Dragan Popović kolumnista sajta nova.rs i sportski komentator
Foto: Privatna arhiva

Nije mi baš bilo prijatno, kada sam pročitao vest da je španska Vlada dozvolila svojoj fudbalskoj reprezentaciji igranje utakmice u kvalifikacijama za Svetsko prventvo, protiv selekcije tzv. Kosova. Ajde, što je to dozvolila, neka je viša sila u pitanju, ali odredili su da to bude u Sevilji, na teritoriji Španije.

Ta neprijatnost usledila je, ne zato što je taj potez bio ekstremno neočekivan, nego zato što su iz Španije stizale informacije da bi, ako baš mora, utakmicu trebalo igrati na neutralnom terenu i da će španski fudbalski savez insistirati na tome. Od toga nije bilo ništa i sve se svelo na medijske „lakmus“ tekstove, kako bi se umirila javnost u Srbiji i Španiji.

Inače, Španija je jedna od pet država članica Evropske unije koja nije priznala državnost te srpske teritorije i otuda sva ova gungula. Doduše slična situacija javlja se kod svih sportskih takmičenja, ne samo fudbalskih, kada bi neka od selekcija država koje nisu priznale tzv. Kosovo, trebalo da se sastane sa timovima koje bi nepriznati prijavili.

Nego, na stranu to što su Španci „popustili“, mene je suštinski zabolelo nešto sasvim drugo i nešto sasvim naše.

PROČITAJTE JOŠ

Kad se samo setim, a bilo je to pre osam-devet godina, kada je FSS (Fudbalski savez Srbije), gotovo preteći reagovao na odluku FIFA, kojom se dozvoljava reprezentaciji nepriznate države da igra prijateljske utakmice i krenuo sa odlučnim neprihvatanjem. Tada nisam imao dovoljno argumenata da poteze Saveza nazovem prenemaganjem, a njihovo ponašanje perfidnim. Zaista je sve delovalo kao da imaju iskrenu volju i dovoljno uticaja, da ne kažem izlobiranih glasova u UEFA i FIFA, kako bi toj srpskoj pokrajini obezbedili nastupe na sportskim takimičenjima, ali samo uz saglasnost države Srbije, nikako nekim prečicama.

Pa, kad se samo setim junačenja, uspostavilo se bez pokrića i što je još gore, odsustva namere da nam saopšte delić istine. Išli su toliko daleko u zamajavanju javnosti da su od Španaca „pravili“ braću koja se bore za srpske interese, a po medijima angažovali one jadnike što za sitnu lovu lupetaju po forumima, da odvlače pažnju nesuvislim komentarima. Kao, Španci zbog Srbije ne izlaze na megdan selekciji tzv. Kosova, Španci štite srpske interese, Furija podržava Srbiju… Ma, da ih čovek zagrli i izljubi, samo tako. A, bilo je to skorije. Tamo negde sredinom decembra prošle godine.

Nije prošlo ni tri meseca, a već imamo potpuno drukčiji rasplet.

Nekako mu dođe, kao da nas je FSS malo zavitlavao. Kako su godine prolazile, izgovori su se ređali i dobismo ono što su čelnici našeg fudbala sve vreme znali, ali nisu hteli ili smeli da nam kažu. Mic po mic, poznatom strategijom „kuvanja žabe“, doveli su nas u situaciju da se ljutimo na španski Savez, državu Španiju i Špance, jer Bože moj, izdali su nas i oni.

A, nikako da do kraja razjasne, kako je to Kosovo primljeno u punopravno članstvo MOK (Međunarodni olimpiski komitet), što je automatski značilo i mogućnost da njihova fudbalska reprezentacija igra utakmice pod okriljem FIFA (nešto ranije i u UEFA), odnosno priliku da se takmiči u kvalifikacijama za evropska i svetska prvenstva.

Sada, kad su sve maske pale, ovi što bi trebalo da se oglase, ćute za sve pare.

PROČITAJTE JOŠ

A, bilo je poštenije da nam kažu kako je čitava „igranka“ osmišljena tamo gde je uticaj Srbije minoran i gde, osim novca i interesa zasnovanih baš na mogućnosti da se obrne lova, ništa drugo nije odlučujuće.

Ne, nas su godinama zamajavali nekom sopstvenom borbom, od koje može i da se „rikne“, tretirajući nas kao maloumne. A, Španci su jednostavno tvrdili pazar, ne zbog Srbije, nego zbog sebe. Znali su dobro da u tim lobi varijantama može debelo da se naplati usluga i čekali su pravu cenu.

Tu dolazimo do momenta u rasuđivanju koji je, bar za mene, jedini blizu prave istine. Ta državolika tvorevina, tzv. Kosovo, i jeste nastala tako što je onima koji mogu da je ubace u proces sticanja nezavisnosti, dovoljno plaćeno za urgiranje. Logično je onda zaključiti da su se sličnim postupkom poslužili i u slučaju obezbeđivanja pozicije u svetskim sportskim organizacijama.

Dakle, ono što smo pre neki dan saznali, jasno nam oslikava mnoge procese. Naš Savez, naprosto je marionetski, kao i devedeset odsto Saveza na svetu. Ne razumem onda, čemu tolika halabuka oko poteza koji su povlačili, kad su im bili nametnuti i koje su svakako morali da odrade. Bolne su interpretacije i lagarije kojima su nas dovodili u zabludu, godinama nam ne dozvoljavajući da se iz nje iščupamo, pričajući nam o njihovoj „samopregornoj“ borbi za srpski fudbal.

Druga stvar. Niti su Španci, ili neki drugi narodi, krivi, niti mogu da imaju zasluge za nešto što je unapred određeno, a tiče se naših interesa. Pogano je, kad nas medijski usmeravaju da se oko toga raspravljamo.

I treće. Da se ne lažemo, sve je na prodaju, kada je u igri neko glasanje, tako da bih i te „prijeme“ tzv. Kosova u sportske organizacije, federacije, asocijacije tumačio jedino na taj način. Ljudi su skupili pare, platili i gotovo. Ne znam, šta nije jasno?

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare