. Nije li idealan za današnje rijaliti šou programe – pita Glavan.Pominje i Jeremiju i čitav repertoar njegovih "izmišljenih bolesti"..."Opet nisam mrtav. Ni sada mi nije uspelo", detalj je iz "Superhikovog velikog pothvata" iz 1973 godine, takođe uvršćenog na postavku.Šta tek reći o neprijateljima samozvane grupe detektiva koju sa 25 godina predvodi taj lepi Ford, oličenje Pitera O` Tula u stripu, koji ne izlazi iz svoje crne rolke, kao da je francuski egzistencijalista.- Grupa TNT zalaže se za svetski poredak, a ne onaj kakav priželjkuju političari. Ime njihovog neprijatelja izgovara se Tramp. To je bogataš koji želi da zavlada svetom…. Imamo i Antiseptika koji želi da pokori svet kako bi svi išli sa maskama. A gde smo sada? Pre 50 godina strip je predvideo budućnost sveta – smatra Glavan.Broj jedan je čovek koji je bio u svim sistemima i borio se sa svim ljudima, čak i Napoleonom. I na ovoj postavci je, prema rečima Glavana, 20 originalnih slika iz priče o Napoleonu.Postavljene su nedaleko od replike njegove stolice, koju Lazar Džamić naziva "trenutno najboljim mestom u Beogradu za selfi".

O samoj postavci u Muzeju Jugoslavije kaže da je ovo druga najveća izložba posvećena Alanu Fordu u svetu. Prva je bila prošle godine u Ljubljani, čiji je autor takođe Glavan.- Ovo je posle Ljubljane prošle godine najveća izložba posvećena Alanu Fordu, veća i od one u Milanu, na kojoj je bilo izloženo samo deset originalnih tabli iz stripa, a mi ih imamo više od 150. Sve ove izložene table su one koji su majstori lično svojom rukom stvarali. A svake nedelje trebalo je izroditi 120 stranica odnosno nacrtati 240 crteža. Svaka tabla je najpre iscrtana olovkom, pa prevučena tušem – ističe Džamić.Možda je "Alan Ford" politički nekorektan, ali je zato urnebesan i ovaj strip živi još samo ovde, na ovim prostorima, konstatuje Džamić:- Postao je naš!Primer autora izložbe, koju je prošle godine sa velikim uspehom realizovao u Sloveniji, možda najbolje svedoči kako je Alan Ford postao naš, a prestao da bude italijanski...- Još kao klinac na Jadranu, kada sam po kioscima pokupovao sve "Mikijeve zabavnike" i "Politike zabavnike", ugledao sam na nekoj polici jedan mali strip. Kako sam ga otvorio bilo mi je jasno da sam uvučen u "Fordovu spiku“. Alan Ford me prati kroz čitav život. Čak i kada sam krenuo u vojsku, u JNA, čekao sam svoj paket od roditelja. Otvorim paket, kad ugledam samo jednog Alana Forda. I napišem im: Ovde je čisto s*anje, pošaljite mi još Fordova….Kad nekom kažem: "Halo Bing! Kako brat?" sve je jasno – priča nam Glavan.

Na kraju i podseća kako je "Alan Ford" uspeo da uspe, uprkos svemu. Kada je 1969. godine izašlo prvo izdanje stripa, tada su se u Italiji stripovi prodavali u tiražu do tridesetak hiljada primeraka.- A prvi "Alan Ford" prodat je u tiražu od 15 hiljada, što je bio neuspeh. Ali, nisu odustajali. Tiraž je i dalje padao. Međutim, sve se promenilo u avgustu 1971. godine. Leto, feragosto u Italiji. Ljudi više nemaju šta da čitaju na odmoru, odlaze na kioske i ugledaju novu epizodu stripa sa friškim anti-junakom Superhikom. Simpatični lopov koji pljačka siromašne da bi dao bogatima tiraž je vinuo do 100.000 primeraka. I danas bi. Jer je svaka asocijacija sa privrednim superhikovima današnjeg doba sasvim na mestu!