Piše Luna Lu: Što se boje misli moje

Jedna od najvećih misterija odrastanja - rešena je. Uhapšen je osumnjičeni za ubistvo Tupaka. Te 1996. bio je veliki šok odlazak ovog umetnika koji je obeležio jednu eru POP kulture. Na početku jeseni 2023. - jedna konspirativna teorija manje, a jedan više rešen slučaj za policiju.

Veoma često u poslednje vreme imam osećaj da živimo halucinaciju. Haludžu, epskih razmera.

U potpunoj magli dezinformacija i manipulacija – neko pokušava da nam stavi nešto u piće.

Ponekad se čini da i uspe.

I onda usledi – čist trip. I to loš trip.

Jer ko bi pri čistoj svesti mogao i da pretpostavi da će eto, na primer, u snažnoj konkurenciji filmova koji su ocenjeni na međunarodnim festivalima visokim ocenama, nagradama i zapaženošću – naš kandidat za Oskara biti „TV drama“ – „Što se bore misli moje“.

*

Blam, blam, blamčina – kako je ispasti po ko zna koji put naivna magarčina. Da, naivno pomisliti da bi sama struka i esnaf mogli kvalitet da lansiraju u svet, a izbor da bude fer, ni po babu ni po stričevima.

*

Reditelj Srdan Golubović je ovaj slučaj jasno i precizno definisao rečima – “ Ne zanima me da li iza ovog izbora stoji gramzivost, korumpiranost, glupost ili osveta loših djaka, svejedno je. Ovaj izbor govori o jednoj zemlji koja ne voli svoju umetnost, ne voli svoje umetnike, ne voli njihove uspehe, zemlji koja guši i ubija sve ono što odskače od prosečnosti, mulja i poltronstva, vrhunskih vrednosti naše današnje stvarnosti.“

*

Život u narko kartelu uopšte nije zabavan niti bogougodan.

U sistemu potpuno poremećenih vrednosti i spleta devijacija koje se slave i promovišu – sve je naopako.

Progoni se kvalitet, talenat, originalne priče, nestandardna rešenja i smisao.

Savest kao pojam je do te mere apstraktna kao da ju je ilustrovao Džekson Polok.

*

Članovi komisije koja je učinila sve da ni slučajno ne pošalju dobre filmove na najveću platformu za promociju domaće kinematografije – mirno spavaju.

Bole ih uvo za sve – oni imaju svoje sne – vokmen im je pod jastukom. Obavili su domaći.

Zadaćica je ispunjena.

Misija im je uspela.

*

U finalu, izdejstvovala ekipa da ipak na dva velika festivala nagrađen Bjelogrlićev film – „Čuvari formule“ – za jedan bod izgubi od sklepanog filma koji deluje kao da je sastavljen od TV serije. Pride, sa potpuno irelevantnom temom u ovom civilizacijskom trenutku za planetu Zemlju i našim mestom na njoj. Koga briga za kičasti vikend ljubić sa propagandnom svrhom da pokaže kako su vazda vladari Srbije bili u nemilosti velikih sila, a da oni „mudri“ koji sede na više stolica – često to plate glavom. Još jedan blagougodni narativ – pesma za predsednikove uši. Verujem da su autori ovog filma i sami zapanjeni osvojenom kartom za Holivud na ovoj lutriji.

I sama izjava reditelja svedoči o tome – „Apsolutno nismo očekivali – evo slavimo u kancelariji.“

*

Priča o zabranjenoj ljubavi kneza u godinama i mlade mu rođake koja je prekinuta višestrukim ubistvom – svakako može da se snimi na 101 način. I iz ugla perverznog erotskog žanra i iz ugla ubica koji su ostali nepoznati. Može i za Netfliks, a može i za HBO. Ali, koga briga za Obrenoviće u Kodak teatru 2k24.

Svet je žedan priča koje povezuju ljude („Čuvari formule“), postavljaju neprijatna pitanja i preispituju porodicu kao nukleus („Lost Country“) ili šire percepciju kako sve život jedne žene može da se živi („Da li ste videli ovu ženu?“).

*

Na tom marketu filmova i ideja nacionalne kinematrografije dobijaju šansu da im se otvore vrata i da razvijaju tu tako važnu industrijsku granu koja itekako može da donese novce, a i ugled.

Ali, izgleda da se domaći establišment odrekao ugleda – sramotu je uveo kao dominantni format u javni život.

Što se više blamiramo oni rastu kao kvasac. Izgleda im je dovoljno to što smo osvojili bronzano – treće mesto na listi indeksa globalnog organizovanog kriminala u Evropi. Odmah posle Ukrajine na drugom i Rusije na prvom mestu – najjači smo u trgovini narkoticima, oružjem i ljudima.

Mafija za primer. Malo li je – na to su oni ponosni.

A te pokretne slike, umetnost, kultura – to je sve njima suvišno i nikad neće razumeti zašto se oko toga diže tolika buka.