Jedna od meni najdražih, sa istoimenog albuma Haustora. Ovo pišem dok čekam uključenje na televiziju Bosne i Hercegovine, BHRT. Verovatno ćemo da pričamo o koroni, o čemu bi drugo? Mislim da nema adekvatnijeg naslova za takvu priču. Treći svijet. Pretpostavljam da je prvi Evropa. Iako su gradovi velelepne lepote nicali u Africi ili Južnoj Americi dok se London davio u svojim govnima. Oholi varvari. Za njih je treći svijet bio i Konstantinopolj. Krenulo im je u životu tek kada su poharali svo zlato iz Drugog Rima. U britanskom muzeju gledam mašinski isečene ogromne kamene ploče iz Asirije, Grčke, Persije. Varvari. Lopovi.
Jesmo li i mi za njih treći svijet? Nešto mi govori, da, još kako. Divljaci sa Balkana. Zar ne bi bilo lepo da ih je što manje, da se odrode, nose našu garderobu i imitiraju nas? Naravno, potpuno besmisleno i tragikomično. Da uzmu od nas sve što ne valja, kao Indijanci što su od Španaca uzeli boginje i lepo se istrebili? Ovi će da se istrebe međusobno, uništeni alkoholom, jeftinom drogom i cigaretama. Neće rađati. Želeće naše automobile. Davaćemo im ih, tek kada baka dovoljno puta njima ode do pijace. Ubacivaće najprljaviju tehnologiju, satiraće ih karcinomi. Reke ćemo da im sabijemo u zemlju, insistirajući na čistoj energiji. Mi vidimo njihove lopuže šta rade, ali nećemo da ih diramo. Sve dok satiru svoj narod. Dok nas slušaju.
Trpeli smo tolike diktatore po trećem svijetu, šta da se mešamo kod ovih primitivaca? Nemaju slobodu? Nemaju slobodnu štampu? Korupcija ih satire? Pa jel’ vi mislite da je bilo drugačije Indijancima u rezervatima? Crnom narodu Konga? Vi ste bolji? To što vi postojite je samo posledica sretnih spletova okolnosti, a ne naše želje ili ljubavi. Zato trpite svog diktatora. Mi ćemo da se zajebavamo iza njegovih leđa, pravićemo se slepi na sve njegove nepodopštine. On nam je potreban. Baš takav kakav je. Vi nam niste potrebni. Takvi kakvi ste. Zato, kada dođete kod nas – mi vas preoblikujemo. Vi ste radni i poslušni. A kod vas bahati i bezobrazni.
Povezane vesti:
Kada smo hteli da se rastanemo sa Otomanskim carstvom Englezi su rekli ne! U isto vreme, lađe krcate robljem Holanđani i oni prevoze u Novi Svet. Porodična kuća Žujovića u Nemenikućama je opljačkana od strane austrijskog oficira kada su naši preci prešli Kajmakčalan. Umetničke slike i sablja mog askurđela su bile potrebnije lopini iz hiljadugodišnjeg carstva. Voleo bih da ovu reč, askurđel, neko prevede na nemački, engleski ili holandski. Ne ide, jel da? Jedna od prvih zgrada na koju se obrušila nemačka štuka 6. aprila je bila Narodna biblioteka. Nisu hteli samo da nas pobiju, hteli su da nam satru sećanje i kulturu. Sto Srbina za jednog Nemca. Oproštajno pismo mog pradede Mladena svojoj ženi Desanki, ponovo spominjem. Ton kojim je pisano, od strane čoveka koji zna da će da pogine sutra, oblikuje mene kao muškarca. Srbina. Rusi su oslobodili i Beč, pa ne ostade komunistički, poput nebitnog Beograda. Neki tamo alkoholičari su povukli liniju, jebi ga. Istoriju su nam osmislili drugi. Oni pouzdano znaju da smo mi ovde dođoši. Doduše, ne znaju odakle smo došli, ali su sigurni.
Treći svijet, znači? Pa šta nam je činiti? Gledati svoja posla, učiti, krasti znanje. Ne insistirati na fabrikama kablova, nego na nauci. Savremenim tehnologijama. Mislite da je bio bolji ambijent nekada kada smo otvarali fabrike EI Niš, Fabriku vagona u Kraljevu ili razvijali industriju u Pančevu? Mi nemamo više samopuzdanja. Vere. Kolonisti su uspeli. Ubeđeni smo da i čačkalice moramo da uvozimo.
Počeo sam sa koronom. Pored toga što nismo savladali proizvodnju respiratora, mali smo ne bi bilo dovoljno obrta verovatno, mi uvozimo skoro svaki lek, pa i maske. Viziri na našim glavama imaju strane natpise. Parče plastike. Treći svijet. To je onaj svet koji svoju snagu traži u fudbaleru, ili nekom drugom sportisti. Lepo je to, ali bih voleo da moja kuća bude puna domaćih proizvoda. Nekada su majstori iz Beka dolazili u Niš da uče kako se nešto pravi. Sada nema kuće bez navedene turske marke. Treći svijet. Svet uvoza svega i svačega i izvoza belog roblja. Pameti za druge. Savremenih janičara. Koji se nikada neće vratiti.
Kolonisti su vam uzeli zemlju, vodu i vazduh. Ove godine će da vam uzmu i bolnice. Setićete se filmova iz Bolivuda. Privatizovaće svako javno dobro. Školstvo će da unište. Ne trebate vi načitani nikome. Potrebni ste glupi i siromašni. Vaši vodovodi će biti tuđi. A vi sedite u kafić. Zapalite cigaretu. Tuđu, naravno. Na severu, malo iznad Subotice, povučena je jedna imaginarna linija. Bar je meni imaginarna. Vi je zovete državna granica. Kada pređete tu imaginarnu liniju vaša plata je višestruko veća. Živite duže. Živite kvalitetnije. Imate prava ljudskog bića. Na mišljenje, stav i reč. Na život. Kakva je to moć te imaginarne linije? Još samo jednom pogledaj taj zid, pogledaj…
Oko tebe diše treći svijet, i mi te čekamo
Oko tebe diše treći svijet, izbriši tragove
I digni visoko ruke…
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare