Ima fabrika u Kosjeriću u kojoj svakog meseca radnicima odbijaju desetak odsto od plate. Objašnjenje vlasnika iz Beograda je - zato što se krade. Kome se ne sviđa, može da ide, nema veze što kradu pojedinci ili grupa, svi ispaštaju. Zaposleni se pomirili s tim, navikli se.
Dok lopovi trljaju ruke, pošten svet plaća, to je obrazac po kome funkcioniše čitava Srbija. Svejedno da li se radi o klasičnom lopovluku ili je reč o krađi zdravlja, sudbina i života. O otimanju budućnosti i nade. Važno je samo da se oštećeni što pre naviknu na realnost.
Nego da se saberemo mi koji još držimo glavu iznad vode, ima nešto opozicije, malo profesora, novinara, advokata i glumaca… Ima čestitog sveta koji se ne eksponira, ima studenata, obične raje kojoj je muka od prenemaganja, izmišljenih atentata i „napada na porodicu“. Mnogo je onih koje hvata mučnina od Vesića i Malog, od gopsođice Ane, zemunskog doktora i dripaca u EPS-u.
Ima stotine hiljada Beograđana. Nije to snaga za bacanje. Usudiću se da predložim – na aprilske izbore protiv Vučića treba izaći samo u glavnom gradu, sve ostalo je neracionalno rasipanje energije i put u još jedan gubitak koji prestonica ne može na nogama da podnese.
Opozicija i njeni simpatizeri ne smeju da prokockaju šansu. Beograd nije Srbija, Beograđani žive maltretiranje, gledaju sulude projekte, informisani su… I izborni proces se može kontrolisati.
Recimo da na parlamentarnim izborima, ako ih bude, opozicija prođe za 50 odsto bolje (što je nemoguće) nego 2016. I šta bi dobila sa svojih 30 odsto glasova – ništa, i dalje bi bila Vučićev dekor i alibi da u Srbiji ima sloboda i demokratije, a nema diktatuture. Novi bojkot parlamentarnih izbora bio bi i poraz SNS, jednu nelegitimnu skupštinu (iz 2020.) samo bi zamenili drugom. Langura umesto Langure.
Ko se nada boljem u ovakvim uslovima ili je lud ili prevarant, da ne kažem Vučićev igrač. Uostalom, sve je to lepo ilustrovano u emisiji: „Kako vidite stvarnost kada na TV-u nemate izbor“. Ispiranje mozga je učinilo svoje i to se ne da ispraviti za nekoliko meseci. Drugo, opozicija nema snage da se u čitavoj Srbiji odupre kupovini i krađi glasova. Tačka.
Za predsedničke izbore ja bih spremio malo lukavstvo. Oni su sa stanovišta nekakvih promena potpuno nebitini, jer Vučićeva pobeda ne dolazi u pitanje. I nepotrebno je zamajavanje sa traženjem kandidata koji bi izašao na crtu „velikom državniku“.
Opozicija bi mogla da odigra međupotez, da zvanično ne učestvuje, ali da nađe i podrži kakvog lika koji može da glumi kao Vučić, da laže više od njega i da šparta po Srbiji. Da nudi kule i gradove, a može i da deli jagnjiće, prasiće, čokolade i đevreke.
To bi naprednjake više zbunilo i nerviralo nego kakav uglađeni, obrazovani i pristojni kandidat. Razmislite o tome.
I još nešto što se tiče predsedničkih izbora. Ovo su, slutim, poslednji ovakvog tipa. Naprednjačka skupština će promeniti izborni zakon i onog tamo predsednika (2027.) će birati poslanici. A oni mogu, na primer, da udese i izbor nekog Andreja, što da ne.
Dakle, samo Beograd, a onda će čarapa da se para dalje. U suprotnom da se navikavamo kao Kosjerci sa početka teksta. Na krađu i odbitke.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare