Otužno je slušati predsednika koji na svako nasilje u Srbiji odgovara kontraoptužbom: "A oni su ubili Ranka Panića". Ko su ti "oni", kome Vučić stavlja na dušu smrt mladog čoveka, izbeglice iz Hrvatske. Na koga misli, na tadašnjeg šefa policije, ili na nekog drugog?
Da li je Vučiću zaista stalo da se otkriju krivci za Panićevu smrt? Kada je u julu 2008. žandarmerija pretukla Panića, ministar policije bio je Ivica Dačić, premijer Mirko Cvetković, a predsednik Srbije Boris Tadić. Tadić je možda kriv za ubijanje Srbije, koju je kao na tacni isporučio radikalnim naprednjacima, ali smrt Panića teško da ima veze sa njim ili sa Cvetkovićem.
Ondašnje protestno okupljanje radikala zbog hapšenja Radovana Karadžića rezultiralo je sukobom sa uniformama. U neredima je povređeno više desetina ljudi, među njima najviše policajaca. Organizatori skupa bili su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, predsednik i generalni sekretar Srpske radikalne stranke. Nesrećnom Paniću je od udaraca puklo debelo crevo, dva puta je operisan u Kliničkom centru Srbije, a umro je nekoliko nedelja posle nereda.
Dačić je bio taj u čijim rukama je bila sila koja je intervenisala.Vučić, organizator protesta, je došao na vlast 2012 i za koalicionog partnera odabrao upravo ministra policije iz vremena kada je stradao Ranko Panić. I pristao da isti čovek i dalje bude na čelu MUP. Šta je to licemerje ili abolicija onoga koga indirektno proziva za smrt svog stranačkog saborca.
Za osam godina apsolutne vlasti, Aleksandar Vučić i Ivica Dačić mogli su sa policijom, tužilaštvom, tajnim službama… da „prevrnu i nebo i zemlju“ i nađu krivce za Panićevu smrt. Toliko duguju njegovoj porodici i građanima. Pogotovu što se zna da su batinaši bili iz niške žandarmerije. Udba i policija znaju gde je ko u Srbiji sinoć zanoćio, a tobož ne znaju ko je pendrečio pokojnog demonstranta.
Vučić je obećao majci Ranka Panića da će pronaći ubice. U medijima je kao opozicionar bio samouveren: „Znaju iz vlasti ko je njegov ubica, ali misle da mogu da ga sakriju. Mi se smiriti nećemo i obećavamo vam da ćemo vrlo brzo otkriti Panićeve ubice“. Već osam godina je na vlasti a još nije ispunio obećanje. Imate li logično objašnjenje?
Ide li njemu u prilog da se slučaj reši? Da li bi se tada dodatno zamerio žandarmeriji sa kojom nije baš u ljubavi još od prebijanja njegovog i brata Siniše Malog. Ovako, može „da vitla“, da zbunjuje tom pričom, kao što je prošle nedelje zbunjivao komesara za proširenje EU.
Voli on pred izbore da izvuče nerešena ubistva i obeća razrešenje. Tako je u aprilu 2016. dan pred glasanje za republičku skupštinu čvrsto obećao da će za 48 sati biti uhapšen ubica pevačice iz Borče. I? I ništa, dobio je izbore, a ubica…
Ili nešto kasnije, pred kampanju za predsedničke izbore 2017. pozvao je roditelje ubijenih gardista na Topčideru, obećao formiranje nekakve komisije, prozvao Tadića, Vuka Jeremića, sve je već „bilo rešeno“. I, naravno ništa, lažna nada, politički poeni, rejting.
A u subotu na Pešterskoj visoravni odbio je da odgovori na pitanje o zloupotrebi Panićeve smrti. Samo je dobacio: „Sramota“. Šta god da je mislio, stvarno sramota!
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare