Podeli
Dejan Žujović Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Ja sam babin sin jedinac… Mater svima… Kakva nedelja, rođaci… Panonski mornar je raširio svoja jedra i otplovio. Zajedno sa svojim morem. Ostali su samo na Jastrebcu i Rtnju kameni vezovi za lađe. Nema više ko te lađe da sapne. Nema. Voleli smo ga, mi obični. Oni posebni su ga gasili. Uvek na svetloj strani sile. Ispraćaju čoveka od Splita do Skopja. Ljudi. Ovi drugi nalaze razloge za sublimalne interjue. Da kenjaju. Kao ona dva debela u filmu Sedam i po. Da sipaju šećer u rezervoar. Da pljunu u pljesku. Ime mu neću spomenuti. Samo ću da mu poručim. Hrvate nikada neću da mrzim. Ni jedan drugi narod. Mrzeću smeće. Pre svega u svom narodu, pa onda u komšijskom dvorištu. A ti si, lepi, u mom dvorištu. I smeće si od čoveka. Bio i bićeš.

Nedelja je počela komemoracijom stradalima od korone ispred zgrade u Nemanjinoj. Simpatizeri Pokreta za sve moje ljude su se okupili na Slaviji i spustili se niz Nemanjinu. Prvo što sam primetio je bila masa ljudi na trotoaru uz zid zgrade, skoro gore do trafike. Pa šta vi, majstori, radite tu? Kako smo ušli u raskrsnicu dobacujem saobraćajcu da je zatvara. Srećom, narod u vozilima je imao razumevanja. Za razliku od stoke na YT. Gledam video snimljen na komemoraciji i čitam komentare ispod. Ljudi, ja razumem da ste vi plaćeni da opljunete svaku dignutu glavu, ali… Čuvajte se Boga, čuvajte se nas. Sve ćemo vas pronaći, nisu ti nalozi dovoljno lažni. Kunem se Svarogom, ni jedan bot neće ostati u javnoj službi kada se mi budemo pitali. I neće moći da se bavi politikom doživotno.

Pročitajte još...

Koliko god voleo Đoleta, krivo mi je. Za mojih 105 kolega nema dana žalosti. Nema slika. Nema imena na nacionalnim frekvencijama. Đoletu ne treba dan žalosti niti spomenik ove bratije. Đoletu ne treba dodir anticivilizacijskog. Prošlog februara u Zagrebu obučem majcu BS Neuništivi, na ćirilici. Skinem jaknu, bilo je toplo i prošetam Trgom Bana Jelačića i Cvetnim trgom. Ni jedna ružna reč. Na aerodrumu, što reče doktor nauka iz Kraljeva, čovek iz obezbeđenja na traci sa stvarima sriče slova sa majice. Ja ga pohvaljujem za znanje ćirilice. Objašnjavam da su braća iz Sindikata prava priča. Čovek mi iskreno kaže da je kupio karte za Đoletov koncert u Beogradu. E, u tome je razlika između smeća i Đoleta.

Ovu pesmu je mnogo voleo moj pokojni otac. Ja sam uvek bio njegov sin jedinac. Slušali smo je do besvesti, uvaljeni u ljulje ispred vikendice u Cvetkama. Mom Nashvillu. Ljudi se danas zaustavljaju i slikaju ispred table na kojoj piše Cvetke. Fora je. Ležimo u ljuljama, cepamo ouzo i nogicama dajemo ritam. Koliko sam suzica sakrio od njega. Sin jedinac je funkcija, bre. Snevam zemlju iz saksije…Meni, babo, od te zemlje više ne treba…

Nedelja se nastavila dramom. Nameštenom, naravno. Nacija je obolela od porfirije (porphyria). Ogleda se u simptomima nervnog sistema i kože. Za nervni system ovog društva se ne brinem. Znam gde živim. Pa ni za kožu. Odrani smo odavno. Na živo. Nema veze. Idemo dalje, što bi rekao Gaga Nikolić. I onako nismo ni za… Smeće je opet uspelo. Zagadilo je i poslednji izvor. Vi brinite o tome. Čim ozeleni ja odog kod Dragana Jovanovića nepozvan da se odmorim i obnovim ispod Vidovog spomenika. Mog Boga. U vrelu i prirodi. A vi i dalje koliko date…

Nedelja se nastavila sa masterplanom reorganizacije zdravstvene službe. Ljudi, shvatite da je zdravstvena služba javno dobro. I vaše i moje. I shvatite da ovo predloženo ne valja. Da nije bilo javne rasprave jer nije ni moglo da je bude. Zbog korone. Kao što sam vam nekada pisao, moj prvi društveni angažman je bio kada su hteli da zatvore Zavod za plućne bolesti i tuberkulozu, u kome radim. To je bilo vreme Dragana Đilasa, gradonačelnika. Gradski sekretar za zdravstvo, ali i sekretari u ministarstvu su i dalje isti. Samo nose dres Intera umesto Milana. Razumete? Tada smo sprečili izgradnju poslovno-stambenog kompleksa na mestu našeg Zavoda. Šta mislite, šta je sada u pozadini ovog, identičnog pokušaja? Ovo je sve, samo ne želja da se unapredi vaše lečenje. Ne buditite naivni. Ali, isto tako, ne izlazite iz svojih garniturica, ne rizikujte. Neću ni ja. Šta god da se desi, ja ću se bolje snaći od vas. Samo mi ne kuckajte poruke kako da se lečite. Kucate u prazno.

Pročitajte još...

Pitaju me ljudi odakle mi više optimizma. Teško je objasniti. Razmišljam, Nemačka je imala sunovrat od otprilike dvadesetak godina. Na rudu su tada legli i radnici i univerzitetski profesori. Potpisnici naši… Morali su. Znate. Proći će i ovo. Samo vodite računa da se obraz samo jednom gubi. Sramota, bre, rođaci. Ne prodajte se tako lako. Imajte malo stila. Oduprite se. Ova istorijska anomalija ne može da traje večno. Šta će ovo meni? Zbog mog oca. Ja sam njegov sin jedinac. I želim da budem njegov ponos, gore u Valhalli. Mater svima. Uzeću je, pa da samo bluzu ima…

Bež’te curice s glavne ulice. Kada prođe sin jedinac… Štikla kleca…

Sitne su vam udice…Korzom plovi štuka što se retko peca…

Dragi prijatelji, pomozimo ljudima koji su ostali bez posla zato što su imali obraz i kičmu. Sav prikupljen novac će biti upućen ljudima koji su egzistencijalno ugroženi zbog nehumanih reakcija režima. Pokažimo solidarnost prema ljudima koji su u životu napravili samo jednu grešku – bili su časni.

Raiffeisen banka AD

Dinarski 265000000576857940

Devizni RS35265044000005631664

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar