1
Počelo je. Ako je ikada i prestajalo. Prethodnih deset godina, 365 dana, 24 sata dnevno, svakog bogovetnog minuta. Toliko traje kampanja Aleksandra Vučića, toliko traje njegov napor u ispiranju mozgova, prikrivanju stvarnosti, mazanju očiju građanima Srbije i po svemu sudeći, to radi vrlo uspešno. Nesumnjivo će tako biti i ovoga puta, pa se stiče utisak da nije problem samo u putujućem cirkusu, već i u publici koja svaki put plaća da gleda pajaca, opčenjeno posmatra njegov loš performans, dok ostatak njegove ekipe zavlači ruke u džepove prisutnima, anesteziranim tačkom.
Govorio je svojevremeno Tijanić, da je Milošević razorio srednju klasu, spustio je na nivo proletera, uništio budućnost njihove dece, a „izabrao 5.000 skotova, dao im da švercuju naftu, lekove i narkotike i da budu ultrabogataši, elita“. Dalje, u tom intervjuu, veli Tijanić – gnev naroda je srušio Miloševića, došao je DOS i umesto da se srednji sloj obnovi, „skotovi iz DOS-a se bogate i pridodaju sebe Slobinom sloju bogatih švercera i kriminalaca i ostavljaju narod na istoj i goroj situaciji nego što su bili za vreme Miloševića“. Zaključak je bio – nekome se mora uzeti sve i neko mora na dugogodišnju robiju. Zašto smo se vratili na ove reči Tijanića?
Nakon ove kratko, jasno i precizno objašnjene istorije tragedije jednog naroda u periodu 20 godina, sledi još jedna decenija degradiranja života i uništavanja budućnosti, decenija apsolutne kriminalizacije vlasti i institucija i razaranja države u celini. No, sa potpuno drugačijom idejom i potpuno drugačijim pristupom – svakodnevnom kampanjom, koja za cilj ima da građanima predstavi da žive savršeno, da nikad nisu živeli bolje, da nam neprijatelj neprestano dahće za vratom i da samo ON može da nas sačuva, izbavi, spasi. Pod tim izgovorom slede sva nepočinstva kojima smo svedočili.
Došao je trenutak kada više nije u pitanju uzgoj marihuane od strane bezbednosnih struktura, blisko vezanih sa vlašću. Došao je trenutak kada više ne treba izvući ubicu sa naplatne rampe u Doljevcu. Došlo je vreme kada se ne priča o helikopteru i ne traži se krivac u ustima koja ne mogu da se brane. Došlo je vreme kada nije poenta odbraniti brata i njegovu ofšor kompaniju koju je, gle čuda, neko otvorio ukradenom ličnom kartom. Došlo je vreme kada nije potrebno objasniti odakle 24 stana, odakle kumu meklareni od par stotina hiljada evra, odakle falsifikovane diplome, odakle silni milioni evra u džepovima braće, kumova, saradnika, prijatelja, rodbine. Došlo je vreme kada je potrebno toliko zamazati oči narodu, da taj isti narod ne vidi, ne čuje, ne shvati i ne razume da je ON prodao Kosovo i Metohiju. Da je ON uradio ono što nijedna zemlja na svetu ne bi učinila – priznala nasilno ocepljenje svoje teritorije. To podrazumeva francusko-nemački sporazum i to će ON uraditi.
Sve su do sada uradili zbog čega su želeli na vlast – bahatili se, obogatili, iživljavali, lumpovali o našem trošku, ojadili nas, uništili budućnost da tri generacije posle nas ne mogu da je isprave, rasparčali institucije i javna preduzeća, samo nisu uradili ono zbog čega su dovedeni – stavili paraf na nezavisnost. Vreme je isteklo.
Ovo što ON radi sa Narodnim pokretom za državu, sabiranje je svih snaga, upiranje svog članstva, regrutovanje svih glasača, naplata dugova svim funkcionerima, stavljanje je svih i svega u odbranu onoga što ON mora da uradi – da izda Srbiju, da prekrši Ustav Republike Srbije, da potpiše nešto što se ne potpisuje. Sada je potrebno to odbraniti, predstaviti kao pobedu, predstaviti kao spas i kao očuvanje mira i stabilnosti.
PROČITAJTE JOŠ
Da ne bude da je potpisnik redova skrenuo sa uma, te ne zna da je svakako moralo doći do ovog momenta, još otkada se Kosovom prvi put počelo trgovati, jasno je da nas je tako nešto čekalo, no, problem je što je njegova nesposobnost i nepostojanje taktike i plana dovelo do toga da ništa nismo izborili za naš narod na teritoriji Kosova i Metohije i da smo malo šta uspeli da sačuvamo pod našom šakom. Ostali smo praznih ruku, goli i bosi, a jedino što će služiti da se zamažu oči javnosti je Zajednica srpskih opština, za koju albanska strana insistira da bude Zajednica opština sa srpskom većinom, pa zamislite šta će biti kroz koju deceniju kada Srbi tu ne budu većinsko stanovništvo.
No, počelo je. Centrifuga radi. Sabirni centri od grada do grada služiće da pokažu novu snagu, novo lice, novu žrtvu jednog čoveka, sve sa zadatkom – sluditi naciju. Sama činjenica da kao narod ni nemamo prag tolerancije, ne povlačimo crvene linije, trpimo do crnog ispod noktiju, te da smo samo 12 godina od rušenja Miloševića pustili da nam dođe neko ko donosi ista vremena, isti način uništavanja sadašnjosti i budućnosti, govori nam da ćemo i ovo kao narod progutati. I to i jeste poenta dobrog marketinga – kada proizvod prestane da se prodaje, kako ga vratiti u fokus, bez da menjate njegovu sadržinu? Promenite ambalažu i reklamirajte kao novi. I uvek imate kupca. Pogotovo u Srbiji. Samo što je cena ovoga puta – ogromna.
BONUS VIDEO Predrag Đukanović i Sloba Georgiev: Ovoj vlasti je odzvonilo, samo mi nismo navili satove